„IZVINITE, NISMO ZNALI DA JE NEVIDLJIV“: Ovako je oboren „Noćni soko“ F-117 tokom bombardovanja Srbije 1999. godine! (FOTO)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
mesto-pada
TREĆI divizion 250. raketne brigade 1999. godine ratovao je punih 78 dana menjajući položaje po donjem Sremu. Za to vreme gađani su 22 puta raketama „harm“, a najbliža je pala na 30 metara od položaja. Tokom rata menjali su položaje 23 puta, a tehnika je prešla više od 100.000 kilometara. Gubitaka u ljudstvu nisu imali
Pošto su se borbene posade krajem maja vratile u kasarnu u Jakovu, izvršena je analiza borbenih učinaka u kojoj je zableženo da su 20. maja oborili i „stelt“ bombarder B-2. Međutim, ubrzo su primetili da se „nerado“ priča o tome, naročito posle promene vlasti.

Potpukovnik Đorđe Aničić je preko svojih veza u tom periodu stupio u kontakt sa čovekom koji je u vreme ratnih dejstava radio u Tuzli na komunikacijama i koji je svedočio da je lično čuo kako je posada B-2 20. maja tražila dozvolu za iskakanje, koja im nije data. Naši oficiri iz Odeljenja za vazdušno osmatranje i javljanje u dnevniku od istog datuma zabeležili su ulazak dva B-2 u rejon dejstva, pred vazdušni prostor SRJ, koji su se legitimisali kao „Stub 1″ i „Stub 2″.

Kako je obaranje Zelkovog F117 video Majk Mekgi

 

Doleteli su iz Novog Meksika i pre pogotka, 35 tona bombi istovarili su po ciljevima u Beogradu. Odleteo je samo jedan „Stub“. Uspostavljanjem ponovo dobrih odnosa sa SAD naše vlasti postale su nezainteresovane za isterivanje ove misterije načistac.

– Kada je u Upravu ARJ PVO 2001. stiglo pismo sa četiri pitanja adresirano od strane tek postavljenog američkog vojnog atašea, da raketaši objasne: kako su prepoznavali ovaj avion pri preletu preko SRJ, kako su ih osmotrili na terenu vizuelni osmatrači, kako su pratili i kako su mogli da identifikuju taj avion, ljudima u 250. brigadi je sve bilo jasno – nastavlja potukovnik Aničić. – Bio sam pozvan u kancelariju komandanta da se dogovorimo o odgovorima i zauzet je stav da se odgovori načelno.

* Đorđe Aničić i Petar Nedeljković / Foto P. Mitić

Aničić još veli da je video pismo i pitanja, ali i da nije učestvovao u davanju odgovora. Ubeđen je da su kolege „otpisale“ onako kako to zahteva Pravilo službe.

Svi posredni dokazi nakon 1999. osvetlili su istinu da je strateški bombarder B-2 zaista oboren nad Srbijom i da je pogođen nad Savom. Pomogli su i Amerikanci.

Naime, avion B-2, „Duh Misurija“, pojavio se u Drugoj vazdušnoj kampanji na Irak 2003. i tada je (ne)namerno slikan za globalne TV mreže. Za one koji znaju obrasce ponašanja Pentagona kada su u pitanju vojni gubici, ovo je bilo najbolji signal da su nevešto pokušali da prikriju istinu. Praksa američke vojske je da ne prikazuje svoje gubitke, sem ako za to nema materijalnih dokaza, a kako navodi kustos Muzeja vazduhoplovstva u Beogradu Petar Nedeljković, to nije jedina njihova strategija u ovakvim slučajevima.

SERTIFIKAT 442

Kako priča Aničić, on koji je učestvovao u obaranju F-117, kao dokaz da je bio akter podviga dobio je sertifikat i parčence „nevidljivog“ označeno pod brojem 442. Pre njega i posade, delove i sertifikate „nevidljivog“ od vojnog vrha dobijali su čak i, tvrdi on – fudbaleri.

– Moje reči su reči čoveka koji je 12 godina u penziji i imaju za cilj samo da se ne zaboravi i da se ne iznose neistine o događajima iz 1999. Ja ću obaranje F-117 i ove godine obeležiti u drugoj koloni u kojoj su oni koji su zaista bili učesnici rata.

– Šokiran sam bio kada sam na Izložbi vazduhoplova SIAD pre osam godina u Bratislavi na stajanci video američki F-16 sa oznakom „FS 555″ na repu – priča Petar Nedeljković. – Naime, ovaj avion je oborio takođe Treći divizion 1999, a rep tog aviona se čuva u Surčinu. Prišao sam čoveku kod F-16 i pitao ga da li ima vremena za razgovor. Odgovorio je potvrdno, a dijalog se vodio do mog pitanja da li je ovaj F-16 „rimejk“ aviona koji ja „čuvam“. Sagovorniku je bilo neprijatno i prekinuo je razgovor.

Kustos iz Surčina objašnjava da se isto dogodilo i sa „Duhom Misurija“. Potvrđeno je da je izgubljen, ali nad Pacifikom u vežbi, i da je posada izginula. Onda se ponovo pojavio početkom novog milenijuma, kada je besomučno slikan u drugoj američkoj ofanzivi na Irak. Prema Nedeljkovićevim navodima, tokom NATO bombardovanja, u tri meseca 1999. u njihove baze u Evropi koje služe za evakuaciju pilota u neprilici, stiglo je 49 izveštaja o katapultiranju pilota od Mađarske, Crne Gore, Albanije, Grčke, s Jadranskog mora…

Naime, ovaj sistem je centralizovan, a podatke NATO o katapultiranju u Srbiju je doneo prijatelj iz Grčke. Prema procedurama NATO, po signalizaciji da je pilot iskočio iz najbliže baze se šalju posade da spasavaju pilota.

– Posebno ilustrativan primer o prikrivanju gubitaka može da se vidi na aerodromu „Bigin hil“, pored Londona gde stoji zarđao i dosta oštećen avion, heroj sa Foklanda, a ispod kojeg piše da je završio na dnu Jadrana 1999. Ovaj „Si Harijer“ je izvađen iz mora i postavljen u Muzej, a naravno, nije zaveden kao gubitak – završava Nedeljković.

(novosti)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
  • robi

    ono sta covjek stvori,covjek moze i da unisti…a svi dobro znamo americku propagandu