NEMAČKI FILOZOF PODSEĆA: Pravoslavci iz Srbije će da preobrate zapadnu Evropu! (VIDEO)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
pisac
Klaus Kenet, nemački pisac i filozof, tragao je decenijama za Bogom, promenio je sve vere, od katoličanstva, preko islama, budizma i hinduizma, sve dok se nije susreo sa srpskim monasima i Svetom Liturgijom

Pravoslavlje nije religija, to je otkrovenje Božije! Kod mene, u Švajcarskoj se pravi „roleks“, ali Srbi imaju mnogo bolji produkciju – brojanicu. Nadam se da će ljudi u Srbiji to shvatiti i biti srećniji!

Ovako besedi Klaus Kenet, Nemac koji živi u Švajcarskoj, filozof, profesor, pisac, teoretičar religija. Kenet je ceo život tragao za Bogom, ali Boga je našao tek posle nekoliko decenija – u pravoslavlju! Kenet, veliki poštovalac pravoslavlja i Srbije siguran je da je pravoslavlje Božija vera. To je svojevremeno rekao i bivši papa Benedikt XVI, otkriva Klaus.

– Verujem da će ljudi iz Srbije da preobrate zapadnu Evropu. Da će Srbija uz brojanicu i ime Hristovo preobrati zapadnu Evropu. To je zaista tako i zato sam srećan u Srbiji! – poručuje Kenet, koji dobro razume da je na narod nesrećan, ali siguran da će to prevazići.

Njegova životna priča je put od pakla, koji je doživeo kao mali, do otkrovenja, odnosno susreta sa srpskim monasima. Prošao je sve vere, putovao od Irana do Tibeta, sve dok se nije vratio u Evropu i vratio pravoslavlju. Danas je profesor nemačkog jezika, pisaca, novinar, filozof.

–  Sve što sam našao u svetu, našao sam na Liturgiji. Shvatite ozbiljno Pravoslavlje! Nećete zažaliti, obećavam. Ne kažem to gordo jer, i da sam loš pravoslavac, Bog me voli- poručio je Klaus Kenet u duboko emotivnom kazivanju o svojoj knjizi i burnom životu mladim Valjevcima, sa željom da još više zavole svoju veru. Ovaj po mnogo čemu jedinstveni bogotražitelj, srca kao retko koje velikog i usuda odsustva ljubavi, rođen je u Nemačkoj 1945. godine. Napušten od oca u ranom detinjstvu, Klaus Kenet rastao je kraj majke operske pevačice, kako sam kaže, „blesave i pune demona“, od koje je samo za brutalnosti znao. Ljubavi, iako naizgled posvećena rimokatolkinja, za dete ni zrno nije imala. Višegodišnja tortura odvela ga je na ulicu.

Postao je vođa pljačkaške bande sa svega dvanaest godina. Kako bi obuzdala Klausovu buntovnu prirodu, majka ga poverava na staranje lokalnom rimokatoličkom svešteniku, ne sluteći kakvom ga zlu izlaže. Sveštenik- homoseksualac i pedofil ga zlostavlja narednih sedam godina, što u mladom Klausu rađa prezir prema hrišćanima u celini i projavljuje potrebu da se sile koje zlo pobeđuju traže u drugim religijama.

 Obišao je svet pedesetak puta tražeći Boga, ljubav… Kako u Nemačkoj živi mnogo Turaka, najpre se upoznaje sa islamom. Boravak u Maroku, Iranu, Avganistanu i drugim islamskim zemljama doveo ga je do spoznaje strogosti šerijatskih zakona, obilja kazni i svega drugog što evocira bolne uspomene na mučenja koja je u detinjstvu pretrpeo od majke i izopačenog sveštenika. Potom su usledila traganja po Indiji, višesatne  meditacije, osećanje moći nad ljudima, priče o milionima reinkarnacija, „vraćanju u nepostojanje“ kao kraju patnje, Krišna i uništenje grešnika… Ali, ljubavi nigde! Onda se, sa setom govori, Gospod smilovao na njega.

–  Živeo sam u Kalkuti, gde i Majka Tereza. Ta žena je bila moja prva majka, prva osoba koja je imala bezuslovnu ljubav za mene. Pokušao sam da je ubedim da je hinduistkinja jer, verovao sam zbog majke i sveštenika, hrišćani su loši! Svesna da nisam bio spreman da prihvatim hrišćanstvo, tek nju kao osobu, uputila me je na molitvu Majci Božjoj, predala me je njoj- seća se Klaus Kenet.

Potom se obreo na Tibetu, kao budistički monah . Mantre su nudile „nirvanu“, svojevrsnu prazninu. Ali, znao je istrajni bogotražitelj, život je u punoći, a ne u praznini. Lutanja se nastavljaju po Južnoj Americi, u svetu magije i okultizma. Ponor, čini se, nikada dublji. Odgovori, nikada dalji. Ali… Tokom boravka u Kolumbiji, pripadnici Komunističke oslobodilačke vojske su ga, kao taoca, osudili na smrt. Okrvavljen u blatu, Klaus je čekao da jedna od sedam uperenih pušaka okonča njegov život.  U poslednjoj sekundi, pomislio je „Bože, ako te ima, spasi me!“. Upravo tada, druga grupa revolveraša je naišla iz džungle i meci namenjeni njemu „promenili su putanju“. I to je, nakon godina traganja, bio prvi dokaz da Bog postoji. Ali, gde, pitao se iznova.

Vrativši se u Evropu, Klaus Kenet sreće utvrđene hrišćane koji mu govore da ga je Gospod Hristos spasao jer ga voli. Zalud su bile molitve Budi, Muhamedu i Krišni. Oni su mrtvi. Hristos je vaskrsao i On je život. Dakle, mogu da ga upoznam, likovao je Klaus Kenet, i dalje neumoran u svojoj potrazi za Bogom i ljubavlju. To se kasnije i dogodilo. Posebno dragoceno u njegovom otrivanju u pravoslavlju bilo je duhovno vođstvo oca Sofronija iz Eseksa, koji je za Klausa predstavljao „ovaploćenje ljubavi“. Godine 1986. primio je i Svetu tajnu krštenja. Osetio blagodati življenja u veri pravoslavnoj, oprostio majci i svešteniku…

Kenet je, šireći pravoslavlje napisao i knjigu „Kroz njive gladi do hleba života, uz blagoslov Episkopa valjevskog g. Milutina.

Klaus Kenet danas živi u Švajcarskoj, u francuskom govornom području, sa suprugom Srpkinjom iz Crne Gore. „Znam malo srpski“ uz osmeh kaže, dok ga oduševljeni Valjevci pozdravljaju dugim i glasnim aplauzom. Stekao je penziju kao profesor nemačkog jezika. Skroman i vrlinom bogat. Stoga, ne čudi, ali svakako je vredno pohvale, to što sav prihod od prodaje knjiga daruje u humanitarne svrhe, preko Fondacije „Sveti Sava“.

Pogledajte gostovanje Klausa Keneta u emisiji Agape, Studija B

(Kurir)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone