Milomir Kragović: Uranijumske bombe još uvek kose Srbiju! (POGLEDI)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
kragovic
Foto: „Medija centar Beograd“
Priznati srpski onkolog prof. dr Slobodan Čikarić, po ko zna koji put, upozorava da jedan omanji grad godišnje oboli od raka. Podaci su užasni: od raznih oblika kancera razboli se 33.000, a umre 22.000 građana.

Za sva vremena zatrovani su zemlja, voda i vazduh.

A sve je počelo Klintonovom akcijom „Milosrdni anđeo“ – o kakvog li cinizma – kada je 1999, za 78 dana, na Srbiju ispaljeno preko 30.000 projektila sa osiromašenim uranijumom. I tada je na ovaj siroti narod bačeno 15 tona nuklearnog otpada.

Dobro je to znao glavnokomandujući Klinton i njegovi zapovednici eskadrona smrti. Baš njih briga za Stokholmsku konvenciju koja izričito zabranjuje upotrebu ovog najopasnijeg otrova.

Išli su dotle da je iznošenje istine takođe bilo najstrože zabranjeno. Zato pošteni izveštaj o stravičnom zločinu Senegalca Bakari Kantea, ondašnjeg šefa misije programa UN, nikada nije objavljen. Ponešto je procurilo u javnost zahvaljujući slobodnom američkom novinaru Robertu Parsonu.

Ni posle petnaest godina ne znamo podatke o broju kontaminiranih mesta, a uklonjeno je samo deset odsto projektila sa osiromašenim uranijumom. Da bi se Srbija očistila potrebne su silne milijarde kojih, naravno, nema.

Vreme poluraspada osiromašenog uranijuma je 4,5 milijardi godina. Na stotine hiljada nedužnih platiće glavom i niko neće biti kriv. Pozivanje na savest je u domenu prazne retorike. Za to vreme zločinci – znani i neznani – ovu našu malignu muku posmatraju sa bezbedne daljine, okićeni brojnim ordenjem jer su na dugi rok zatrovali jedan mali balkanski narod.

Može li država, uprkos želji da maratonski koračamo evropskim putem, stisnuti petlju da međunarodnim sudovima tuži sve one zemlje koje su nas nemilosrdno tukle i svesno trovale osiromašenim uranijumom?

Ne verujem u svetsku pravdu, ali zahtev za naplatu ratne i ekološke štete predstavlja onaj pršljen koji drži uspravnom kičmu.

(Novosti.rs | Piše: Milomir Kragović, književnik i novinar)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone