ZAPANJUJUĆA PROGNOZA AMERIČKOG ANALITIČARA ZA SRBIJU: Da li ste očekivali ovakvu ocenu naše budućnosti?

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
zastave
Foto: Tanjug /inserbia.info
Poslednji ekonomski indikatori pokazuju ohrabrujući napredak u Srbiji

Američki politički analitičar i novinar Sem Aman napisao je za Business insider analitički tekst oSrbiji, a njegove prognoze iznenadiće mnoge, u to smo uvereni.

Prenosimo tekst u celosti.

Posle raspada Jugoslavije 1991. godine, mnogi su očekivali daBalkan zadrži svoj naziv “bure baruta Evrope”. Region je bio pogođen nizom osakaćujućih oružanih sukoba i međunarodnih sankcija, dok su novostvorene države pokušavale da se utvrde na poluostrvu.Iako su neke države ostale u problemima, zbog strukturalnih izazova, druge države pokazuju znakove da bi mogle da imaju svetliju budućnost.

Tokom nekoliko poslednjih decenija, ekonomske reforme, demokratizacija i ojačani pravni okvir postavile su nekoliko balkanskih zemalja na put ka pridruživanju Evropskoj uniji. Postavši potpuno nezavisna 2006. godine, Srbija se, naročito, izdvaja kao nacija koja je najnestrpljivija da se oslobodi okova svoje problematične prošlosti i produbi svoju integraciju u globalnu ekonomiju.

premijer
Foto: AP

Dve burne decenije su, sve do pre par godina, ostavile Srbiju bez nade za značajan rast. Rang Srbije na godišnjoj Listi globalne mizerije (ekonomski indikator dobijen dodavanjem kamatnih stopa, inflacije i nezaposlenosti, i odbijanjem rasta BDP (Bruto domaći proizvod) po glavi stanovnika) bio je loš, jer se zemlja konstantno nalazila među 10 “najmizernijih” na svetu.

Istraživanje iz 2013. pokazalo je da je Srbija bila treća najgora, od 89 nacija u kojima je vršeno ispitivanje, prema izveštaju instituta Cato. Sa niskom stopom inflacije u poslednjih nekoliko godina, nedostaci Srbije u ovom Indeksu su disproporcionalno posledica visoke stope nezaposlenosti, koja je 2012. godine dostigla vrhunac od zabrinjavajućih 24 odsto.

Mnogi u Srbiji prave grešku uzimajući ovu sumornu statistiku zdravo za gotovo, iako skorašnji podaci o tome napretku Srbije i srednjoročna prognoza daju sasvim drugačiju sliku. Kao deo uslova u okviru zajma MMF, Beograd je preduzeo ambiciozne strukturne reforme, najviše zahvaljujući želji premijera Aleksandra Vučića da ubrza proces dostizanje evropskih standarda.

Yugoslavia, Flag, Nonexistent, Country, Ensign, Symbol

Poslednji ekonomski indikatori pokazuju ohrabrujući napredak. Stopa nezaposlenosti u Srbiji pala je na 17,3 odsto u 2015. godini, što je još uvek visoko, po bilo kom merilu, ali je skoro 7 odsto niža od stope iz 2012. godine. Skor od 44,8 na “Indeksu mizerije” 2013. godine smanjio se za više od 25 odsto, na 32,3 u 2015. godini, što odgovara skoku sa trećeg na deseto mesto, među zemljama u kojima je vršeno istraživanje. “Sad, skor Srbije je još uvek iznad 20, što znači da su još potrebne duboke strukturne reforme”, kaže Stiv Hanke iz Instituta Cato, koji je napravio indeks, i dodaje “ali oni se sigurno ne kreću u pogrešnom smeru”.

Posle smanjenja od 1,8 odsto u 2014. godini, očekuje se da BDP Srbije poraste 1,8 odsto ove godine, a prognoza za 2018. je rast od 3,5 odsto. Posle godina i godina u kojima se budžetski deficit kretao oko 6 odsto, Beograd je iznenadio MMF i posmatrače EU sa deficitom ispod 3 odsto u 2015, sa sličnim projekcijama za 2016. godinu. Ovog marta, globalna agencija za kreditni rejting, Moody’s, promenila je izglede suverenog kreditnog rejtinga Srbije sa “stabilno” na “pozitivno”, navodeći napredak bolji od očekivanog u domenu fiskalne konsolidacije i jačanje institucionalnog kvaliteta kao razloge za promenu. Ova dobrodošla revizija dalje jača izglede Srbije za rast u godinama koje dolaze. Stabilan progres Srbije, čak i pored grčke nestabilnosti i talasa migranata, svedoči o očiglednoj rešenosti ove zemlje da napravi dalekosežne strukturne reforme.

Foto: nsz.gov.rs

Integralni deo ovih reformi je ponovljeni napor da se reši problem “naduvanih” i bolno neefikasnihpreduzeća u državnom vlasništvu koje dominiraju u srpskim industrijama. Sa privatnih sektorom koji zapošljava samo 66 odsto ljudi u 2014. godini (u Albaniji je ova cifra 83 odsto, a u Turskoj 87 odsto),Srbija je dugo patila od niskih nivoa u poljima inovacije i investicija. Beograd je ove godine počeo sa otvaranjem tendera za svoje firme sa slabim rezultatima, i uspešno na aukciji prodao mnoga loša vođena preduzeća u državnom vlasništvu, implementirajući jače mehanizme kontrole za druga.Restruktuiranje je naišlo na otpor, od strane industrijalaca sa uvezanim interesom, iako je uticaj na poslovno okruženje u Srbiji već vidljivo.

Srbija se popela 9 mesta na listi za 2015. Lakoće poslovanja Svetske banke, u odnosu na 2014, a u godišnjem izveštaju se navodi da je “poboljšano regulatorno okruženje i smanjene prepreke za ulazak na tržište”. Beograd je takođe počeo da aktivno traži direktne strane investicije za svoju problematičnu industriju i neadekvatnu infrastrukturu, što je dovelo do porasta od 30 odsto u stranim investicijama u 2015. u odnosu na 2014. godinu. Vučićeva poseta Kini i Albaniji (prva nekog srpskog lidera) i sastanak sa turskim premijerom Ahmetom Davutogluom prošle godine svedoče o spoljnoj politici okrenutoj trgovini.

U decembru, Srbija je osigurala bilateralni savet visokog nivoa, kako bi dala podstrek investicijama iz Turske, obezbeđen je kineski kupac za Železaru Smederevo, koja se nalazila u problemima, i finansijer za prugu Beograd-Budimpešta, te za zajednički građevinski poduhvat za izgradnju puta kojim bi se povezala južna Srbija sa albanskom lukom na Jadranskom moru. Ovi sporazumi će, očekuje se, dovesti do značajnog porasta u zaposlenju, što prija ekonomiji kojoj su potrebni poslovi, sve ovo dok Srbija nastavlja stabilan uspon na lestvici Globalnog indeksa mizerije.

Iako su nedavni uspesi Srbije za pohvalu, ostalo je mnogo toga da se uradi na njenom putu ka održivom razvoju i pristupanju EU. Uprkos pojačanoj inspekciji rada i nadgledanju, dobar deo stanovništva i dalje radi u “neformalnom” sektoru, što komplikuje ekonomsko planiranje i sprečava doliv potencijalnog prihoda od poreza.

Fiskalna konsolidacija i ekonomska modernizacija takođe imaju mnogo protivnika među onima koji su navikli na blagodeti klijentelizma iz ere Jugoslavije, što je primoralo Beograd da usvoji oprezan pristup reformama. Takve politički skupe odluke su vitalan “gorki lek” koji će, mada neće biti popularan, postaviti temelje za stabilan srednjeročni i dugoročni rast. “Otpor moderznizovanju, deregulaciji, ovde je prepleten sa tipičnim načinom na koji se na Balkanu vodi politika”, kaže Hanke. “Postoji određeni elementi otpora, koji se vezuju za elemente starog modela”.

Posmatrači MMF i EU su apelovali na državu da počne da sprovodi reforme još odlučnije, naglašavajući da prognoze da će Srbija prevazići svoj trenutni spori rast neće biti ispunjene ukoliko se ne poveća opseg ovih napora. Ali uprkos ovim strukturnim izazovima, Srbija je odlučna na svom razvojom putu. Dok je Rusija suočena sa međunarodnom izolacijom, Beograd je okrenut evrointegracijama, a smernice za pristupanje EU sada služe kao sve jači podstrek za promene.

Ukoliko Srbija ne izgubi svoj apetit za reformama, skorašnje redukcije u indeksu mizerije će se, vrlo je moguće, nastaviti u godinama koje slede. Posle 25 godina koje su obeležili ratovi, autoritarni vladari, sankcije, prirodne katastrofe i recesija, pred Srbijom je sigurno težak put, ali ako su skorašnja dešavanja pokazatelj, država je, čini se, spremna za izazov. “Oni, sigurno je, imaju velike, endemske, strukturne probleme u ekonomiji”, kaže Hanke, “ali momenat u Srbiji sada je, mislim, dobar znak”.”

Sem Aman je politički analitičar i novinar, bivši član Saveta za hemisferske poslove u Vašingtonu.

(Telegraf.rs)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone