RAK JE IZLEČIV U PRVOM STADIJUMU: Svetski priznati hirurg Dr. Džodić otkriva sve o KANCERU

rak
Foto: printscreen/youtube
“Dobar lekar mora da bude dobar čovek, a dobar hirurg mnogo dobar čovek”, rekao je francuski onkolog Leon Švarcenberg.  “Ta rečenica najbolje opisuje našu profesiju”, smatra moj sagovornik prof. dr Radan Džodić, hirurg i V.D. Direktora Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.

I zaista, profesor Džodić važi ne samo za vrsnog stručnjaka već i za čoveka uvek spremnog da pomogne onima kojima je njegova pomoć preko potrebna. Nemoguće je nabrojati sve što je profesor Džodić postigao u svojoj višedecenijskoj karijeri ali treba istaći da je do sada uradio više od 10.000 operacija i postao jedan od vodećih svetskih stručnjaka iz oblasti onkološke hirurgije.

Povod za razgovor je rak kao bolest ali i rak kao tema o kojoj se ponekad iznose mnoge neistine što stvara pogrešnu sliku o samoj bolesti kod običnih ljudi.  Zbog toga smo rešili da razvejemo sve sumnje.

Profesore Džodiću kakva je sada situacija u Srbiji kada je u pitanju obolevanje od raka?

Situacija se menja na bolje. Smrtnost opada, posebno kod raka dojke, koji je kod žena najčešći zloćudni tumor i u Evropi i kod nas. Daju rezultate i kampanje u borbi protiv pušenja. Borba protiv pušenja, alkoholizma, gojaznosti i zdrav model življenja bi mogle da dovedu do pada borja obolelih za više od 30 odsto. Tačnije, zdrav model življenja bi mogao da ozdravi naciju. Decu treba edukovati još u obdaništu. Edukacija je jedan od prioriteta svake normalne zemlje. Kad deci usadite da je pušenje štetno, da je pušenje bolest, da je gojaznost takodje bolest i da treba da se bave sportom, onda to deca zapamte. I tako vaspitavate narod.

NE PROLAZI SAMO OD SEBE: Sedam SIMPTOMA raka koje 90 odsto ljudi IGNORIŠE

Dakle prevencija je počela da daje dobre rezultate?

Da i to nas raduje. Rak dojke se sve češće otkriva u početnom stadijumu. Treba naglasiti da smo mi od 2013. sem te primarne prevencije koja podrazumeva izbegavanje faktora rizika – pušenje, alkoholizam, štetne materije – uveli tzv sekundarnu prevencija gde se najčešće zloćudne bolesti mogu otkriti skriningom. Od 16. avgusta 2013. godine imamo uredbu Vlade Srbije da su skrining, odnosno rano otkrivanje raka dojke, raka grlića materice i raka debelog creva obavezni. O skrininzima se govorilo i ranije, i pokušavalo se i ranije da se oni uvedu ali sad sa uvođenjem skrininga ne možemo odjednom da napravimo 100 skrining jedinica za kar dojke. Ali možemo da motivišemo populaciju da se odazovu na pregled. Da nemamo tužnu situaciju da se usred Beograda na Starom gradu na pregled odazove 20 odsto.

Treba reći da nema razloga da se boje pregleda.

Pregled nije škodljiv, nije bolan a može da otkrije bolest koja nije opipljiva. Dakle u početnom stadijumu kada je bolest stopostotno izlečiva.

Al i skrenuti pažnju ženama da se i dobroćudne promene u dojkama operišu kao što je npr fibroadenom.

Velika je zabluda da se fibroadenomi ne operišu. Na hiljadu fibroadenoma jedan će biti zloćudan. Opipljive fibroadenome, ili one koji rastu treba odstraniti.

Bilo je ranije podataka koji su ukazivali da 10 odsto žena dođe na prvi pregled tek u četvrtom stadijumu bolesti. Da li je to i dalje tako?

Ne. Sada se situacija popravlja. Retko se sada dešava da žena na prvi pregled dođe u četvrtom stadijumu. Dešava se i to ponekad, ali tada se zaista svi iznenadimo.

Profesore Džodiću da jednom zauvek rešimo to večito pitanje oko izlečenja. Da li je rak stopostotno izlečiv i u kojoj fazi?

Rak dojke i rak štitaste žlezde, ili drugi zloćudi tumori, su praktično stopostotno izlečivi u prvom stadijumu bolesti. Ako vi npr dijagnostikujete početni rak dojke koji se nigde ne širi, tzv in situ, i snimkom odstranjenog dela dojke dokažete da je u potpunosti otklonjen, ili pronađete mikroinvazivni od par milimetara koji nije zahvatio limfne čvorove vi možete i da očuvate dojku i da postignete stopostotno izlečenje. Naravno, ima karcinoma in situ koji zahvataju veći deo dojke pa dojka mora da se ukloni ali se onda rekonstruiše. Što se konkretno tiče raka štitaste žlezde vi za par sati, samo operacijom možete da izlečite pacijenta u početnom stadijumu bolesti. Pa čak i u drugom i trećem stadijumu. Potom sledi permanentno praćenje jer pacijent posle 20 godina može da dobije neki drugi karcinom. E to je tzv tercijalna prevencija.

NEKAD JE BIO ZAVODNIK: Promenili su mu krv i izvukli ga iz PAKLA DROGE, danas izgleda ovako (FOTO)

Dakle, priča o raku nije priča o smrti?

Naravno da nije. Radi se o čestoj bolesti, koja će se javljati sve češće, ali je potencijalno izlečiva. Ja se obradujem kad sretnem nekoga ko mi kaže – vi ste mene operisali pre toliko i toliko godina, ili nečijeg oca, majku… Znate svaki treći evropljanin ima neki rak ili je bolovao od raka. Rak prepoznat na vreme je izlečiv.

Ali u našem mentalitetu je nekako da se govori – on boluje od one bolesti. Mi reč rak kao da ne smemo da izgovorimo…

To ste se fantastično setili. Da, odmah ćete čuti – ne daj Bože boluje od one bolesti,. Pazite, pored bolesti srca, šloga i infarkta, najčešće hronične nezarazne bolesti su upravo zloćudne bolesti. A za 10-15 godina će biti više obolelih od raka nego od kardiovaskularnih bolesti.

Stiče se utisak da su ljudi skloni da onoga ko je oboleo od raka odmah u startu otpišu.

Da ali to je potpuno neispravno. Ja se sećam sijaset puta da se desi da pacijent koga su najbliži ožalili i otpisali nadživi sve u porodici. Ono što je prelepo je da se često dešava da pacijent zaboravi od čega je operisan, To se dešava kada nema komplikacija od operacije. Pacijent jednostavno posle nekog vremena smetne sa uma da je operisan od raka, Naravno to je samo dokaz da je rak izlečiv, pod uslovom da je to uradio odličan hirurg i da pacijent ima odličan kvalitet života.

Kolike su liste čekanja na radioterapiju?

Na svu sreću smo izašli iz tog pretužnog perioda kada je u Srbiji bilo malo aparata za radioterapiju. Ova vlada je prepoznala neophodnost za nabavku novih akceleratora kako bi se obnovila radioterapija u Srbiji. Sada mi nemamo kašnjenja u radioterapiji. Kao ni u hirurgiji gde poštujemo zlatni stadard koje imaju bogate zemlje EU, iako je Srbija mala i siromašna. Vodi se računa o svakom pojedinačnom pacijentu da ne zakasni. Bilo je nažalost, pre nekoliko godina, da pacijenti i ne stignu na radioterapiju zbog malog broja mašina. Znajte da mi ovde i dalje radimo u tri smene. Radioterapija u Srbiji je značajno unapredjena i dalje se radi na njenom unapredjenju, u toku je nabavka još radioterapijskih mašina.Naravno bilo bi neophodno da se Institut za onkologiju i radiologiju Srbije renovira i dogradi ali se i na tome veoma ozbiljno radi.

Pomenuli ste značaj provere sentinela, to jest limfnih čvorova stražara, u toku same operacije. Koliki značaj ta procedura ima za samog pacijenta?

Početni rak dojke bi trebalo da se operiše samo u ustanovama koje imaju adekvatnu opremu uključujući i nuklearnu medicinu. Radi se o pronalaženju malih, mikrometastaza, manjih od dva milimtra u limfnom čvoru koji ultrazvučno i na pregledu izgleda normalno, zdravo. Na dan operacije se pored areola, koluta bradavice dojke ili pored tumora ubrizgava TC 99 obeležen koloidom, dakle radioaktivna supstanca sa niskim zračenjem koja se zaustavi u pravom limfnom čvoru, koji potencijalno, u 20 odsto najviše sadrži mikrometastaze. Tu nema preskakanja limfnog čvora. Tokom same operacije koristi se ručna gama proba, to je gajgerov brojač, kojim u pazušnoj jami pretražujete limfne čvorove stražare. Obično se vadi 2 ili 3 stražarna čvora i ako u njima nema metastaza onda ih nema ni u ostalim limfnim čvorovima u pazušnoj jami. Drugim rečima nema potrebe da se radi disekcija pazučne jame, to jest odstranjivanje ostalih limfnih čvorova, jer ona nosi rizik od otoka ruke, kao i bola u ramenom pojasu. S druge strane, ako se i nađu mikrometastaze koje su manje od 2 milimetra u stražarnim čvorovima, i ako se oni izvade sa ili bez disekcije pazušne jame, mi imamo odličnu prognozu za takvog pacijenta. Posebno je to važno za melanom kože koji takođe treba operisati u centrima koji imaju nuklearnu medicinu. To je ekstremno važno da pacijent ne zakasni, jer ako dođe sa patološki uvećanim i izmenjenim čvorovima sa metastazama prognoza je vrlo loša. U 20 odsto slučajeva se događa kod raka dojke da limfni čvorovi deluju potpuno uredu na ultrazvuku a vi prilikom provere, tokom, operacije u njima pronađete metastaze. Zahvaljujući tim limfnim čvorovima stražarima radite adekvatnu operaciju, dakle primerenu operaciju regionalnom stadijumu bolesti. Kod raka dojke sem Tc99 sa koloidnom uvek koristimo i boju, metilsnsko plavilo te su limfni čvorovi i „vrući“, radioaktivni ali i plavi te se veoma lako pronalaze.Za rak štitaste žlezde koristimo samo metilensko plavilo i metastaze tražimo u bočnim regijama vrata a centralne odstranjujemo zajedno sa štitastom žlezdom.

POGORŠALO MU SE ZDRAVSTVENO STANJE: Ljubiša Samardžić primljen ponovo u bolnicu

Ono što je veoma bitno je da se u zavisnosti od veličine i tipa tumora, kao i od toga da li su zahvaćeni limfni čvorovi, određuje dalji tok lečenja.

Tako je. Ako je karcinom dojke manji od 10 milimetara, on je obično hormonski zavistan, a nema zahvaćenih limfnih čvorova onda nema potrebe da se prima hemioterapija. Lečenje se dopuni zračenjem i hormonskom terapijom. Kod melanoma kože čak i da ima promena u limfnim čvorovima hirurgija je najvažnija. Što se tiče štitaste žlezde ako je karcinom u samoj žlezdi, a limfni čvorovi nisu zahvaćeni, onda ne treba ništa sem operacije. S druge strane oni kod kojih su zahvaćeni limfni čvorovi ili karcinom probije kapsulu limfnih čvorova ti pacijenti su kandidati za terapiju jodom 131 ali posle adekvatne hirurgije. Dakle, na taj način, vi precizno znate koji vid lečenja će biti optimalan za svakog pacijenta.

Još jedna veoma bitna stvar koja kod mnogih izaziva strah je termin petogodišnje odnosno desetogodišnje preživljavanje. Neki se onda uplaše i pomisle kako im je ostalo samo 5 ili 10 godina života.

To naravano nije tačno. U modernoj medicini i modernoj onkologiji lečenje je personalizovano, primereno svakom pojedinačnom pacijentu. Prognoza zavisi od svakog pojedinačnog pacijenta, biologije tumora i od kvaliteta lečenja. U hirurgiji raka hirurg je faktor prognoze. I opšte stanje pacijenta, njegovo stanje zdravlje, je takođe, važan faktor prognoze. Ako je odličnog opšteg stanja on ima bolju prognozu. Takodje, faktor prognoze predstavlja biologija tumora, to jest njegova agresivnost. Petogodišnje ili desetogodišnje preživljavanje se objavljuje na velikim meta analizima gde je uključeno na hiljade bolesnika i onda izvedite neki prosek i kaže se da je u tom i tom stadijumu petogodišnje preživljavanje značajno veće u odredjenoj grupi nego kod nekih drugih. Ali to ništa ne znači za pojedinačnog pacijenta. Ne znači da ako neko ima rak štitaste žlezde sa metastazama u vratu da će on živeti duže od 20 godina u 95 odsto slučajeva. A vi u stvari možete da postignete izlečenje a da on dobije neku drugu zloćudnu bolest ili neku drugu bolest od koje umre. I ono što je veoma bitno je da se pacijent mora kontrolisati do kraja života. Jer, recimo rak dojke se može ponovo javiti posle 10, 20 ili čak 30 godina.

 Da li je moguće da je nekome dobro urađena operacija, nije imao metastaze, završio uspešno lečenje a onda se posle 10 ili 15 godina pojave metastaze?

Da moguće je. Bitno je znati da su zloćudne ćelije jako nestabilne i brže umiru od normalnih ćelija, ali normalne ćelije imaju šifru za umiranje koja se zove apoptoza. I onda se menja novom, mladom, zdravom ćelijom. Pojedini klonovi zloćudnih ćelija nemaju šifru za umiranje. Ja ih često studentima predstavljam kao monstrume koji mogu da žive pritajeno deceniju, dve, tri i da odjednom počnu deobu. Dakle one su negde u cirkulaciji i otuda su invazivni tumori sistemska bolest. Postoji uvek bojazan da će se možda posle dugog perioda pojaviti metastaze. Zbog toga se pacijent doživotno kontroliše. S druge strane imate pacijente koji su operisani pre više od 30 godina. Neki su u međuvremenu dobili neki drugi karcinom koji takodje dobro lečite i oni žive jer zbog redovnog praćenja njihovog zdravstvenog stanja možete pravovremeno da reagujete. Nekad je to bila retkost a sada sve češće imate imate pacijente sa četiri karcinoma različitog embriološkog porekla. Inače, treba znati da je hirurgija netoksična metoda lečenja i ona ne izaziva nove tumore za razliku od radio terapije i hemioterapije koji mogu da imaju kasne štetne efekte.

Ima dosta žena koje svesno odbiju radio ili hemioterapiju, ili odbiju da uzimaju hormonsku terapiju. Koliko su one u riziku?

One su u značajno većem riziku za ponovnu pojavu bolesti.

Kod nas lekari obično za rak dojke koji je hormonski zavistan prepisuju Nolvadeks iako postoje i drugi lekovi za lečenje koji se koriste u zemljama regiona.

I kod nas se koriste i drugi lekovi sem Nolvadeksa. Oni pacijenti koji imaju rizik da će od duže upotrebe Nolvadeksa imati štetne posledice dobijaju druge hormonske lekove. Ali to se sve odlučuje konzilijarno. Dakle naše žene nisu ugroženije od ostalih, naprotiv. Mi itekako sprovodimo ono što se zove zlatni standard u lečenju raka dojke.

ZATVOR, MUČENJE, NAPASTVOVANJE: Evo šta je sve preživela Mirjana pre nego što je upoznala Miroslava Ilića (INFO)

Koliko ima istine u tome da treba izbegavati crveno meso? Neki navode da treba izbaciti svo meso iz ishrane.

Najviše antioksidanasa ima u zelenom čaju i brokoliju. Ali zdrava hrana za naše područje je naša domaća hrana ali bez pesticida, bez hormona i bez genetskih modofikacija. Dakle i meso i riba i ostale namirnice mogu da se upotrebljavaju u normalnoj količini. Samo je bitno da hrana bude što manje zagađena. Kažu neki – jedite soju a izbegavajte crveno meso. Soja i proizvodi od soje su primereni Japancima odnosno onima koji žive na tom terenu. Ponavljam, zdrava hrana za nas je naša domaća hrana, što manje zagađena, naravno.

Za kraj koliko ima istine u onoj narodnoj – Ko se čuva i Bog ga čuva. Ima li Bog zaista poslednju reč?

Tako je. Svako od nas ima svoju genetsku šifru, baš kao i svaka ćelija. S druge strane, ja sam vernik i svaku operaciju počnen rečima – “Bože pomozi da ovo dobro uradimo”.

Razgovarao: Petar Latinović

(Dnevne.rs/Izvor: Petar Latinović,Kurir.rs)

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*