UMRO POD NERAZJAŠNJENIM OKOLNOSTIMA: Vernici danas slave SVECA, koji je bio POSLEDNJI SRPSKI CAR!

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
ikona
Foto: wikipedia
Uroš je vladao od 1355. do 1371. godine, a epitet „nejaki“ u narodu je dobio zato što se za njegove vladavine raspalo tadašnje veliko srpsko carstvo

Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Svetog Stefana Uroša Petog Nemanjića, poslednjeg cara Srbije i poslednjeg vladara iz loze Nemanjića, pošto nije imao svojih direktnih potomaka.

Stefan Uroš Peti je sin cara Dušana Silnog, jednog od najvećih srpskih vladala s kojim se naša država prostirala sve do Epira i Tesalije u današnjoj Grčkoj.

Uroš je vladao od 1355. do 1371. godine, a epitet “nejaki” u narodu je dobio zato što se za njegovo vreme raspalo tadašnje veliko srpsko carstvo. Uroš za vreme svoje vladavine nije uspeo da Srbiju zaštiti ni od spoljnih neprijatelja, ni od unutrašnjih nemira.

Najveći protivnik bio mu je Simeon Nemanjić, polubrat Dušana Silnog koji je se čak proglasio nezavisnost u polovini carstva kojim je vladao, uprkos tome što su Uroša na državnom Saboru 1557. godine podržali čelnici Srpske pravoslavne crkve i vlastela.

Još za vreme svoje vladavine, Uroš je dobio savladara Vukašina Mrnjavčevića. Pošto Uroš nije imao potomke, presto je kasnije trebalo da nasledi Vukašinov sin Marko Mrnjavčević.

Uroš Nejaki umro je pod nerazjašnjenim okolnostima 2. ili 4. decembra. Srpska pravoslavna crkva prihvatila je verziju po kojoj ga je u lovu, kada se sagnuo da popije vodu iz reke, ubio lično Vukašin, koji je pošto-poto želeo da preuzme presto.

Foto: images.oca.org

SPC je Uroša Nejakog proglasila za sveca i mučenika tek dva veka posle njegove smrti. Rasprave oko toga da li je Uroš zaslužio da dobije titulu sveca ili ne traju i danas, a glavni argument kritičara je da se posle njegove vladavine Srbija raspala na mnogo malih despotovina.

Kao što za života nije stekao dovoljno poštovanja, Uroš ni posle smrti nije imao ugled koji je dostojan jednog cara. Njegove mošti najpre su ležale u manastiru Svetog Uroša u Nerodimlju. Potom je srpski monah Hristifor 11. maja 1705 Uroševe mošti preneo u manstir Jazak. Posle su iz Jazaka Uroševe mošti prenošene u Vrdnik, pa u Krušedol, pa su opet vraćene u Jazak.

Za vreme Drugog svetskog rata, iz straha da će ustaše uništiti posmrtne ostatke poslednjeg srpskog cara, mošti Uroša Nejakog krišom su prenesene u Sabornu crkvu u Beogradu, gde i danas počivaju.

(Telegraf.rs)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone