PROCENITE SAMI KOLIKO SMO SLIČNI: Ovako Rusi proslavljaju Badnji dan i Božić! (INFO)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
vladimir
Foto: sputniknews
U Rusiji, u dane praznika, svi hramovi su svečano ukrašeni – u njima ili ispred njih kite se jelke, a u samoj crkvi se obično postavljaju „jasle“ sa skulpturama Josifa, Marije i Hrista kojima se vernici poklanjaju.

U nekim hramovima se one zamenjuju ikonom rođenja Hrista, a centralni događaj je Božićna liturgija. U isto vreme ruske porodice praktikuju i niz narodnih običaja, koji se vekovima prenose s kolena na koleno.

Običaj je da se do Božića svi poslovi obave: da se kuća generalno očisti, da se jelka iseče i okiti, i da se zgotove različita jela, kojih bi na trpezi trebalo da bude 12, kao što u hrišćanstvu ima 12 apostola i 12 svetih dana i svetih večeri, od rođenja Isusa Hrista do Bogojavljenja (taj period se u Rusiji naziva „svajtki“)…

Sedmog januara na stolu mora biti mnogo mesnih jela, a obavezno je ili pečeno prase ili guska punjena jabukama. Neke domaćice pripremaju i božićni hleb, odnosno božićni „agnjec“ – peku kolač od biskvitnog testa, u obliku jagnjeta, i prelivaju ga belim šećerom. „Agnjec“, božićno jagnje, simboliše žrtvu koju je Isus Hrist podneo…

Za bogatu božićnu trpezu sedaju svi ukućani i jedu sa zahvalnošću Hristu.

Oni koji drže do tradicije i starih običaja, ispod stola stavljaju snop sena ili slame, koji predstavljaju Hristove jasle, ali i predmet od gvožđa, na koji svi koji sede za stolom stavljaju noge. Tako ljudi čuvaju svoje zdravlje tokom cele godine, jer gvožđe simbolizuje snagu i izdržljivost.

Praznični sto je prekriven belim stolnjakom, simbolog belog platna u koje je Hrist umotan po rođenju. Na prozore se stavljaju upaljene sveće – simbol jedinstva sa drugim ljudima i znak da su vrata doma otvorena za goste. Osim toga, prema verovanju, plamen sveća štiti i od zlih duhova.

U nekim krajevima Rusije postoji ono što se u Srbiji zove „položajnik“ – prvi gost koji prelazi prag kuće i u ruci nosi jelovu grančicu. Obavezno je da to bude muškarac, a ako on još ima tamniju kosu domaćine očekuje blagorodna i srećna godina. On se dočekuje sa solju i hlebom i daruje se poklonom.

U manjim gradovima sačuvani su običaji „kolede“ – momci i devojke idu od kuće do kuće pevajući koledarske pesme. Po narodnom verovanju, te noći se dešavaju čuda: nebo se otvara, sve vode – reke, jezera, izvori – imaju sposobnost da leče, a želje se ispunjavaju. Razmenjuju se i pokloni, a deca oblače kostime i prerušavaju se…

Prema starom ruskom narodnom verovanju, ako Božić pada na nedelju ili ponedeljak biće rodna godina.
Postoji verovanje i da ako na taj praznik bude mećava – pčele će se rojiti, a ako bude otopljenja – dobro će roditi heljda.

Nebo obasuto zvezdama na Božić znak je da će dobro roditi šumsko i jagodičasto voće. Zabranjeno je da se na Božić lovi, ušiva, šije i da se obavljaju veći radovi, jer se veruje da to donosi nesreću.

Sa Božićem dolazi i 12 najveselijih dana u godini – „svjatki“. Oni traju sve do Bogojavljanja, 19. januara. Tada se ide u goste i tačno se zna kada se kod koga ide – postoji dan za posetu tašti, majci, svekrvi, tetki… Svi poslovi moraju biti obavljeni do polovine dana, a ostalo vreme se provodi u slavlju.

Veruje se da sveti dani privlače sreću, pa mnogi u to vreme gataju i bave se raznim magijskim ritualima: devojke, na primer, gledaju u izliveni vosak koji im navodno otkriva za koga će se udati…

Međutim, Ruska pravoslavna crkva takvu tradiciju i takvo shvatanje tog praznika ne podržava. Božić i „svajtki“ su praznici koji bi hrišćani trebalo da provedu u molitvi i dobrim delima, kažu u Crkvi.

(Dnevne.rs /sputnik)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone