U NARODU SVETAC, U CRKVI BEZ OREOLA: Sve glasnije inicijative za kanonizaciju patrijarha Pavla (INFO)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
svetac
Foto: spc.rs
Patrijarha Pavla je još za života narod zvao svecem, a ni nakon upokojenja nije zaboravljen i upravo to što ga se narod još živo seća jedan je od uslova da se Gojko Stojčević i formalno proglasi za sveca.

Tako se povodom jedne peticije koja je pokrenuta da bi se podržala ideja da se patrijarh Pavle proglasi za sveca oglasio i slavni odbojkaš Vladimir-Vanja Grbić rečima: “Za mene, on je svetac. Po kanonu po kom je živeo svetao primer očuvanja vere, tradicije i pravih vrednosti”.

I ako bi bilo po onome što misle ljudi, patrijarh Pavle bi već bio u kalendaru, ali put do kanonizacije podrazumeva i neka pravila, a često i dug period.

—Kako tvrde poznavaoci, naša Crkva, to jest Sveti arhijerejski sabor kao njeno najviše telo samo potvrđuje i liturgijski uobličava kult određene ličnosti koji je kao svetac zaživeo u živoj Crkvi, to jest u narodu.

– Kada je reč o počivšem patrijarhu Pavlu, govori se o životu i radu čoveka koji je bio uzoran i besprekoran. Formalno, kada se radi o tim stvarima, Sabor formira komisiju za proučavanje dela, karaktera, života i rada osobe koja je predložena za kanonizaciju, a na osnovu tog mišljenja Sabor donosi konačnu odluku. Što se mene tiče, ja sam za proglašenje patrijarha za sveca, jer vernici, kličući mu, ne uzvikuju uzalud: “Sveti otac Pavle”, a i ukupna slika njegovog života i dela je pozitivna – kaže dr Dimitrije Kalezić, penzionisani profesor Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta.

Sličnog mišljenja je i Jovan Janjić, jedan od poznavalaca života počivšeg patrijarha.

– Jedan od kriterijuma da se neko uvrsti u diptih svetih jeste da njegov kult zaživi u narodu. Patrijarha Pavla su još za ovozemaljskog života i to ne samo kad je bio patrijarh nego episkop u Prizrenu, mnogi ljudi doživljavali i nazivali svetim. On je redak slučaj u istoriji Crkve hrišćanske da mu se svetiteljski oreol pridodaje za života, a i posle upokojenja njegov kult jača – smatra Janjić.

Na ovu problematiku se osvrće i “Crkveno pravo” po kome oreol sveca priliči onome koji se u svemu i svagda odlikovao uzoritom svetinjom života i “ako su ga svagda ukrašavale sve hrišćanske vriline i njegova dela bila takva da su pokazivala težnju da se približe idealu svetinje, i svagda služila za uzor ljubavi i pobožnosti”.

Njegov lik kao sveca se na freskama i ikonama već pojavljuje po nekim pravoslavnim crkvama kao što je slučaj sa dva naša hrama u Sidneju, a lik sa svetačkim oreolom postoji i u oltaru hrama Svetog velikomučenika Dimitrija u Kosovskoj Mitrovici.

Iako su se neki verski analitičari svojevremeno negativno odredili prema ovoj praksi, dr Kalezić u tome ne vidi ništa sporno.

– Freska ili ikona nije fotografija. Suština je da je njoj “pozajmljen” lik za jednu višu poruku i da ona zrači svetost i dobrotu – napominje Kalezić.

Činjenica je da, za života, ni sam patrijarh Pavle nije mnogo držao do kanonizacije, pa se prepričavalo kako se u vreme kad se raspravljalo o proglašenju za sveca vladike Nikolaja Velimirovića zapitao “hoće li Nikolaj biti veći svetitelj ako ga proglasimo za sveca?”.

Sveti arhijerejski sabor
Foto: SPC / PromoSveti arhijerejski sabor

 

SVETITELJI – pobožni srpski episkopi, mitropoliti i patrijarsi koji su na zemlji živeli po svetim i božanskim istinama

SVETI – svi ostali carskog i drugog porekla, koji su svojim životom i radom i podvigom ispovedali Hrista

SVEŠTENOMUČENICI – episkopi i sveštenici koji su postradali u mučenjima za veru Hristovu

VELIKOMUČENICI – oni koji su pretrpeli najteža stradanja za pravoslavnu veru i Srpsku pravoslavnu crkvu

PREPODOBNOMUČENICI – monasi i podvižnici koji su stradali za Crkvu Hristovu

MUČENICI – oni koji su postradali zbog svoje pravoslavne vere i srpskog roda

PREPODOBNI – oni koji su svojim pobožnim i podvižničkim životom zadobili milost Božju

POSLEDNJI SVECI

Poslednje proglašenje za svece bilo je na prošlogodišnjem Saboru Srpske pravoslavne crkve kada su za svece proglašeni Mardarije Libertvilski i Sevastijan Džeksonski.

Mardarije (Uskoković) bio je prvi srpski episkop u SAD koji je sagradio manastir Svetog Save u Libertvilu kod Čikaga, a sam je kupio zemljište na kome je hram sagrađen.

Arhimandrit Sevastijan je rođen u San Francisku 1863. godine, a zaslužan je za podizanje prve Srpske crkve na američkom kontinentu u Džeksonu 1894. godine.

KANONIZACIJA KOD KATOLIKA

Osim uzornog života po hrišćanskim pravilima, da bi neko bio proglašen svecem u Katoličkoj crkvi neophodno je i da izazove najmanje dva čuda. Prvo čudo je „ulaznica“ u krug blaženih, dok je drugo čudo neophodno da bi isti postao svetac.

Konačnu odluku u kanonizaciji nekoga za sveca donosi papa, a pre toga su u tom procesu angažovani i sudije, advokati i veštaci.

(Dnevne.rs /Izvor: Ranko Pivljanin, Blic.rs)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone