Mirjana Bobić-Mojsilović: Najunosnije zanimanje u Srbiji je elitna prostitucija

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone

pisac

Ovo je bila godina u kojoj bi Srbija mogla da stane u stihove – Ružica si bila, sada više nisi, ili još tužnije, opis Srbije mogao bi se svesti i u ovih nekoliko reči: „Pitaju me za tebe, a ja ćutim“

OVA godina bila je prosta i primitivna, paranoična i stegnuta. Ovo je takođe bila godina najgorih naslovnih strana, najjadnijih tekstova, naslova i afera. Nije nam dala ništa osim užasa, pretnji i smanjivanja. Godina da se zaboravi, mrzovoljna, besna, preteća, lažljiva i ružna. Prazna. Jadna i bedna. Gladna godina, izneverena, uludo protraćena, bačena godina. Godina poplava, klizišta, ledenih kiša, bede, laži, tragedija, siromaštva i opet, godina neviđene solidarnosti ljudi. Ovo je bila godina u kojoj bi Srbija mogla da stane u stihove – Ružica si bila, sada više nisi, ili još tužnije, opis Srbije mogao bi se svesti i u ovih nekoliko reči: „Pitaju me za tebe, a ja ćutim“. Bila je ovo godina u kojoj je važila poražavajuća krilatica da „sve što je bilo bolje, bilo je juče”. Uglavnom smo bili besni i šokirani, ali smo se i smejali glupostima poput nadgrobnog spomenika postavljenog na Pupinovom mostu.

Bila je ovo i godina koja se završava neobičnom aferom, o kojoj bruje mediji – izvesna starleta Mimi Oro, uhapšena je zbog prostitucije i smeštena u zatvor na osam dana, i to izgleda nije slučajno.

Doba dekadencije, utvrdili su istoričari, kao poslednja faza propasti imperija, odlikuje se nedisciplinovanom vojskom i policijom, nezamislivim bogatstvom elite, ogromnim jazom između bogatih i siromašnih, glomaznim državnim aparatom koji se neprestano uvećava i seksom koji postaje kolektivna opsesija.

Srbija nije nikakvo carstvo, ali se ove faze lako daju prepoznati, uključujući i opsednutost javnosti seksom koja je srazmerna količini društvenog potonuća. Nije zato čudo što su takozvane starlete postale zvezde medijske scene, i što seks kao tema odavno prevazilazi oblast „zabave“ i postaje politička tema bez premca. Otuda, izvesna Mimi Oro, navodno elitna prostitutka, završava ovu godinu kao trešnja na šlagu. Na spisku kompjutera njenog makroa, nalaze se imena mnogih moćnih muškaraca – zgodna stvar za buduće političke obračune, ucene i dogovore.

Zanimljivo je kako je baš ta devojka postala metafora srpske javne scene. Pojavila se niotkuda, takoreći iz legende, i otišla – u legendu, to jest u zatvor. Jer, i zatvor je ovde „nešto“. Pošto su joj tata i mama platili seksi opremu (uvećanje grudi, usana itd…) devojka se pojavljuje u nekoj emisiji i postaje preko noći poznata zbog izjave da voli pticu koja se zove Oro.

Nadimak joj ostaje, i devojka koja postaje sinonim za glupost i neobrazovanost, pretvara se u instant zvezdu dekadencije srpskog društva, koje svoju metastazu obilato pokriva pornografskim šarenilom naslovnih strana – ispalim grudima, slučajno otkrivenim međunožjima, seksualnim aferama miljenika naroda – pevačica i političara, i neprestanom proizvodnjom novih zvezda, po zanimanju, uglavnom učesnica u takmičenju – koja ima veće grudi, bujniju zadnjicu i skandaloznije izjave, i čiji se munjeviti skok u društvenom uspehu, meri količinom firmiranih tašnica, markama automobila i misterioznošću „verenika“ koji joj to omogućava.

Upravo jadna Mimi Oro koja moli sudiju da je ne strpa u zatvor „jer je mnogo lepa“, predstavlja dubinu moralnog sunovrata u kome se nalazi ova zemlja gladnih i ogorčenih. Ipak, i Mimi Oro je žrtva. To, taj život, taj put, to bleštavo šarenilo noćnih klubova, golih grudi, lakoće davanja, ona, kao i stotine drugih devojaka koje slede njen primer, i teraju roditelje da skupljaju pare da im kupe bolji život, do koga se stiže uvećanim grudima i seksom koji je platežno sredstvo, to je Srbija, posle svih ovih godina. Najunosnije zanimanje, ispostavlja se, jeste elitna prostitucija, i ovih dana novine bruje o tome.

Problem je, međutim, u sintagmi „elitna prostitucija“. Kakve su nam prostitutke, takva nam je „elita“ i obrnuto. Poenta je u tome što je sve na prodaju – od mladih devojaka, do glasova na izborima, ili u skupštini, i što svaku moralnu dilemu briše novac. Pornografsko u stvarnosti jeste upravo u vidljivosti svega – od selfija poznatih ličnosti, preko trgovine uticajem, do nasilja koje postaje dobrojutro naših života, ali sve dok se vrti novac, sve je podnošljivo.

Jer, u poslednjih dvadeset godina, skoro sve što je stiglo sa javne scene poručivalo je uglavnom jedno te isto – moral je relativna kategorija, a novac je društveni „vanish“, i briše svaku mrlju.

(Novosti)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone