Z. ĐAJIĆ: Srbi na grobljima postavljaju crne ploče koje nemaju nikakve veze za srpskom istorijom i kulturom (INFO)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone

krst

Umesto nadgrobnog obeležja u čijoj osnovi uvek treba da bude krst, stilizovan na razne načine, Srbi na grobljima postavljaju crne ploče koje nemaju nikakve veze za srpskom istorijom i kulturom“ izjavio je danas predsednik udruženja „Kamen Srbije“ Zoran Đajić.

„U poslednjih 50 godina je postao trend da se za nadgrobne spomenike koriste crne ploče, a to je nešto što se koristi na katoličkim grobljima“, rekao je Đajić za Tanjug u Kragujevcu, gde se danas završava sedmi Međunarodni sajam kamena „Stone expo“, čiji je rganizator udruženje „Kamen Srbije“.

Prema rečima Đajića, razlog postavljanja crnih ploča isključivo je finansijske prirode. „Ljudi koji se bave kamenorezačkim poslom, koji kupuju i prodaju kamen našem narodu, oni su te ploče uveli. Ploča je jeftinija od isklesanog nadgrobnog obeležja, kako se nekada radilo, i kao što to danas rade samo u Kruševcu“, rekao je Đajić.

To što sada imamo na većini grobalja, naglašava Đajić, je nešto što je preuzeto od Italijana, ali, ne kako treba.

„Italijani koriste kao vertikalnu ploču, neku tanku ploču, na kojoj piše ime, a za pokrov koriste ploču debljine pet ili osam kako ne bi pukla. A, kod nas, zbog para, vertikala je deblja, a horizontalni deo je tanji, koji vrlo često puca usled vremenskih uslova. Sve radimo naopako“, kaže Đajić.

On tvrdi da nadgrobnih spomenika koji simbolišu deo istorije i kulture Srba, danas na grobljima ima u promilima.

„Ovog trenutka u Srbiji ima 0,001 posto obeležja koje imaju veze sa našom istorijom i kulturom, sve ostalo su crne vertikalne, horizontalne ploče, koje nemaju nikakve veze sa nama, kao nacijom“, rekao je Đajić.

On je naveo da Srbija ima oko 2.000 crteža različitih nadgrobnih spomenika, u čijoj osnovi je uvek krst, a koji se prave od kamena pešcara i podseća da je knjigu o tome objavila Srpska akademija nauka i umetnosti, kao i da se ta obeležja mogu videti u Muzeju spomenika u Negotinu.

„Ako ikoga interesuje, ako ljudi hoće uopšte da razmišljaju ko smo i šta smo, i kako da sebe obeležimo posle našeg života, neka vide tu knjigu sa različitim obeležjima, u čijoj osnovi je uvek, isklesan krst. Ima i raznih floranih i zovljenih motiva, ali sve je to u kamenu, i bitno je da je osnova krst oko koga se sabiramo“, naveo je Đajić.

On je ukazao i na još jednu pojavu poslednjih pet decenija, a to su spomen obeležja pored puta, gde se, takođe postavljaju ploče na kojima je samo nacrtan krst.

„Srbija je i ranije imala te, takozvane, „krajputaše“, ali je na njima bilo isklesano nešto od obeležja vezano za te ljude i za nauk narodu, da je neki junak tu nešto nekad uradio, i zbog toga se to mesto obeležava, a ne da je on tu stradao“, rekao je Đajić.

(Tanjug)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone