Veselin Šljivančanin: Evo šta se zaista dešavalo na ovim prostorima! (INTERVJU)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
intervju
Penzionisani oficir JNA i Vojske Jugoslavije, koga je Haški tribunal osudio na deset godina robije zbog kršenja običaja ratovanja, za Telegraf.rs bez dlake na jeziku govori o Vladi Srbije, svom odnosu s Rasimom Ljajićem, o privremenom puštanju na slobodu Vojislava Šešelja, kao i kakav je imao odnos s njim, ali i o tome da bi želeo opet da vidi Vukovar, kao i kako mu je bilo u zatvoru za vreme Božića i Nove godine.

Penzionisani srpski oficir i haški osuđenik Veselin Šljivančanin, koji je u Ševeningenu proveo punih 11 godina kaže u ekskluzivnom intervjuu za Telegraf.rs da Jugoslavija nije mogla da se održi jer su svetski moćnici želeli njen raspad i da treba da prođe još mnogo godina kako bi došlo do pomirenja među narodom i bivšim državama članicama SFRJ.

On takođe govori o svom odnosu s Rasimom Ljajićom, da li ima želju ponovo da se vrati u Vukovar, kao i mnogim drugim temama

Mnogi su imali utisak kada su čitali vašu knjigu “Branio sam istinu” da nikada niste odustali od ideje Titove Jugoslavije, da ste poštovali svoje nadređene i da se nikada niste zapitali jesu li oni kriminalci i da li su za nešto krivi. Da li je to tačno?

– Ja sam položio zakletvu da ću SFRJ čuvati i braniti, ne žaleći da dam i svoj život. Pa zar je trebalo lažno da se kunem? Za Titovog života SFRJ je bila priznata, moćna i cenjena država u svetu. Odmah posle Titove smrti okomili su se na SFRJ.

Pa zar ste zaboravili kako je onaj Belgijanac dolazio da postavi Stipu Mesića za predsednika Predsedništava SFRJ? I još mnogo toga, a sadšnje vreme pokazuje da je najvažnije bilo raseliti i proterati Srbe, a Srbiju svesti na granice kako to “misle” svetski moćnici….

Da se vreme vrati unazad – šta mislite da li se Jugoslavija mogla održati?

 – Nije se mogla održati, jer to pojedini svetski moćnici nisu želeli. Lakše im je da vladaju malim nemoćnim državicama. Bilo je bolje da smo se mirno razišli, sada bismo bolje sarađivali.

Da li je tadašnji državni vrh mogao drugačije da postupi i kako, a da do rata i velikih stradanja ne dođe?

 – Da su hteli mogli su, ali su morali da slušaju svetske mentore. Ako je već trebalo da se raziđemo mogli smo to uraditi kao tadašnji SSSR ili Čehoslovačka. Nikako nije smelo da dođe do međunacionalnih sukoba, a kasnije i građanskog rata u BiH. Pa koliko nas je to vratilo unazad? Koliko treba vremena za nova pomirenja?

Šta mislite o aktuelnoj politici Vlade Srbije i pridruživanju EU? Da li je, po vašem mišljenju to pravi put za Srbiju i bivše članice SFRJ?

 – Čudno pitanje? Pa nisam merodavan da ocenjujem rad Vlade Republike Srbije, to valjada rade delegati u Skupštini Republike Srbije, koje je narod birao. Pa narod na izborima bira Vladu. Nije dobro da se svi pravimo pametnjaci i stalno kritikujemo ili hvalimo. Pustimo Vladu da radi, da se poštuje Ustav i zakoni, a u redovnim ili vanrednim izborima narod odlučuje ko će u vladu. Ja bih vleo da Republika Srbija ima staus kao Švajcarska.

Da li smatrate da ulaskom u EU može doći do pomirenja o kom se priča proteklih 20 godina?

 – Treba još mnogo godina da dođe do pomirenja. Pa vidite li šta rade vlasti Hrvatske, Albanije? To ne vodi nikakvom pomirenju. Zbog njihovih negativnih postupaka ne zaseda Evropski parlament. Pa koliko je godina prošlo od Drugog svetskog rata, pa na našim prostorima pojedini političari nas još dele na četnike, ustaše, partizane… Mnogo je krvi proliveno i dosta nevinih žrtava je palo. Treba kod svih iskrenosti i želje da dođe do pomirenja u regionu.

Kako gledate na privremeno puštanje na slobodu Vojislava Šešelja?

– To je do sada bila normalana paraksa Međunarodnog suda. Svi koji su se dobrovoljno predali, koliko je meni poznato, puštani su na privremenu slobodu do izricanja prvostepene presude. Trebalo je da Vojislava Šešelja puste ranije. Ne znam zbog čega nisu.

Kako tumačite to da prvi put kad je bilo reči o tome da lider radikala bude pušten na slobodu, Haški tribunal je davao znatno strožije uslove za njegovo vraćanje u Srbiju nego sada kada ga je pustio? Sada je rečeno je da se Vojislav Šešelj pušta iz humanih, zdravstvenih razloga. Kako je moguće da se uslovi za njegovo puštanje na slobodu samo nekoliko meseci drastično snize?

– Nisam to sve redovno pratio, niti sam mogao na sve to da utičem. Nisam ni čitao uslove po kojima je Vojislav Šešelj pušten. Na ovo pitanje najbolje može odgovoriti neko iz Međunarodnog suda.

Nepunih mesec dana nakon puštanja lidera radikala na slobodu, doneta je rezolucija Evropskog parlamenta o Šešelju kojom se osuđuje njegov ratnohuškaški govor i traži od Vlade Srbije da se ogradi od njegovih izjava, kao i od Tribunala da preispita odluku o njegovom puštanju na slobodu. Premijer Srbije je izjavio da je rezolucija Evropskog parlamenta uvreda za Srbiju. Šta vi mislite o toj rezoluciji?

 – U principu ja ne slušam i ne čitam šta govori Šešelj. Ako nešto izjavi o meni, to mi jave prijatelji i pošalju mi.Neke izjave stalno ponavlja, više je to dosadno slušati. Neke izmišlja da bi postao zanimljiviji, kao na primer to da je u zatvoru hteo da “bije Veselina Šljivančanina”. Ja se ne sećam kada je to bilo – ili je to bila njegova želja? Pa zar ja ličim na čoveka koga je Šešelj mogao da bije? Ja i dalje mislim da je on komičar i da pokušava da uveseljava one koji žele da ga slušaju. To što radi Evropski parlament je neozbiljno. Zašto oni pridaju toliki značaj Šešelju? Koja je težina toga što on kaže, kada u Srbiji nema nikakvu vlast. Možda on trenutno pokušava da skrene pažnju na sebe, ali koliko to trenutno nekoga interesuje?

Sa kojim sredstvima i snagama može on to ostvariti ako stalno nekom preti? Pa Što Evropski parlament nije doneo rezoluciju kada se gaze table sa ćiriličnim natpisima u Hrvatskoj i za mnogo drugih nacionalističkih ispada u regionu? Međunarodni sud je nezavisna institucija, zašto Evropski parlament vrši pritisak na taj sud?! Pa valjda taj sud posle toliko godina zna sve o Šešelju i zna šta treba da radi. O još jednom licimerju i sramoti Evropskog parlamenta o Saboru Hrvatske da i ne govorim. Pa i oni sami izgleda žele da ih Šešelj zasmejava. Potpuno se slažem sa svim onim što je o rezuluciji Evropskog parlamenta rekao gospodin Vučić.

Da li smatrate da Šešeljevo puštanje na slobodu može destabilizovati Vladu Srbije?

 – Zašto bi se Vlada destabilizovala, pa Šešeljeva SRS nije parlamentarna stranka. Pa zar vi mislite da je Šešelj sa takvim izjavama kakve daje toliko moćan?

Da li je u nekom smislu Haški tribunal kapitulirao pred Šešeljem?

 – Ja i ne razumijem zašto je Šešelj dobrovoljno otišao u pritvor Međunarodnog suda. On nije bio politički lider na vlasti, a nije bio ni vojni komadant. Pročitajte Statut suda i kome se trebalo suditi na tom sudu. Kako je Međunarodni sud kapitulirao a osudio toliko Srba na velike robije? Te ljude niko i ne pominje – svi se bave Šešeljom. Pa neka Šešelj kaže kome je on od Srba pomogao u Hagu. Piše li neko, na primer, o Milanu Martiću, koji je dobio visoku kaznu? Iz Krajine su svi Srbi proterani, a optuženi Hrvati svi oslobđeni. Čekamo presude na tužbu Hrvatske i kontra tužbu Srbije pred Međunarodnim sudom pravde, možda ćemo tu dobiti mnoge odgovore?

Kakav ste vi imali odnos sa Vojislavom Šešeljom u Hagu?

 – Lično mislim da za javnost naši odnosi uopšte nisu bitni. Ja njega ne mrzim, ali ne volim da slušam ono o čemu on govori. On je zaljubljen u samoga sebe, veruje da sve zna i ne želi da sluša ljude oko sebe. Naš narod kaže – da biste nekoga dobro upoznali treba zajedno sa njim pojesti džak soli. Ja sam sa Vojislavom Šešeljom proveo dosta godina u zatvoru i verujem da ga dobro poznajem. U knjizi “Branio sam istinu” napisao sam neke detalje o našim odnosima u zatvoru – to je istina jer sam svakodnevno pisao zatvorski dnevnik. Ne želim više o tome, da se ponavljam. Za vreme zajedničkog boravka u pritvoru Šešelj je napravio veliku grešku u odnosu prema meni, verujem da će se izvinuti.

Sećajući se, kako sam kaže “jednog teškog iskustva” iz Ševeningena, bivši oficir JNA, Veselin Šljivančanin, kaže  da su “nepravdi koja mu je naneta u Hagu” najviše doprineli “hrvatski nacionalisti, koji su vršili lažnu propagandu protiv njega”, ali i nesposobni tužioci Tribunala. Ipak, Šljivančanin kaže da “nisu ni svi tužioci nepravedni”, kao i da je tek u Hagu zaista upoznao i one protiv kojih se borio, kao i one koji su se, kao i on, borili na srpskoj strani.

 

Da li vas je i u kom smislu Hag promenio?

– Nije me promenio Hag ni u kom smislu. Ja sam bio izgrađen čovek. To je, jedino, jedno teško novo iskustvo. Verovao sam u sebe i znao sam da se ni o šta nisam ogrešio, pa ni u tim nepotrebnim međunacionalnim sukobima. Hag mi je naneo samo zlo i skratio mi 20 godina lepog života. Najviše zla naneo je mojoj porodici, supruzi i deci. Preživeli su velike traume.

Nekoliko puta ste rekli da smatrate da je prema vama načinjena velika nepravda i da ste u Vukovaru jedino imali za cilj da zaštitite svoj narod i jedinice JNA. Pretpostavljam da i dalje imate isto mišljenje. Ko sve smatrate da je doprineo toj nepravdi – Haški tribunal, tadašnja vlast, narod?

– U Vukovar sam išao kao pripadnik jedinice JNA, sa sledećim zadatkom: da se deblokira kasarna JNA, razoružaju paravojne jedinice, pronađu i spase vojnici i starešine koje su bili pripadnici paravojnih jedinica Hrvatske i zaštititi ceo nedužan narod tog grada, a posebno Srbi koje su Hrvatski nacionalisti masovno počeli da ubijaju. Mojoj nepravdi za odlazak u zatvor, najviše su doprineli: hrvatski nacionalisti, koji su vršili lažnu propagandu protiv mene, a ona traje i dalje, zatim nesposobni tužioci Međunarodnog suda, koji su na samo njima znan način prikupljali dokaze od nekih zaštićenih svedoka i svedoka oficira JNA i Srba, koji su se bavili neistinama i lažima o meni. Ne znam zašto, ali možda oni znaju? Doprineli su i pojedini političari tadašnje SR Jugoslavije. Napisao sam to u mojoj knjizi “Branio sam istinu”. Verujem da su pročitali. Nadam se da će me jednog dana pozvati da porazgovaramo i objasniti zašto su to tako morali raditi.

Vi ste osuđeni za nesprečavanje zločina i kršenje običaja ratovanja. Naveli ste da je u suštini negativno svedočenje jednoj zaštićenog svedoka Srbina naspram pozitivnog svedočenja 40 Hrvata doprinelo takvoj presudi. Da li, kada sve uzmete u obzir smatrate da je suđenje vama bilo pravično?

– Presuda Pretresnog veća Međunarodnog suda ima 320 stranica. Na strani 328 piše: “Veće konstatuje da je optuženi Veselin Šljivančanin kriv, prema  članu 7 (1) Statuta, tačka 7:  mučenje, kršenje zakona i običaja ratovanja… ali konstatuje da optuženi Veselin Šljivančanin nije kriv ni po jednoj drugoj tački optužnice.” Optužnica je bila katastrofalna: progon, ubistva, okrutno ponašanje, zlostavljanje, potstrekavanje, naređivanje, premlaćivanje, mučenje i dr. Teško mi je da govorim o pravednosti mog suđenja, jer nisam pravnik, a možda bih bio i  neobjektivan. U mom predmetu bilo je mnogo zaštićenih svedoka koji su govorili potpunu neistinu i konstruisali priču kako je to odgovaralo tužilaštvu. Vršeni su ogromni pritsci na Međunarodni sud od tadašnje vlasti Republike Hrvatske. Hrvatska je organizovala proteste pred zgradom Međunarodnog suda u Hagu.

Predsednik suda je primio Hrvatsku delegaciju. Hrvatska  TV emitovala je niz dokumentarnih filmova u kojima su me lažno osuđivali. Hrvatski predsednik Vlade govorio je na GS UN i tražio da mi se izrekne kazna doživotne robije. Ovo su samo neke nepravde. Da li u takvim uslovima sud može pravično da sudi? Međutim, pretresno veće je suđenje koje je trajalo skoro tri godine vodilo korektno. Sudije: Kevin Parker, Kristina Van De Vangert i Krister Thelin. Žalbeno veće kome je presedavao Teodor Meron, nije odolelo pritscima hrvatske vlasti. Bez ijednog  novog dokaza i suđenja uvelo mi je novo krivično delo i izreklo kaznu zatvora od 17 godina. Međutim, i u tom Žalbenom veću bilo je čestitih sudija: Fausto Pokar i Andersija Vaz, koji su izrekli mišljenje i rekli da nisam kriv. Zahvaljujući tim izdvojenim mišljenjima, mojoj porodici i mojim advokatima, Novaku Lukiću i Stefanu Burgonu, posle dve godine upornog rada i hrabrog svedočenja Miodraga Panića uspeo sam da dobijem revziju. Žalbeno veće mi je ukunulo teško krivično delo.

Rasim Ljajić je delom zaslužan delom što su revidirali vaš slučaj i što vam je smanjena kazna. Više puta ste izjavili da ste vrlo zadovoljni i da smatrate da je hrabro što se on prihatio pregovaranja sa Hagom. Kako je tekao vaš odnos s Ljajićem nakon što ste izašli iz Haga?

– Meni je ukinuto krivično delo, koje ni sa čim nije bilo dokazano.

Rekao sam da poštujem Rasima Ljajića zbog sledećeg: Za vreme mog boravka u zatvoru, bio je korektan prema mojoj porodici i uvek ih je saslušao i pružio im pomoć u skladu sa zakonom. Kada je održavana rasprava pred Pretresnim većem u Hagu, po zahtevu Hrvatske, da mi se sudi u Zagrebu, došao je i gospodin Ljajić i održao vrlo korektno izlaganje, pozdravio se se sa mnom i rekao da je došao da pomogne. Kada sam radio na pokretanju Revizije posle nepravedne i nezakonske presude Žalbenog veća (u predmetu za Kosovo) to isto Žalbeno veće na zahtev tužilaštva da se optuženima povećaju kazne konstatovalo je: „ … po Statutu Međunarodnog suda, Žalbeno veće nema pravo da poveća kazne …“

U mom slučaju nisu poštovali statut? Tako rade pojedine sudije Međunarodnog suda. Može im se. Na zahtev moje porodice i mojih advokata za pomoć od tadašnjih ljudi iz vlasti Republike Srbije – bilo je to 2008. i 2010 godine – jedino je Rasim Ljajić uputio pismo predsedniku Međunarodnog suda, gospodinu Robinsonu, koje sam u celini i objavio u svojoj knjizi “Med i žuč”, a u kome tražim da imam pravo na pravedno suđenje. Zahvalan sam na tome gospodinu Rasimu. Po povratku iz zatvora, gospodin Rasim me je primio, a i popili smo kafu nekoliko puta. Uvek mi uputi čestitku za Božić.

Poštovali ste pravila ponašanja u Hagu, čak ste i pomagali u organizovanju zatvorskih aktivnosti za šta vas je prilikom oslobađanja sudija Robinson i pohvalio. Ali, da li poštujete Haški Tribunal kao instituciju, kakav je vaš stav prema Tribunalu?

– Ovim pitanjem traba da se bave poznavaci Međunarodnog prava, posebno SB UN, koji su osnovali taj Međunarodni sud. Sve međunacionalne sukobe  na prostorima bivše Jugoslavije izazavali su nacionalisti među kojima je prednjačio Tuđman sa svojim pomagačima. Tuđman je po svaku cenu želeo rat, da bi stvorio nezavisnu državu. Pred Međunarodnim sudom je najviše osuđeno Srba i to na visoke kazne zatvora. Zašto? To znaju sudije  Međunarodnog suda. Ja sam se pred sudom ponašao iskreno i kada mi je god pružena mogućnost iznosio sam svoje stavove i mišljenje. Poštovao sam propise suda. Mene su na surov način u Hag odvele tadašnje vlasti moje zemlje. Tamo sam se borio da pokažem ko sam i šta je istina, ni jednog trenutka nisam pokušavao da se branim.

Da li smatrate da je Haški Tribunal trebalo davno ukinuti i da je bilo bolje da se optuženima sudilo u matičnim državama?

– Pa koliko je meni poznato Međunarodni sud  za bivšu Jugoslaviju uskoro završava sa radom. Koliko sam pratio do sada samo Specijalni sud u Srbiji je izricao osuđujuće presude, u drugim državama u regionu toga nije bilo. Ko je osuđen u Hrvatskoj? Počinjeni su veliki zločini nad Srbima, proterano je preko 300.000 ljudi sa svojih vekovnih ognjišta…

Ranije ste pomenuli da ste imali dobar odnos sa hrvatskim komandantima, ali i da su oni izjavili, kad su vas upoznali, da nije poželjno da svedoče u vašu korist, kao ni da pričaju kakav ste čovek, bilo na sudu ili u Hrvatskoj. Da li to, možda, znači da je nacionalizam jači od istine?

– U pritvoru svi Hrvati su prema meni bili korektni, čak su mi neki spremali i hranu. Između ostalog, većina njih mi je tokom razgovora govorila: “Ti si stvarno korektan i dobar čovek… Mi u Hrvatskoj ništa o tebi lepo ne smemo reći, jer nam tamo više ne bi bilo života …“ Pa šta se dešavalo sa ćiriličnim tablama u Vukovaru i Hrvatskoj? Pa koje nacionalne praznike slave hrvatske vlasti… Pa pogledajte naš Beograd, pun je latiničnih i stranih natpisa. Da li to neko ruši?

Da li ste u kontaktu sa nekim od bivših ili sadašnjih haških optuženika, srpskih, hrvatskih?

– U kontaktu sam kada za to postoje uslovi. Pa ja sam i dalje čovek sa crvenom interpolovom poternicom, koju su raspisale vlasti Republike Hrvatske.

Ne samo vi, već i mnogi Haški optuženici su pričali da ste se međusobno u zatvoru dobro slagali. Kada ste odlazili iz Haga zagrlili ste se i pozdravili s Gotovinom i to je dosta komentarisano u javnosti. Kako je moguće da oni koji su se borili na suprotnim stranama zbliže se, zapravo, u Hagu?

Mnogi od nas  su se prvi put upoznali u pritvoru Međunarodnog suda. Većina nas je u zatvor dovedena nepravedno. Nacionalisti koji su izazivali međunacionalne sukobe ostali su van zatvora. Svetski moćnici su hteli po svaku cenu da razbiju Jugoslaviju, a time posebno da rasparčaju Srbiju. Bilo nam je nametnuto da u zatvoru živimo zajedno i da jedan drugoga pomažemo. Nismo ni tamo bili sudije da jedan drugom sudimo. I pre zatvora smo mi godinama živeli zajedno i mnogo toga smo imali zajedničkog. Moćnici su hteli da nam se to to tako desi radi ostvarenja svojih interesa. Bili smo mi lepa zemlja. Ne bi nas napadali da nismo valjali i da im nismo smetali. Gotovina se u pritvoru prema svim pritvorenicima vladao korektno, pa i prema meni. Čestitao mi je  kada sam izašao iz zatvora, kasnije sam i ja čestitao njemu. Međunacionalni sukobi na prostorima bivše Jugoslavije naneli su zlo svim narodima. Verujem da je to jasno svakom normalnom čoveku, osim profiterima i onima koji su se obogatili na tuđoj nesreći. Treba se i prema neprijatelju čovečno i viteški ponašati. Pa zar je u Hagu trebalo da se ubijamo?

Rekli ste pri povratku da biste opet otišli u Vukovar bez obzira što je Hrvatska raspisala poternicu za vama i što vam se sudilo za ratne zločine u Vukovaru. Da li ste bili?

Vukovar je grad koji je nekada pripadao našoj zajedničkoj otadžbini Jugoslaviji. Grad koji sam još kao dete zavoleo. U teškoim vremenima u njemu je održan Drugi kongres KPJ-a. Za moj odlazak u Vukovar nisu se još stvorili uslovi, posebno ne posle divljanja zbog jednog ćiriličnog natpisa. Verujem da ima još mnogo ljudi u Vukovaru koji bi voleli da se sretnemo.

Kako ste provodili dane u Hagu?

– Sve o mom boravku u Centralniom zatvoru u Beogradu i Pritvorskoj jedinci Međunarodnog zatvora u Hagu opisao sam u mojoj knjizi „ Branio sam istinu“. U zatvoru nema provoda. Morao sam da poštujem propise. Kada napravim grešku, preseljavan sam iz jedne pritvorske jedinice u drugu… Uglavnom sam se trudio da maksimalno koristim vreme predviđeno za sportsku salu i za odlazak u šetnju. U ćeliji sam čitao knjige i časopise…

S kim ste se najviše družili?

– Družio sam se sa svim pritvorenicima koji su imali korektan odnos prema meni. Zavisno kada sam se nalazio u kom delu pritvorske jedinice. Mene su preseljavali 12 puta. To mi je teško padalo. Prvih pet godina najviše sam se družio sa Miroslavom Radićem, a imao sam i korektan odnos sa ostalim pritvorenicima, posebno sa: Miloševićem, Mejikićem, Ljubičićem, Rajićem, Kneževićem, Galićem, Krstićem, Šainovićem, Prlićem, M. Lukićem, Lazarevićem, Brunom, Hadžihasanovićem, Popovićem, Pandurovićom, Ćorićem, Praljkom, D. Nikolićem, Đorđevićem… Mi smo bili dovedeni u poziciju da budemo zajedno i stvaramo sebi uslove za neki život. Da nije bilo zatvora sa dosta od ovih ljudi ne bih se ni sreo. Osećao sam da mi je pravi drug bio Miroslav Radić. Imao sam u njega mnogo poverenje.

Šta vam je najteže padalo?

– Najteže mi je padalo što nikad nisam sebi mogao da odgovorim zašto sam u zatvoru.

Kako ste provodili Novu godinu u Hagu? Da li su se praznični dani razlikovali od ostalih?

U zatvoru nema provoda! Novu godinu smo provodili kao i ostale zatvorske dane. Nije bilo specijalnog posluženja, osim ako se organizujemo i kupimo nešto preko zatvorske kantine. Praznici su meni bili i najdosadniji zatvorski dani.

Da li ste obeležavali verske praznike, jeste li išli jedni kod drugih?

 – Verske praznike: Božić, Vaskrs, i krsnu slavu smo obeležavali u slobodno vreme, u zajedničkoj prostoriji, obično u trajanju od 2-3 sata, uz namirnice koje smo naručivali preko kantine. Obično smo se družili sa ljudima koji su bili tu na spratu, ako nije bilo svađa od strane pojedinaca.

Pričali ste da je jednom prilikom kada ste u hodniku zatvorskog bloka želeli da okačite simbole svoje zemlje da je došlo do svađe, ali kada ste predložili da okačite zastavu Jugoslavije i petokraku – da se niko nije bunio. Da li je pomalo ironično to da su simboli Jugoslavije u Haškom tribunalu donosili mir među zatvorenicima, dok se u realnosti ratovalo zbog raspada iste?

Ne znam zašto je ironično što nikome nisu smetali simboli Jugoslavije ni u pritvoru Međunarodnog suda?Narode su zavadili nacionalisti, profiteri i svetski moćnici… Ja sam u junu 2004. godine premešten na drugi sprat pritvorske jedinice. Tamo su tada bila tri pritvorenika albanske nacionalnosti, jedan Musliman, jedan Hrvat i šest Srba. Bilo je ponekad nekih nesuglasica u zajedničkoj prostoriji, prepirali smo se i zbog nekog zidnog kalendara. Ja sam jednog dana predložio da se stavi kalendar sa simbolima Jugoslavije. Svi su se složili. Stavio sam kalendar sa slikom druga Tita. Međutim, posle nekoliko dana i on je nestao. Praviili su šalu sa mnom… Ja sam ponovo stavio kalendar sa slikom Nikole Tesle i nije ga niko dirao. Govorili su mi da je prethodno postavljeni kaledar skinuo Musliman. Međutim, utvrdio sam da to nije tačno i da je kalendar skinuo Srbin iz Republike Srpske.

To je istina.

(Manja Vujović, Dnevne.rs /Telegraf.rs)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
  • svetlana

    Veselinr ti si covek koji nije pogazio zakletvu datu svojoj drzavi ,neka se stide oni koji su tu zakletvu pogazili.prvo su staresine Slovenije izdali zakletvu i nenaoruzanu decu u kasarnama zarobili .Zao mi je sto ste morali da osetite nepravdu zapadne demokratije.Dali bi Amerikanci osudili nekog svog oficira kaju brani Ameriku od separatista ,kao sto sad nisu osudili policajce koji su se necasto poneli prema crncima .Ako vam je za utehu mnogi su postovali JNA

    • Senad Hujić

      Ništa nije bilo časno,ubijali su i silovali nedužne i nenaoružane.Nikakvog kodeksa časti nije bilo,palili su kuće i pljačkali.Nisu imali što braniti kada je izglasano da se svaka Republika može odvojiti ako prođe Referendum.Pravili su veliku Srbiju i to svi znamo

      • vlado

        E Senade dobro si ovo napisao samo si malo zaboravio da su to bile utakmice u kojima su pravili belaj i jedni i drugi i treći neki namjerno nad nenaoružanim stanovništvom a neki u borbi su morali ubijati jedni druge ja sam imao tu sreću da nisam bio u tim utakmicama i nisam neki vjernik ali se pomolim Bogu da nikad više ne bude rata malo mi čudno to tvoje razmišljanje i uvijek kažem svako ima pravo na svoje mišljenje ali mislim da si zreo čovjek i da treba objasniti i svojoj i tuđuj djeci šta je u stvari istina izvini na komentaru pozdrav.

        • Sabina

          Sve je to nama Amerika pripremila,oni salju svoje ljude i zavadjaju narod.Jugoslavija je bila treca svjetska sila,i sjebali su je Ameri,isto to sada rade sa Rusijom i Ukrajinom