MOŽDANI UDAR: Da li znate kako nastaje, kako sprečiti i kako ga lečiti? (INFO)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
udar
Mozak je komandni centar organizma koji kontroliše praktično sve telesne funkcije, od disanja i kucanja srca, do sposobnosti govora i mišljenja.

Kao i ostalim organima našeg tela, mozgu je takođe potreban stalan dotok krvi i kiseonika da bi normalno funkcionisao. Kada dođe do pogoršanog snabdevanja mozga krvlju, to može da izazove moždani udar, iznenadni prestanak funkcionisanja mozga. Ukoliko nivo kiseonika u mozgu padne dovoljno nisko, može da dođe do permanentnog neurološkog oštećenja.
Nisu svi moždani udari isti, neki mogu da budu tako blagi da žrtva nije ni svesna činjenice da je pretrpela moždani udar. U nekim slučajevima, osoba može da oseća samo blagu obamrlost lica ili ruke, a tokom kratkog vremena može da ima i poteškoća u govoru ili jasnom razmišljanju. Kod nekih drugih, pak, moždani udar može da bude tako razarajući da prouzrokuje permanentnu paralizu ili, čak, smrt.
Mada su svi moždani udari rezultat smanjenog dotoka krvi u mozak, taj okidač ne okine uvek iz istog razloga. Medu uobičajene uzroke moždanog udara spadaju arterioskleroza, ugrušci krvi, unutrašnje krvarenje i aneurizma.

Arterioskleroza, odnosno sužavanje ili potpuno zakrecavanje arterija usled masnih naslaga, uzrok je oko polovine od ukupnog broja slučajeva moždanih udara. Uz pomoć pravilne ishrane, odgovarajućih dodataka i zdravog načina života, arterioskleroza je bolest koja može da se spreči.

U nekim slučajevima, do moždanog udara dolazi kada arteriju koja dovodi krv blokira ugrušak krvi. Postoji nekoliko dodataka koji mogu da spreče nastajanje krvnih ugrušaka, ali o njima ćemo malo kasnije.
Pored toga, slabljenje cerebralne arterije, zvano aneurizma, može da dovede do pucanja te arterije, usled čega dolazi do unutrašnjeg krvarenja. Mada za neke aneurizme postoji genetska predispozicija, održavanje krvnog pritiska u okvirima normale može preventivno da deluje na slabljenje arterija koje i dovodi do stvaranja aneurizme. Ukoliko ste nepušač, to takođe može značajno da doprinese smanjenju rizika od aneurizma i moždanog udara.
U mnogim slučajevima, međutim, moždani udar može da se izbegne jednostavnom prevencijom medicinskih preduslova koji nas čine ranjivim u tom pogledu. Dodaci koji slede pomoći će vam da ne doživite moždani udar.
Vitamini mogu da spreče moždani udar
Već nekoliko godina, lekari svojim pacijentima prepisuju male doze aspirina sa ciljem da spreče stvaranje tzv. lepljive krvi, odnosno ugrušaka koji mogu da izazovu moždani udar. Neki novi dokazi navode na pomisao da vitamin E, ako se uzima zajedno sa aspirinom, može da pojača sposobnost aspirina da spreči zgrušavanje krvi. Ugruške krvi formiraju krvne pločice, posebna grupa ćelija koje se zakačinju za zidove arterija i stvaraju grudvice. Pre nego što se krvna pločica zakači za zid arterije, ona mora da izbaci neku vrstu „konopca“ ili sidra čime će to da uradi.
Kada se dovoljno krvnih pločica nađe zajedno, mali deo može da se odvoji i formira ugrušak. Ukoliko taj ugrušak putuje arterijom koja isporučuje krv u mozak, tada dolazi do moždanog udara. Jedna intrigirajuća studija navodi na pomisao da vitamin E i aspirin mogu da ponište sposobnost krvnih pločica da proizvode „konopce“ koji su im neophodni da bi se prikačio na zidove arterija, sprečavajući na taj način stvaranje ugrušaka u najranijem mogućem stadijumu. U toj studiji, objavljenoj u „Američkom žurnalu za kliničku ishranu“ (decembar 1995), ispitivanju je bilo podvrgnuto stotinu pacijenata koji su pretrpeli moždane udare slabijeg intenziteta. Nekima od njih davano je svakodnevno 325 mg aspirina, nekima 325 mg aspirina plus 400 ij vitamina E, a nekima placebo (lažni lek). Posle osamnaest meseci, pregledom krvi pacijenata otkriveno je da je kombinacija aspirina i vitamina E bila mnogo delotvornija nego sam aspirin ili placebo u smanjivanju broja ankera krvnih pločica.
OPREZ: Pre nego što se odlučite da počnete terapiju kombinovanjem vitamina E i aspirina, posavetujte se sa vašim lekarom. Ova terapija ne preporučuje se ljudima sa visokim krvnim pritiskom preterano, kao ni onima koji uzimaju lekove za razređivanje krvi. Ne prelazite preporučene doze vitamina E, u megadozama, on kod nekih osoba može da izazove krvarenje.
Karotenoidi – Istraživači bostonske studije o zdravstvenom stanju medicinskih sestara utvrdili su da kod žena koje jedu mnogo šargarepe i spanaća, namirnica koje su bogate karotenoidima (beta-karotinom i luteinom), postoji znatno manji rizik od moždanog udara nego kod žena koje navedene namirnice konzumiraju samo povremeno.
Međutim, dobra ishrana ne koristi samo ženama. Jedan od izveštaja koji je proizašao iz Framingamske studije, koja je pratila 832 muškarca, starosti od 45-65 godina, u periodu od tri godine, navodi na pomisao da svakodnevno konzumiranje voća i povrća može da pruži zaštitu od faktora rizika koji kod muškaraca dovode do moždanog udara.
Vitamin A – Dokazi da vitamin A može da ublaži stepen neuroloških oštećenja kod pacijenata koji su pretrpeli moždani udar potiču od jednog belgijske studije. Lekari iz Brisela merili su nivoe vitamina A i E u serumima osamdeset osoba koje su patile od ishemije, centralne cerebralne arterije.
Pacijenti kojima je u krvi pronađena visoka koncentracija vitamina A patili su od manjih neuroloških oštećenja izazvanih moždanim udarom i brže i potpunije su se oporavljali nego osobe kod kojih je ta koncentracija bila niža. Ohrabrujuće novosti glase da se mnogo ljudi iz prve grupe gotovo u potpunosti oporavila u roku od dvadeset četiri sata, a samo kod dvoje je kao posledica moždanog udara ostao ozbiljan stepen invaliditeta.
Lekari nagađaju da vitamin A deluje preventivno na oštećenje mozga tako što ima jače antioksidantno delovanje u uslovima smanjene količine kiseonika, kao što je slučaj za vreme moždanog udara.
Minerali i moždani udar
Kalcijum i vitamin D – Malo unošenje kalcijuma i vitamina D povezuje se sa moždanim udarom. Istraživači su poredili ishranu trideset pet žena koje su pretrpele moždane udare, a da nikada ranije nisu imale visok krvni pritisak ili neko srčano oboljenje, sa ishranom žena koje nikada nisu doživele moždani udar. Rezultati ukazuju na to da ishrana zdravih žena sadrži 38 posto više vitamina D i 17 posto više kalcijuma nego ishrana onih koje su bile žrtve moždanog udara.

Selen – Ovaj mineral je sinergičan sa vitaminom E, što znači da u međusobnoj kombinaciji imaju jače delovanje nego svaki ponaosob. Ljudi koji žive u oblastima u kojima je zemljište siromašno selenom (i on stoga nije prisutan u vodi tog kraja, kao ni u namirnicama koje se tu uzgajaju), češće doživljavaju moždane udare od ljudi koji žive u oblastima sa zemljištem koje je bogato selenom. štaviše, jugozapad Sjedinjenih Država – poznat kao pojas moždanih udara, zbog velikog broja slučajeva ovog oboljenja – poznat je i kao oblast najsiromašnija selenom u Sjedinjenim Američkim Državama. Među dobre prirodne izvore selena spadaju prokelj, beli luk, integralna pšenica, crni luk, morski ljuskari, piletina i crno grožđe. Selen je takođe i sastavni deo mnogih antioksidantnih formula.
Kalijum – Jedna studija, rađena na Templ univerzitetu u Filadelfiji, pokazala je da ishrana siromašna kalijumom može da bude uzrok visokog krvnog pritiska. Konzumiranje dovoljnih količina namirnica bogatih kalijumom, kao što su banane, sok od pomorandže, paradajz, sušene kajsije, lima pasulj i krompir, može da bude od suštinske važnosti za regulisanje krvnog pritiska.
Blagotvorno lekovito bilje
Lucerka – Ispitivanja vršena na životinjama pokazala su da lucerka pomaže u snižavanju nivoa holesterola u krvi i naslaga plaka na zidovima arterija. Dodatne studije se sprovode, kako bi se utvrdilo da li isto to delovanje važi i za ljude.
Đumbir – Ova lekovita biljka može da snizi nivo holesterola u krvi, ako je verovati studiji objavljenoj u „Novoengleskom medicinskom žurnalu“. Ona takođe pomaže u snižavanju krvnog pritiska i sprečava unutrašnje zgrušavanje krvi koje ponekad može da dovede do moždanog udara.
Ginko biloba – Ginko je definitivno biljka koja je od životne važnosti za naš mozak i, pored toga što poboljšava pamćenje, ona takođe može i da zaštiti vaš mozak od letalnog efekta moždanog udara. Nedavno su naučnici otkrili da ginko može da omete delovanje supstance koju proizvodi organizam, zvane faktor aktiviranju krvnih pločica (PAF), koji je u vezi sa arterijskim protokom krvi. Starenjem, dotok krvi u mozak opada, što rezultira smanjenom količinom kiseonika koja dopire do moždanih ćelija. Desetine studija sukurkuma pokazale da ginko u značajnoj meri povećava dotok krvi u mozak i da može čak da ubrza oporavak posle moždanog udara.
Ulje od estragona – Ovo ulje sadrži bioflavonoide (Ruten) koji jačaju zidove kapilara. Ispitivanja na životinjama pokazuju da Ruten pomaže u prevenciji stvaranja naslaga plaka koje mogu da suze arterije i prouzrokuju gubitak kiseonika, što dovodi do moždanog udara.
Kurkuma – Kurkuma se u Indiji već hiljadama godina upotrebljava i kao lekovita i kao začinska biljka. Njena mnogobrojna lekovita svojstva su dobro dokumentovana, nedavna ispitivanja pokazuju da kurkuma može da pomogne u snižavanju nivoa holesterola i prevenciji stvaranja ugrušaka krvi koji mogu da iniciraju moždani udar.

(aura.ba)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone