PROŠLOST JE BILA DRUGAČIJA: LJUDI POSTOJE 66 MILIONA GODINA, I PREŽIVELI SU POTOP (VIDEO)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
covek
Foto: pixabay.com
Ljudska civilizacija postoji 66 miliona godina, preživela je potop ali ona nekada nije bila poput ove, već sasvim drugačija.

Majkl Kremo, američki nezavisni istraživač u dokumentarcu snimljenom 1994, govori o hiljadama profesionalno dokumentovanih slučajeva koja podržavaju teoriju da je današnja moderna civilizacija, zapravo stotinu miliona godina stara a da naučna zajednica se žestoko zalaže da zakopa istinu.

“Lično, ja sam velika pristalica ove teorije. Ona je jedina koja ima smisla, nakon sabiranja svih dokaza. Napredna ljudska vrsta postojala je na zemlji najmanje nekoliko stotina miliona godina. Ona je prethodila dinosurusima, koegzistirala je sa njima i na kraju ih je nadživela.

Ljudska vrsta je verovatno jedva preživela veliko izumiranje, ali desilo se da nekako jeste. Naši preci su možda koristili napredno znanje i tehnologiju da prežive, ili je to možda bila puka sreća ali ljudska vrsta nije izumrla pre skoro 66 miliona godina.

Takođe, verujem da su ljudi bili veoma tehnološki napredni pre više miliona godina i ovo je tačan razlog zašto ne nalazimo dokaze o drevnoj tehnologiji.

Kada kažemo “napredna drevna tehnologija”, mi instiktivno mislimo o ogromnim modernim gradovima, nalik našima i tehnološki naprednoj vrsti. Po mom mišljenju, u potrazi smo za nuklearnim elektranama, rafinerijama nafte, fabrikama za proizvodnju automobila, ali, uslovno, to nije dobar pristup.

Ja čvrsto verujem da trenutno prolazimo kroz destruktivnu fazu i ako naša vrsta dovoljno poživi dugo, mi ćemo je prevazići i kompletno ćemo promeniti naše živote na bolje.

Većina stvari koju mi danas činimo je pogrešna i negativnog polariteta. Uzmimo na primer, naš moderan stan i poslovne zgrade. Ove gigantske vertikalne konstrukcije, gde mnogi od nas žive i rade imaju veoma negativni uticaj na zdravlje.

Osim fizičkog, vidljivog tela, ljudska bića imaju energetsko telo poznatije kao elektromagnetno polje, bio polje ili energetsko polje, svejedno.

Energetsko i fizičko telo rade zajedno u savršenoj harmoniji sve dok jedno od to dvoje nije uznemireno od strane spoljašnjeg faktora. U zdravom organizmu, protok energije kroz telo je jako i konstantano koja ulazi kroz krunsku čakru i zadržava se u korenu čakre ( niz noge ka zemlji).

Zato što su naši moderni stanovi i poslovni objekti vertikalni i izuzetno visoki, izgubili smo našu vezu sa Zemljom. Zapravo, postoje mišljenja da je veza sa pozitivnom zemljinom energijom, iznad drugog sprata potpuno izgubljena. Samo zamislite koliko nas živi ili radi iznad drugog sprata.

Takođe zgrade su ojačane gvožđem i čelikom te se mešaju sa našim energetskim telima u negativnom smislu, iskrivljuje naše bio polje i čini nas bolesnim.

Moramo uzeti u obzir činjenicu da te konstrukcije nisu napravljene da traju, ne kao drevne. Današnji neboderi zahtevaju skupo periodično održavanje i životni vek je relativno kratak. Ako ne bi održavali, neboderi bi se raspadali, uglavnom zbog rđe u samo nekoliko decenija. Nasuprot tome, Velike piramide u Egiptu stare 10.000 godina i dalje stoje bez ikakvog održavanja.

Pa zašto nema znakova savremene civilizacije, veoma slične našoj? To je zbog toga što su naši preci evoluirali dalje od ove faze davno i reciklirali sve (npr. “antigravitaciona“ tehnologija bi se koristila ispravno  i učinila bi beskorisnim većinu asfaltnih puteva i autoputeva koje imamo danas – više od 11 miliona milja da budemo precizniji) ili je bio potpuno različit evolutivan put i nisu gradili u početku.

Kao što sam ranije rekao, u potrazi za tragovima ljudi na planeti, mi tragamo za nuklearnim elektranama, rafinerijama nafte, fabrikama za proizvodnju automobila, autoputevima, i to ne može biti ispravan pristup.

Zašto mi mislimo da je nestala civilizacija morala ići putem kojim mi idemo, a posebno, zašto mimislimo da je sve pre nas bilo primitivno i na niskom stupnju razvitka.

Mi sve u Univerzumu merimo po svojim merilima, mislimo da samo na Zemlji ima života i da smo mi jedini koji razmišljamo.

Pri tom mi čak ne znamo ni šta je na tamnoj strani Meseca, a on je tu odmah pored nas.

Kako onda mi da znamo šta je u drugim Univerzumima, i na koji način se prelaze velike daljine?

Još jedan interesantan aspekt za razmišljanje je taj da Zemljina populacija možda nikada nije bila tako velika, u starim vremenima.

Populacija manja od milijardu pojedinaca, rasuti širom planete, uzgajajući sopstvenu hranu, živeći u savršenoj harmoniji sa okolinom i koristeći samo biorazgradive materijale koji bi ostavili samo minimalni otisak na površini Zemlje.

I šta ako se njihove glavne zgrade ne nalaze na površini Zemlje?

Razmislite o tome….

(Vestinet)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone