PREDOSETE SUDNJI ČAS: Priča života, smrti i šta dolazi nakon nje…

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
smrt
Foto: Dnevne.rs /pixabay
U ljudskoj prirodi je da bojimo smrti i teško nam je da o njoj govorimo ili da joj prisustvujemo. Međutim, možda upravo samrtnici razumeju smrt mnogo bolje nego mi i mogu da nam pruže utehu

Patriša Pirson, novinarka i autorka knjige „Otvaranje vrata raja: Istraživanje priča života, smrti i šta dolazi nakon nje“ (Opening Heaven’s Door: Investigating Stories of Life, Death, and What Comes After) opisuje rezultate svojih istraživanja na temu „prelaska drugu stranu“, piše Sensa.rs

Sve počinje 72 sata pred smrt.

Pošto sam u roku od 9 nedelja izgubila i sestru i oca, posvetila sam se istraživanju onoga što se dešava nakon smrti. Intervjuisala sam na desetine ljudi koje profesija vezuje za neizlečive pacijente, kao one koji su doživeli posebna iskustva sa samrtnicima pa i sa onima koji su se „vratili iz mrtvih“, odnosno, doživeli kliničku smrt.

Shvatila sam da ljudi spoznaju kada im kucne zadnji čas. U periodu od 72 sata pred smrt, oni počinju da govore u metaforama o putovanju. Terminologija jeste različita, pa tako jedni traže svoje cipele, drugi avionske karte, a treći ponavljaju kako „žele da idu kući“, a zapravo su već kod kuće.

U trenucima dok je ležala na samrti, moja sestra, obolela od raka dojke, ponavljala je uporno „ja ne znam kako da odem“, a čak je spominjala i neke „nesrećne stjuardese.“

igracica
Foto: Dnevne.rs /pixabay

Bolničarka Megi Kalanan, koja je radila u Centru za palijativnu negu u Virdžiniji, navodi pitanje jednog pacijenta obolelog od raka pankreasa, postavljeno u samrtnom času: „Da li moja žena zna sve u vezi sa pasošem i kartama?“

Meri je skovala i poseban termin „svest o bliskoj smrti“ i koristi ga u svojoj knjizi „Konačni darovi: razumevanje specijalne svesti i potrebe umirućih i komuniciranje s njima“. Kalananova je bila u situaciji da neguje stotine pacijenata sve do smrti i smatra da vizije putovanja njenih pacijenata nisu puka slučajnost.

Preminule članove porodice ljudi vide neposredno pred smrt.

Samrtnici često imaju „priviđenja“ za koje zdrave osobe veruju da su prosto efekat jakih analgetika koje pacijenti uzimaju. Međutim, da li je tako?

U jednoj velikoj internacionalnoj studiji, koju su sproveli psiholozi dr Karlis Osis i dr Erlendur Haraldson sa Islandskog univerziteta, ustanovljeno je da većina pacijenata koji su još uvek svesni nekih sat vremena pred smrt, vidi svoje voljene koji su preminuli, bez obzira na to da li su primali takve lekove ili ne. Studija je obuhvatila osobe iz potpuno različitih kultura – iz SAD i Indije.

Kada sam razgovarala sa pacijentkinjom Odri Skot (84), koja je umirala od raka, pričala mi je kako joj u posetu dolazi njen (usvojeni) sin Frenki, inače,preminuo nekoliko godina pre toga. On je, prema njenim rečima, mirno sedeo u fotelji kraj nje kad god bi „došao“.

(Dnevne.rs /EPK/Izvor: Sensa.rs)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone