ISPOVEST POZNATE UMETNICE IZ BIH: Teško je u Bosni biti bilo šta osim nemoralnog idiota i lopova (FOTO) (VIDEO)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
umetnica
Foto: David Bole
Već godinu dana osvaja sve širu publiku sa svojim debitantskim albumom. Ne prati političku scenu, ali ima mišljenje o ljudima koji vode državu, volela bi da su ljudi barem malo bolji jedni prema drugima, a za Beograd misli da je zver

U haotičnom i naizgled nepopravljivom, izopačenom sistemu vrednosti koji vlada, sve više se upada u letargiju, učmalost i prihvatanje stanja onakvog kako jeste. Bez ikakve perspektive i snage za promene. Na ovim prostorima, otupelim na mogućnost postojanja boljeg života, postali smo nezainteresovani za nas same. Ili smo samo tako naučeni usputno. Toleriše se diskriminacija, mržnja, nepravda, korumpirani poltičari.

Burnu političku i ekonomsku scenu imaju sve zemlje bivše Jugoslavije, svaka na svoj način. Glasnogovornici “malih ljudi” su oduvek bili umetnici, književnici, novinari, borci za ljudska prava… Iako sve manje njihov glas dospeva u mejnstrim medije, oni i danas postoje, govore u naše ime, pričaju o problemima koji većinu more.

Socijalne teme su ono što je uvek aktuelno na našim prostorima.Sassja je reperka i tekstopisac koja svojim lirikama opisuje probleme i život njene generacije, a kako njen glas dopire do sve većeg broja ljudi, sve se više njih prepoznaje i razume o čemu govori. Sassja je iz Grada soli u BiH, jedna od malobrojnih ženskih MC-ja u regionu. U martu prošle godine je izdala album “Taktički praktično”, svoj prvenac mada je već godinama na sceni.

Foto: David Bole

Iako su njene rime realne, beskompromisne, njena muzika i optimizam zrače u svakom bitu njenih pesama. Neće vam dati da se tako lako prepustite i predate. Rege, dancehall, dubstep, vrste sumuzike u kojima se Sassja pronašla.

Nedavno je gostovala na novom albumu zagrebačkom turbofolk-pank-rok benda Brkovi, u jednoj političkoj-kritičkoj numeri, snažno opisujući politička zbivanja na Balkanu. U buntu protiv ovdašnjih političara i naroda koji dozvoljava da ga manipulišu isti, Brkovi i Sassja su se sjajno uklopili i direktno pogodili tamo gde treba.

Iako možda nedovoljno poznata našoj publici, za nju su mnogi čuli kada je prošle godine izbacila feminističku himnu, sa Remi iz Elementala. Pesma “Etikete” iako ispričana iz ženskog ugla, ne govori samo o ženskim pravima, već i o stereotipima koji prevladavaju, nezavisno od pola. Dve dame svojim duetom bore se protiv predrasuda, etiketiranja, društvene nejednakosti i za slobodu svakog da čini onako kako se oseća.

U utorak na Dan žena, 8. marta, Sassja izbacuje novi spot za singl PMS sa albuma “Taktičku praktično”, koji je ujedno njen 5 službeni singl s albuma. Dakle, budite spremni da ga odgledate i čujete pesmu, ukoliko već niste.

Telegraf je popričao sa tuzlanskom hip-hoperkom o životu u Tuzli i na Balkanu, o muzici koju stvara, protestima od pre dve godine u BiH, o izbegličkoj krizi, moralnim vrednostima…

Nedavno je izbačena sjajna pesma sa Brkovima. Kako ste se dogovorili oko teme pesme, kako je nastala saradnja i zanimljivo ime numere? Oseća se da je energija vaša izuzetna u ovoj pesmi…

– Upoznali smo se prošlog leta na jednom festivalu i odmah smo isplanirali feat. Šemso je car, ja carica, pa smo brzo i smislili pesmu (smeh). On mi je poslao svoj tekst refrena i demo verziju muzike, ja sam za koji dan napisala strofe i brzo bila u Novom Sadu na snimanju. Baš sam srećna zbog te stvari, dugo sam htela da snimim neku pesmu sa bendom, a ova prva sigurno neće biti i poslednja.

Foto: David Bole

Koliko je teško biti žena u Bosni i na Balkanu?

– Teško je u Bosni biti bilo šta osim nemoralnog idiota i lopova.

Kako mladi žive u Tuzli, kako se bore za “normalan život”?

– Svako “normalan život” definiše drugačije. Vidim da se mnogi ni za šta ne bore, a ovi koji se bore su uglavnom genijalci u tome što rade. Ovi prvi nemaju ništa ni duhovno ni materijalno, stalno pričaju kako je teško, ali ne rade ništa po tom pitanju jer im ustvari ništa ne smeta i ne fali. Ovi borci imaju duhovno, nemaju materijalno, ne pričaju da je teško, ali svaki dan crkavaju za svoje snove i bolje sutra. Teško je, mnogo teže nego u drugim delovima sveta, al se može, sve se može. Ovi prvi se neće složiti samnom.

Kako gledaš na političku scenu i dešavanja u Bosni?

– Ne gledaju oni mene, pa ne gledam ni ja njih.

Šta je ono što ti najviše smeta u Tuzli, Bosni, Balkanu…?

– Potpuno izvrnute moralne vrednosti. Kao da smo svi u osnovnoj školi pa je smešan onaj odlikaš, a ovi što ponavljaju razrede su kul. Smešno je persiranje i “dobar dan i hvala”, a “hej šefice, de ba, nemore, odjebi” je kul i ispravno na svim nivoima. Smešne su ambicije, a nije smešno što tvoja kompjuterska pismenost ne ide dalje od lajka na Fejsbuku. Zna se šta je kultura i ispravno, možemo biti opušteni, zezati se, ali sve ima granice. Nije kul biti nekulturan i nepismen! Nije kul biti najglasnija budala u društvu, al vole to naši ljudi, vole kad se budale hvale glupošću.

Foto: David Bole

Da li si možda učestvovala u protestima pre dve godine u Tuzli? Ako jesi, kako danas gledaš na njih i da li je realno da su mogli nesto da promene? Meni lično je probudilo nadu da se nešto može promeniti nabolje i da je narod najzad rekao dosta.

– Ne znam više šta je tada bilo realno ili ne, mnogo toga smo hteli, zamišljali i izgledalo je kao da se svašta može desiti. Ja sam bila negde između sreće i straha, a sada ne verujem više u proteste.To je gotovo, to ne pali, idemo drugim načinima. Ne verujem u to “narod je rekao ovo ili ono”, ne govori narod ništa, uvek sve polazi od pojedinca. To mi jako smeta, kod nas se nikada pojedinci ne spominju, sve su neke grupe negde i na kraju niko ne snosi odgovornost za bilo šta. Niko ne dobije ni nagradu ni kaznu jer se ustvari ne zna tačno ko je šta uradio…pošto je to sve narod, grupa, stranka itd. Ne možemo svi biti pobednici ili zločinci, imena gospodo! Svejedno, politikom se trebaju baviti političari, a ne ti ili ja, pa i ne želim nuditi neka politička rešenja. Ako nekada budem imala rešenje, promeniću zanimanje. Očito da nam nedostaje sposobnih političara, a kad neko ne radi svoj posao, onda treba dobiti otkaz ­ doktor u bolnici, trgovac u trgovini, političar u politici.

Kako gledaš na situaciju u svetu: ratovi, krize, izbeglice…?

– To je pretužno, užasno, nema dovoljno jake reči za nešto takvo. Ratovi su užas kome god i gde god se dešavaju, niko to nije zaslužio. Rat i bolest su moji strahovi jedini, naročito ako se istovremeno dešavaju. Plašim se da će biti gore, a moglo bi.

Foto: David Bole

Da li je ironija u muzici jedan od načina da se shvati pravo značenje problema s kojima se ljudi suočavaju?

– Ne znam šta pali, niti mogu o tom razmišljati. Ja pišem kako pišem i drugačije ne znam, nadam se da će neko shvatiti poentu, a ako ne shvati, ja tu ništa ne mogu.

Uspevaš da, iako realnim tekstovima, tvoja muzika i reči na kraju budu pozitivne. Koja je tajna i možda poruka za mlade sa naših prostora?

– Ne trudim se biti pozitivna, ali ne vidim drugu opciju. Svet okolo je okrutan, a ja imam samo ovaj život i planiram ga proživeti što sretnije mogu. Nemam ja vremena za išta manje od sreće i ljubavi, godine brzo prođu.

Izjavila da ti pesma “Jemen” dosta znači, šta ona predstavlja za tebe? I da li treba da se pomirimo s tim da se svako lakta za sebe?

– Jako me boli ta tema nerazumevanja i ratova za vlast i novac. Zaista bih volela da su ljudi barem malo bolji jedni prema drugima, samo dajte malo saosećanja, razumevanja i mozga. Svi imamo svoje bolove, treba samo malo čuti i tuđi jecaj, ne samo svoj.

Uradila si sa Remi veoma moćnu feminističku pesmu, svaka žena s ovih prostora moze da pronađe u njoj. Da li je bolje po pitanju ženskih prava u regionu i svetu?

– A ne, promene su proces, a i mi žene smo krive zbog dugotrajnosti tog procesa. Ne mogu se ja nazvati ni nekom feministkinjom, rekla sam to već, niti sam za materijarhat, ali me pusti da radim šta hoću i da se ponašam kako hoću.

Foto: David Bole

Da li pratiš hip-­hop scenu u Srbiji i ko ti je baš po ukusu?

– Ne pratim ništa dovoljno, nemam volje iskreno. Od 5 pesama na koje kliknem , četiri su o tome kako ona ima dobro dupe, a on dobro auto. Ili on ima dobro auto, a ona dobro dupe, on bi nešto s njom, ali ona neće, pa se on sad drogira sa jaranima da je zaboravi i dao bi celo bogatsvo za nju. Puca iz pištolja da zaboravi na bol. Svako svoje, o ukusima se ne raspravlja, al’ ja ne mogu više to slušati. Ima tu normalnih ljudi, sa zdravim pričama, al’ ne mogu se progurati od pištolja i guzova. Slično je i u svetu. Oduševila me M.I.A. sa “Borders” singlom, trebalo je hrabrosti za to, a ja u zadnje vrijeme uglavnom slušam svoje instrumentale i pišem, nekad upalim neki dub radio jer mi treba mira, a dub je dobar sedativ.

U Srbiji najpopularniji ženski vokal na hip­hop sceni je Sajsi. Da li si mozda razmišljala o saradnji s njom i kako ti se ona čini? Možda jos jedna feministička himna?

– Ne poznajemo se lično, malo drugačije se izražavamo muzički, ali ni Remi i ja nismo slične, pa smo napravile super stvar. Dve kreativne glave mogu napraviti mnogo više od jedne. Ipak, ne nameravam uvek praviti ženske himne sa ženskim izvođačicama, znamo mi i više od toga.

Foto: David Bole

Ko je Sassja privatno? Da li je to što ona peva?

– I ne mogu biti ništa drugo. Pišem o sebi, ljudima oko sebe i to je to, ne bi mogla pisati o nečemu što nisam.

Da li si bila u Beogradu? Možda sa Brkovima 1. aprila?

– Imala sam koncert prošle godine u klubu Monsun, nadam se da ću uskoro opet biti, Beograd je baš zver.

Dok ne izađe novi singl na Dan žena, pogledajte spot za numeru “Jemen” koji je Sassja nedavno izbacila:

(Nataša Ivanovski /Telegraf)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone