NARODNA VEROVANJA NA ĐURĐEVDAN: Evo koju stvar danas obavezno morate da uradite! (INFO)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
azdaha
Foto: hramsvgeorgija.org
Đurđevdan, koji se slavi 6. maja, a koji poštuju i katolici i pravoslavci jedna je od najvećih svetkovina u Srbiji i za nju se vežu mnogi običaji

Praznik svetog Đorđa, obeležava se kao jedna od najčešćih slava pravoslavnih Srba. Poput drugih hrišćanskih praznika koji se slave u proleće, i za Đurđevdan se vezuju mnogi narodni običaji koji simbolizuju obnovu života, oličenu u obnovi prirode.

Kult cveća posebno je prisutan u proslavi Đurđevdana, što ga čini posebnim u odnosu na ostale slave.

Đurđevdan, koji se slavi 6. maja, a koji poštuju i katolici i pravoslavci jedna je od najvećih svetkovina u Srbiji i za nju se vežu mnogi običaji, verovanja, kao i magijske radnje za zaštitu, zdravlje i plodnost, koje se tog dana obavljaju.

Baš zato, kažu narodna verovanja, na Đurđevdan treba izaći rano ujutru na polja gde se bere cveće.

Foto-ilustracija: pixabay.com

Đurđevdansko cveće je: đurđevak, mlečika, maslačak i od njih treba isplesti venčiće kojima se kite ulazna vrata na dvorištu i kući. Ovo se čini da bi godina i dom bili “berićetni” – “da bude zdravlja, ploda i roda u domu, polju, toru i oboru”.

Foto-ilustracija: pixabay.com

Ovi venčići treba da ostanu na vratima preko cele godine, sve do sledećeg Đurđevdana. U nekim krajevima se tokom branja cveća devojke i mladići “gađaju” biljkom prilepača.

To je korovska biljka, stablo joj je uspravno ili malo poleglo, a listovi na vrhu su lepljivi. Ako vam se dopada neki mladić ili devojka, trebalo bi da bacite ovu biljku na simpatiju, pa ako se zalepi, to znači da će se i on ili ona “zalepiti za vas”.

Foto: Pixabay

Na Đurđevdan se od leskovih grančica prave krstići koji se stavljaju na kuće i na njive. Veruje se da krstići od leske štite od gromova, zlih i opasnih sila. Jedna grana se rascepi nožem, pa se kroz nju provuče druga i tako se napravi krstić.

Još jedno drvo danas ima posebno značenje, a to je grab. Kada naiđete na grab u šumi tokom branja đurđevka, trebalo bi da se zaljuljate na grani, kako bi se vaša simpatija “grabila” za vas.

Pored ljuljanja, olistalim grančicama graba momci i devojke kite kuće i kapije na Đurđevdan, kako bi lakše našli bračnog druga.

Verovalo se da ako je na Đurđevdan vedro da će biti plodna godina, a ako na ovaj praznik i sutradan bude padala kiša, da će leto biti sušno.  Kaže se u Srbiji da koliko nedelja pre Đurđevdana zagrmi, toliko će biti tovara žita te godine.

Nekada se na ovaj praznik govorilo “Đurđevdanak hajdučki sastanak, Mitrovdanak hajdučki rastanak”.

(Telegraf.rs)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone