Nemačka naučna ekspedicija: Evropu su naselili prvi ljudi iz Srbije

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
kosti
Invaziju na Evropski kontinent prvi savremeni ljudi započeli su u Srbiji! Na to ukazuju arheološka istraživanja koja u okviru projekta „Naš put u Evropu“ već dve godine sprovodi srpsko-nemačka naučna ekspedicija.

Prema rečima profesora s Univerziteta u Novom Sadu dr Milivoja Gavrilova, prvi savremeni ljudi stigli su u Evropu za vreme starijeg kamenog doba (paleolita) iz dva pravca, preko Dardanela i Gibraltara do Vršca i do Orinjaka u Francuskoj.

– Srpski i nemački naučnici u okolini Vršca već dve godine prikupljaju podatke o dolasku i prisustvu prvih savremenih ljudi na tlu Evrope. Projekat vredan 10 miliona evra popularno je nazivan „Our Way to Europe” (Naš put u Evropu), a finansira ga Nemačka – objašnjava Gavrilov.

Prikupljeni arheološki dokazi nedvosmisleno ukazuju da je tačna teorija po kojoj je Srbija prvo mesto u Evropi koje su naselili savremeni ljudi. Na lokacijama „Crvenka“ i „At“ pronađeni su značajni arheološki tragovi, ostaci oruđa i oružja kojima se prvi čovek koristio, njihovi kosturi, ostaci hrane, ukrasni i odevni predmeti…

Naši preci iz kamenog doba došli su u Srbiju tokom poslednjeg ledenog doba, pre oko 12.000 ili 13.000 godina. Južni Banat i cela jugoistočna Panonija bili su tada u nekoj vrsti klimatske zavetrine.

U to vreme sadašnja severna Evropa, delovi Nemačke i Poljske, Baltičke zemlje i Škotska bili su tokom cele godine okovani ledom debljine od 10 do čak više stotina metara. U Banatu je tada klima bila mnogo ugodnija, pa je to sigurno jedan od razloga što su praljudi upravo odavde počeli invaziju Evrope.

Istraživanja u okolini Vršca ove godine započela su 26. aprila, a okončana 3. maja. Na terenu su radila dva tima.

Prvi na prikupljanju arheoloških dokaza u čijem su sastavu bili prof. Vei Ču sa Univerziteta u Kelnu, njegov kolega s Univerziteta u Beogradu Dušan Mihailović i Ivana Pantović iz Gradskog muzeja Vršac.

Drugi tim je prikupljao fizičkogeografke dokaze o spoljnjim uslovima života praljudi. Njih je predvodio profesor Frank Lehmkuhl sa Univerziteta u Ahenu, a u sastavu su bili još i Ulrih Hambah, dr Kristijan Zeden i dvojica naših profesorasa Univerziteta u Novom Sadu Slobodan Marković i Milivoj Gavrilov.

Uživali u Banatu

Za vreme ledenog doba leta su u Južnom Banatu bila kraća, a zime nešto duže sa malo nižim ekstremnim temperaturama nego danas. Ali su ovi uslovi u odnosu na okruženje bili idealni za život praljudi. Prostrana plodna stepsko-šumska ravnica sa velikom rekom omogućavala je tadašnjem čoveku da ima dobre uslove za život, raznovrsnu hranu dobijenu od lova, ribolova i plodova biljaka.

(Alo.rs)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone