‘Moja žena više nije zgodna, puna je ožiljaka od carskog reza: OVO PISMO JE OPOMENA SVAKOM MUŠKARCU

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
zena
Foto: Dnevne.rs /pixabay
Bret je izrekao sve ono što svaka žena treba i mora da čuje u trenutku kada se njeno telo nepovratno menja

Pisac i novinar Bret Ortler napisao je kolumnu za stranicuFatherly koji oduševljava žene,a muškarce tera na razmišljanje.

—Ovaj suprug i otac dvoje dece poslao je opomenu svakom muškarcu koji je kritikovao telo svoje partnerke nakon porođaja i ona jasno pokazuje sa kakvim se predrasudama žene susrećuu sopstvenom domu nakon što na svet donesu dete.

Izrekao je ono što svaka žena treba i mora da čuje u trenutku kada se njeno telo nepovratno menja. U nastavku pročitajte delove njegove kolumne koja mnoge ostavlja bez teksta.

„Šta sam rekao svojoj ženi o tome kako se njeno telo promenilo nakon porođaja? Apsolutno ništa.

Poznato je da se trudnoća ne događa sama od sebe, tako da sam ja direktno odgovoran za promene koje su joj se dogodile. Drugim rečima, dobio sam tačno ono što sam potpisao.

Kada ste rekli „Hajde da imamo dete“, možda ste zamišljali svog naslednika kakoprvi korača Marsom i otkriva lek za rak. Ali takođe ste rekli: „Hej draga, želim da nosiš moje dete 9 meseci. Taj proces dramatično će promeniti nivo tvojih neurotransmitera i dovesti do velikih i trajnih promena tvog uma i ličnosti, a da ne spominjemo neizbrisive promene na tvom telu. Takođe ćeš postati dispanzer mleka i ugojiti se.“

Naravno, što više trudnoća partnerka mora da izdrži, to su stvari teže. Mi imamo dvoje dece, ali moja žena bila je trudna četiri puta. To je sveukupno 26 meseci, dve godine mučnine i čudnih prohteva, posledica dojenja i ožiljaka od carskog reza.

Razjasnimo nešto. Da, telo moje žene promenilo se nakon porođaja. I, šta onda?Ma kakve promene, ona je još uvek ista ona vatrena crvenokosa kakva je oduvek bila!

I moje telo se promenilo. Kada smo se venčali imao sam 27 godina. Dizao sam tegove, trčao i još uvek imao senzibilitet rvača koji sam nekada bio. Jedino što danas dižem je moja ćerka, u dnevnoj sobi kada se igramo aviona.

Moje trčanje svodi se na jurenje za našim trogodišnjakom, dok se pravim da samčudovište iz crtaća.

Najveći protivnik sa kojim se danas rvem je odluka hoću li pojesti tri ili šest komada pice kada naručimo dostavu.

Sama ideja osuđivanja tela moje žene toliko je odbojna, sebična i kratkovida.

Razmislite o svemu na ovaj način: Da je jedan od vaših prijatelja s fudbala mesecima na bolovanju tokom kojeg se udeblja i naposletku mora na opasnu abdominalnu operaciju, garantujem vam da nikada ne biste razmišljali o njegovim trbušnjacima, ožiljcima ili slabim mišićima. Čestitali biste mu i rekli:Frajeru, preživeo si!

Razlika u tom scenariju i trudnoći jeste ta što je vaša partnerka uz sve to čudesno na svet donela ljudsko biće. I to ne bilo kakvo biće – to biće je vaše dete. I to dete je deo vaše porodice.

Volim telo svoje žene nakon porođaja zato što svaki put kad ga pogledam u njemu vidim svoju porodicu, a moja porodica ono je za šta vredi živeti svaki dan.

I zato što, bez obzira na sve što sam do sada skrivio, još uvek želi da spava sa mnom„, zaključio je Bret.

(Dnevne.rs /Izvor: Zadovoljna.hr)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone