IZUZETNO ŠTETNE STRANE MARGARINA: Da li bi ste rastopili neku plastičnu kesu i namazali je na hleb za doručak sebi i svojoj deci?

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
puter
Moje iskustvo je pokazalo da na ljude više deluje ono „negativno“ nego nešto „pozitivno“. Zato ću se okrenuti negativnim, lošim i izuzetno štetnim stranama margarina

Tema je široka, ali neću dužiti. Neću pisati o tome koliko margarin uništava naše telo, na koje organe deluje loše, na koji način i koje su posledice. Napisaću samo kako se margarin pravi, verujte da je to sasvim dovoljno i da Vam više informacija neće biti potrebno da biste prestali sa njegovom upotrebom.

Margarin je namirnica koja se nalazi u skoro svakom frižideru. Danas je gotovo nemoguće pronaći hranu koja u sebi ne sadrži margarin. Ima ga u raznim pecivima, pitama, kolačima, grickalicama, čokoladama, skoro svim slatkišima… Zato se s pravom treba zapitati da li je margarin zaista toliko zdrav da bi imao široku upotrebu ili je jeftin industrijski proizvod oko kojeg se obrće velika zarada. Da bismo odgovorili na ovo moramo se pozabaviti pitanjem: Kako je margarin nastao i kako se danas pravi?

Margarin je izvorno stvoren pre oko 150 godina u Sjedinjenim Američkim Državama kao dodatak za brzo gojenje ćurki na velikim farmama. Kada je počeo da se daje kao dodatak uobičajenoj hrani za živinu, izazvao je pravi pomor! Živina se jeste gojila kako su prvobitno i planirali, ali je i veoma brzo umirala. Ljudi koji su prvi investirali novac u taj poduhvat, nastavili su dalja istraživanja kako bi povratili uloženi novac. Margarin je tada bio potpuno bele boje, ni najmanje nalik današnjem. Naknadno su mu (izmedju ostalog) dodali žutu boju i nekoliko drugih sastojaka za poboljšanje ukusa i mirisa.

Margarin se pojavio 1869. godine, reklamiran kao jeftina zamena za puter, namenjen radničkoj klasi. Margarin, međutim, nema ništa zajedničko sa puterom. Otkako je ratarstva na zemlji, čovek je upotrebljavao puter kao prirodnu, hranljivu i zdravu namirnicu. Margarin je nešto sasvim drugo, potpuno neprirodan, nejestiv i štetan proizvod koji se nikako ne bi trebao nazivati prehrambenom namirnicom!

Biljne masti iz margarina dobijaju se iz soje, palme, kukuruza, kanole (repice), semenki pamuka… Iako se veruje da neka od ovih ulja uopšte ne pogoduju ljudskom organizmu, ona se procesom hidrogenizacije pretvaraju u margarin. Krenimo redom, analizirajmo sastojke margarina.

Soja: 98% soje na planeti je GMO, soja je (uprkos uveravanju prethodnih decenija) izuzetno opasna i štetna po krhke ljudske hormone. Cela generacija dece je odrasla na sojinim proizvodima jer su nas ubeđivali da je ona odličan izbor, danas čitamo o raznim problemima koje ta deca imaju, sterilitet je jedan od najčešćih. O štetnosti soje će biti reči nekom drugom prilikom.

Kanola: 90% kanole na svetu je GMO. Ulje kanole (ulje repice) je u zadnjih nekoliko decenija postalo izuzetno popularno, a njega su kao ukusnu alternativu hladno ceđenim uljima predstavile velike kompanije brze hrane nakon što im je „Monsanto“ omogućio genetski modifikovanu varijantu. Ulje kanole je zaista ukusno ali malo ljudi zna da su njegova aroma i miris dodati veštačkim putem, naime, ne samo da je ovo jedino ulje u koje se dodaju aditivi poput dezodoransa, nego se proces ekstrakcije transmasnih kiselina čini uz pomoć heksana – naftnog derivata i razređivača. Svakodnevno korišćenje ulja kanole uzrokuje povećanje triglicerida za 40% i trajno remeti normalne enzimske funkcije u telu čoveka. Iako je ulje kanole veoma kvarljivo, njegov ukus i miris se ne menjaju zbog dodatih aditiva i parfema. Dokazano kao izuzetno loše, štetno ulje, zakonom zabranjeno u mnogim zemljama, ali se i dalje nalazi na tržištu.

puter-margarin

Pamuk: 93% pamuka na svetu je GMO, pored toga, pamuk industrijska biljka najviše tretirana toksičnim pesticidima i insekticidima i smatra se nepogodnom za ljudsku ishranu. Ulje od semenki pamuka je jedan od najpoznatijih sastojaka margarina iako je dokazano da ne bi trebalo da se koristi za ljudsku upotrebu. U nerafinisanom stanju ovo ulje se koristi kao pesticid zbog toksina gosipola s kojim se pamuk prirodno štiti od štetočina.

Kukuruz: 85% kukuruza na svetu je GMO.

Dosta o sastojcima, najvažniji su nabrojani i ukratko predstavljeni. Nakon što se pomešaju sva ulja u njih se dodaje fini prah od nikla – izuzetno toksičnog elementa koji služi kao katalizator u procesu hidrogenizacije. Neki proizvođači koriste druge vrste katalizatora (najčešće aluminijum) ali svi do jednog su toksični. Hidrogenizacija je proces u kojem se rafinisana ulja, uz dodavanje vodonika pri visokim temperaturama i metalnih katalizatora u prahu, pretvaraju u čvrstu mast koja ostaje stabilna i na sobnoj temperaturi. Neverovatno je da većina takozvanih „zdravih prehrambenih proizvoda“ sadrži margarin, molim vas, obratite pažnju na sastav namirnica pri kupovoni, bićete neprijatno iznenađeni.

Hidrogenizovana mast i transmasne kiseline nisu isti pojam. Transmasne kiseline su samo jedan od loših produkata hidrogenizacije. Transmasne kiseline nastaju i tokom nekih drugih procesa, poput prženja. Takve kiseline se ne otapaju i ne razgrađuju u ljudskom telu i teško ih je izlučiti iz organizma.

Idemo dalje. Nakon delimične hidrogenizacije sirova masa margarina je smrdljiva lepljiva prljavosiva masa puna grumenja. Da bi se masa homogenizovala dodaju se emulgatori nalik na sapun. Nakon dodatka emulgatora i razbijanja grumena, hidrogenizovana masa sirovog margarina se čisti parom visoke temperature pod pritiskom kako bi se otklonio smrad hemikalija. Ovaj proces se naziva deodorizacija jer se u margarinsku masu dodaju različiti hemijski aditivi kako bi margarin mirisao jestivo.

Nakon kupanja parom, margarin se, uz pomoć hemikalija i veštačke vrste gline, izbeljuje kako bi izgubio prljavosivu boju, a nakon toga mu se dodaje žuta „prirodna“ boja koja liči na boju putera. Ujedno, to je i jedina sličnost između margarina i putera.

Konačno, margarin više ne smrdi i nije sive boje, ali ukus mu je još uvek nejestiv i odvratan. Tada se margarinu dodaju sintetički vitamini, pojačivači ukusa, arome i različiti konzervansi.

U margarinu se (zvanično) mogu pronaći ostaci sledećih opasnih hemikalija:

  •     ekstrakcijski benzin heksan, oštećuje živce
  •     PHA poliaromatski ugljenik (jedan od najjačih kancerogenih sastojaka)
  •     metanol
  •     metali (nikl, aluminijum ili neki treći) kao katalizatori kod hidrogenizacije
  •     aceton, štetan za mozak i živce
  •     fosforna kiselina, veoma jaka i opasna
  •     isredstva za izbeljavanje
  •     kaustična soda

Iako je jako teško poverovati proces stvaranja margarina, činjenice moraju postati dostupne javnosti, kako bismo sami mogli odlučiti šta ćemo i kada jesti! Nije bitno koje nasmejano poznato lice reklamira margarin, nije bitno što na pakovanje stave pozitivne reči za radostan početak dana, vesela ambalaža, nije bitno što je tu slika đaka prvaka, što piše „junior“, što su veštačkim putem dodati vitamini koji nam u tom obliku više štete nego što koriste, nije bitno što divno miriše ili što su dodate arome koje obožavamo, nije bitno što je nacrtano srce, što je napisano da je bez transmasti… Margarin je čista hemija i kao takav NIKADA neće biti zdrav! I nije bitno koliko će se još dugo reklamirati kao zdrava namirnica, o licemerima koji to rade zarad svoje koristi ne vredi ni trošiti reči, bitno je da znamo istinu i da to smeće više ne unosimo u svoj organizam.

Koje su razlike između margarina i putera?

1. Prva razlika je najodgovornija za to što se margarin koristi u tolikoj meri, a to je cena. Znatno je jeftiniji od putera.

2. I margarin i puter imaju približno istu kalorijsku vrednost. Medjutim, konzumiranje margarina može povećati rizik od srčanih bolesti, blesti krvnih sudova, jetre, štitne žlezde, povećava ukupan holesterol i LDL (loš holesterol), a smanjuje HDL (dobar holesterol), smanjuje kvalitet majčinog mleka za vreme dojenja, smanjuje opšti imunitet organizma, smanjuje prirodnu proizvodnju insulina u organizmu (naročito važno za dijabetičare), petostruko povećava rizik od raka probavnih organa…

3.  Upotreba putera povećava apsorpciju mnogih hranjivih sastojaka iz drugih namirnica koje se koriste u ishrani sa puterom.

4. Puter kao potpuno prirodna materija  ima mnoge hranljive prednosti, dok ih margarin ima svega nekoliko, i to zahvaljujući veštačkim dodacima koji su naknadno dodati. Puter važi za jednu od najzdravijih namirnica u ishrani, to je mlečni proizvod sa najmanje 80% mlečne masti. Poznat hiljadama godina, puter je potpuno prirodna kompletna namirnica, koja sadrži esencijalne masne kiseline, vitamine i minerale.

5. Puter je deo ljudske ishrane vekovima unazad, dok je margarin ušao u upotrebu tek prošlog veka u vreme krize, kada je hrana postajala sve skuplja, a posebno za vreme Drugog svetskog rata .

6. Puter je mnogo ukusniji od margarina i može pojačati i poboljšati ukus druge hrane sa kojom se koristi.

7. Puter je izvor brze energije, a zanimljivo je da se ne taloži u masnim tkivima. Bogat je vitaminima koji se lako apsorbuju, a neophodni su za brojne funkcije u telu: od održavanja dobrog vida do optimalnog  funkcionisanja endokrinog sistema. Sadrži sve vitamine topive u mastima: A, D, E i K. Odličan je izvor vitamina A, značajnog za funkcionisanje štitaste i nadbubrežne žlezde. Vitamin D je neophodan za apsorpciju kalcijuma, dok su snažni antioksidansi – vitamini E i K, uz mineral selen, značajni u borbi protiv slobodnih radikala. Puter je, takođe, bogat izvor joda u visokoapsorpcijskoj formi. U njemu se nalazi i laurinska kiselina, važna za lečenje i prevenciju gljivičnih infekcija, kao i lecitin, koji je od izuzetne važnosti za metabolizam holesterola. Zasićene masti u puteru imaju snažno antitumorsko dejstvo, posebno konjugovana linolna kiselina, koja je jak antikancerogeni i imunogeni faktor. Holesterol iz putera je od suštinskog značaja za razvoj mozga i nervnog sistema dece, jer sadrži arahidonsku kiselinu, koja ima važnu ulogu u moždanoj funkciji. Takođe je važna komponenta ćelijske membrane, pa tako štiti i od crevnih infekcija.

Zanimljivo, ne samo za stručnjake već i za obične laike, da je u molekularnoj strukturi margarin za samo za jedan molekul različitog sastava od meke plastike, a pored toga ima čak 27 sastojaka kao i uljane boje za industriju i domaćinstvo!

Verujem da je ovo dovoljno informacija za izbegavanje margarina do kraja života, kao i svega ostalog što je hidrogenizovano (što znači da je veštački dodat vodonik), menjajući time molekularnu strukturu namirnice.

A za one koji i dalje imaju neka pitanja i još uvek smatraju da bi margarin trebalo jesti (ukoliko uopšte ima takvih), predlažem jednostavan eksperiment: Kupite manja pakovanja margarina i putera i ostavite ih otvorene na nekom neosunčanom mestu. Nakon tri do četiri dana videćete nekoliko zanimljivih pojedinosti: ni jedna muva, pa čak ni one dosadne sitne mušice, neće ni prići margarinu. Margarin se neće pokvariti niti promeniti miris, i to samo zato jer nema prirodnih (hranljivih) sastojaka. I, za razliku od putera, na margarinu se neće uhvatiti ni gljivice niti plesni, čak ni sićušni mirkoorganizmi neće na margarinu naći podlogu na kojoj bi se udomili. Ukoliko je lepo vreme možete komadić putera i komadić margarina staviti u travu blizu mravinjaka, videćete kako mravi vešto zaobilaze margarin da bi došli do putera. A zašto? Zato što je margarin gotovo plastika! Da li bi ste rastopili neku plastičnu kesu i namazali je na hleb za doručak sebi i svojoj deci?

(Dnevne.rs /zoranadjukanovicrodic/ mrva srece)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone