PRIČA KOJA JE RASPLAKALA SRBIJU: Ovo dete je promenilo moj pogled na svet!

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
prosjak
U prvi mah je pomislio da se radi o prosjaku, a kada je ušao u priču sa dečačićem otkrio je mnogo više o njemu.

Već par dana društvenim mrežama kruži status koji je raznežio i potresao sve koji su naišli na njega. Radi se o susretu jednog Beograđanina sa dečačićem za koga je u prvi mah pomislio da je prosjak. Međutim, već nakon par rečenica izmenjenih sa detetom, shvatio je da je priča mnogo kompleksnija nego što izgleda u prvi mah.

Opis ovog događaja vam donosimo u celosti:

Pokušaću da budem tačan u ovoj frapantnoj priči ali ne i kratak, jer ovo sto mi se desilo u zadnjih sat vremena a želim da vam ispričam, to iziskuje.

Naime, dok čekam 52. na Zvencu, prilazi mi dečkić onako bojažljivo i nekako sramljivo te me zapita „izvinite čiko, jel bi mogli da mi ostavite malo tog vašeg čokoladnog mleka, znate jeo sam sada picu i žedan sam a nemam više para?!“ gledam i ne verujem, beo, bez akcenta, lepo obučen i obuven, čist i lep crnokosi plavooki mršav dečkić“ hoćeš da ti kupim celo čokoladno i još nešto da jedeš?“ on se nasmeja „pa ako imate para, moze ali samo čokoladno, neću više da jedem, pica mi je bila taman a sad ću da idem da spavam, hvala vam“ prelazimo do pekare „a kako se zoveš i koliko imaš godina“ pitam ga ja a on onako sa stavom

„Jovan i imam 11g, mislim imaću za Božic“ kupim čokoladno i vraćamo se ka stanici „dobro, to je sve ok ali reci mi šta radiš ovde ovako kasno ili je rano?“ pogledam ga onako malo prekorno „pa čekam 52. isto ko i vi, ja živim kod Meka na Brdu, jel znate gde je to?“ klimnem potvdno glavom „a šta ćeš ovde, mali si ti za noćni provod?“ on odpi malo mleka „pa znate kako, ne volim o tome da pričam ali kada me već pitate evo da vam kazem.

Znate,moja mama je ono“ i pokaza mi srednji prst „obično radi na ulici“ zastade i odpi još malo, dok su se meni oči izbečile „zadnjih par dana je bolesna, pa radi kući i večeras ih ima trojicu, pa je bratu i meni dala 300 dinara da idemo do grada i da se ne vraćamo pre 5″ ne verujem šta mi dete priča „aha imaš brata, pa gde je on sada?“ slegnuo je ramenima „ma za njega me baš briga, znate on je stariji ima 14g i u nekom lošem je fazonu, pije pivo a ja ne volim jer je gorko a i puši, meni je to totalno bezveze, sto bi neko pušio i ugrožavao svoje zdravlje?!“

slušam i palim cigaru „kada smo došli u grad, on je kupio onu flašu piva od litar i cigare a meni dao 70din za picu. Tu smo se rastali, on je otišao negde da nađe, kako on kaže ekipu a ja sam šetao Knezom i išao sam u Skadarliju i sada evo idem kući… a jel ima 5?“ pogledam telefon i namignem mu „sad će za 5 min“ „super, već mi postaje hladno“

ćutim i ne znam šta da kažem, pojavljuje se bus, ulazimo i sedamo zajedno. Tek što je krenuo bus, on posrka čokoladno i onako pogledom traži kantu „ovi novi busevi su skroz dobri, mislim greju i to ali nemaju kante za djubre a to je baš bezveze, ma nema veze baciću kada izadjem“ nisam siguran šta sam osećao u tom trenutku ali znam da jezu koja mi je prolazila uz kičmu nikada neću zaboraviti.

Ćutimo i vozimo se a negde kod Sajma ga priupitah „Jovane, izvini što te pitam a jel imaš tatu?“ on me pogleda onako tupo „imam ali kao da ga nemam, on radi u Rusiji, barem tako mama kaže a pravo da vam kazem ja mislim da je on ustvari u zatvoru vec godinu dana ali o tome necu da pricam, znate on je los covek!“ tu mi je vec knedla stala u grlu a u ocima se pojavise suze. Okrenuo sam glavu od njega i nevesto brisao oci „a sto placete?“ tu sam se vec zagrcnuo “ pa nemam pojma, znas Jovane, mnogo si dobar decko i pored svega sto te snalazi u zivotu“ vadim telefon i pokazujem mu Lazarevu sliku „jaooo sto je sladak a ko je to,jel to vas sin?“ „da, to je Lazar i ima 3 i po godine“ „pa i moj brat je Lazar“ iskezio se od uveta do uveta “ jel imate jos neku sliku?“ ulazim u album i pokazujem mu „kako je lud, vidite sta radi sa mačkom, kako se ne plasi, pa skoro je veca od njega?“ „ma taj se ne plasi nikoga i nicega, on je mnogo dobar ali i nestasan, znas“.

vec smo na Brdu kod crkve, vracam telefon i vadim novcanik “ uzmi ovu hiljadarku, da imas za sebe, kupi nesto, znaces ti sta vec, pametan si i dobar“ pomazim ga po kapuljaci (koju nije ni skidao sa glave) i guram mu soma u dzep „ne ciko, ja to ne mogu da uzmem, pa vi imate dete i treba vama“ „e, ja silazim na sledecoj a gde vi silazite?“ „u Zarkovu kod maxija“ ustao je i nasmejao se „moj brat kaze, da u Zarkovu zive seljaci ali to je glupost jel da, dovidjenja i hvala vam za cokoladno mleko, ljubite Lazara“ „hocu hvala, i molim te budi dobar kao sto jesi“ klimnuo je glavom i izleteo iz busa pravo na kantu na stanici u koju je zakucao tetra pak, i otrcao u mrak… JEBEM TI SVE“

(Dnevno.rs)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
  • Лука Булатовић

    лоше је од малих људи правити нељуде и избјегавати их због разних споредних професија или због новца

  • Лука Булатовић

    родитељи требају да имају више срца и вјере а не да животаре или да буду „урбани“

  • deki

    o boze dragi :-(((

  • Verica Đorđević

    Šta da kažem ne mogu da napišem ništa koliko mi je teško a suze mi same teku ,Zar je moguće ovo , šta se to sa nama dešava????