SUTRA JE NAJRADOSNIJI HRIŠĆANSKI PRAZNIK: Čim ustanete, nipošto nemojte zaboraviti da uradite – ovu jednu stvar! (INFO)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
praznik
Foto: wikipedia.org
Božić, zajedno sa Uskrsom i Duhovima, spada među tri najveća hrišćanska praznika

Cela Srbija i svi pravoslavni vernici danas slave Božić – najradosniji hrišćanski praznik kojim se proslavlja rođenje Isusa Hrista.

Božić, zajedno sa Uskrsom i Duhovima, spada među tri najveća hrišćanska praznika.

Prema Bibliji, Isus Hristos je Sin Božji, kojeg je rodila Djeva Marija blagodaću Svetog duha u gradu Vitlejemu. Posle Blagovesti, Marija je bila zaručnica srodnika Josifa.

Car Avgust zapovedio je popisivanje stanovništva, pa su Josif i Marija iz Nazareta krenuli u Vitlejem. Zbog gužvi nisu mogli naći mesto u svratištima, pa su na kraju završili u pećini pastirskoj ili štali, gde se Isus rodio.

Foto: AP/Tanjug

Anđeli su pastirima dojavili vest o Isusovom rođenju, pa su prvi videli dete. Posle je zvezda repatica dovela mudrace sveta tri kralja do Isusa.

Proslavi Božića kod pravoslavnih vernika prethode Tucindan i Badnji dan. Tucindan je dan kada se priprema pečenica, a na Badnji dan se badnjak seče i unosi u kuću.

Stari običaj je bio da se na dan pre Božića unesu tri velika panja koja simbolizuju Svetu trojicu i postave pored ognjišta. Iz njihove vatre palile su se sveće, a često bi se u vatru u kojoj su ti panjevi goreli dodao deo gozbe i pića. Njihova vatra trebalo je da donese mir i dobro ukućanima.

Na Božić hrišćani, čim ustanu, idu na bogosluženja. Pravoslavni idu na jutrenje i Liturgiju, pričešćuju se, a zatim dolaze kući, gde je spremljena bogata trpeza.

Foto: Pixabay

Tog dana praznuju u svom domu sa polaznikom (izabranim gostom – uobičajeno je da je to muško kršteno dete).

Žene su dan pre pripremile bogati božićni jelovnik, a ručak je bio svečan i bogat pa je za stolom okupljao celu porodicu. Jelo se voće, povrće, meso, razne pečenice, hleb, hladetina, peciva i brojna druga jela.

Posle ručka odlazilo se čestitati rodbini i prijateljima, a potom ostalim meštanima. Koledanje ili čestitarenje činilo se pevajući tradicionalne božićne pesme, a čestitare bi se često darivalo.

Mladići su devojkama često kao tradicionalni božićni poklon poklanjali tzv. božićnicu, ukrašenu jabuku.

Prvi posetilac koji bi posetio kuću na Božić, tzv. polaznik ili položajnik, trebalo bi da je zdrav, krepak, veseo što bi domu donelo sreću. Često su se unapred domovi dogovarali o “slučajnom” posetiocu kako se ne bi izazvala nesreća. Ako bi pak na Božić padala kiša, verovalo se da će uroditi sve što se okopa motikom.

(Telegraf.rs)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone