ISPOVEST MARKA MILOŠEVIĆA: Ostvarilo se Slobino proročanstvo iz 2000. godine!

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone

ispovest

Posle 5. oktobra 2000. godine i rušenja Slobodana Miloševića sa vlasti supruga Mira i sin Marko izbegli su u Rusiju, a ćerka Marija utočište je našla u Crnoj Gori, dok je glava porodice tragično završio u Hagu. O porodici Milošević su se pisale i pišu razne kontroverze.

Naslednik Marko danas je u Rusiji, a nedeljnik Afera ekskluzivno objavljuje intervju sa sinom nekadašnjeg predsednika Srbije i SRJ Slobodana Miloševića.

– Porodica Milošević zbog priča „rekla-kazala“ i  „proverenih izvora“ izbegava medije. Posebno u tome prednjači Marko. To je bio i povod da naslednika loze Milošević pozovem na mobilni telefon čiji sam broj dobio od prijatelja porodice Milošević. S, druge strane javio se muški glas, na srpskom jeziku. Kada sam upitao da li je to Marko i samo što sam izustio “ovde novinar…, osoba je odmah prekinula vezu – piše Afera. – Drugi pokušaj je bio uspešan, izbegao sam ono „novinar“ i  predstavio se imenom i prezimenom, na trenutak je ostao zbunjen da bi kratko prokomentarisao:

– Kakva koicidencija. Ne mogu da verujem! – bio je iznenađen Marko Milošević i kad je dobio potvrdu o indetitetu sagovornika, usledila je dramska pauza, da bi tišinu prekinuo rečima: – Samo trenutak, odmah se javljam – rekao je Marko. Imao sam predosećaj da je pauzu iskoristio kako bi se oslobodio”knedle” u grlu, što se kasnije itekako osetilo u  glasu.

– Stojim vam na raspolaganju i ne znam šta bih vam mogao nešto novo da kažem. Uvek ista tema – Miloševići. Ali vas molim da, zbog imena pravednika ne težite tabloidnosti i prenesite ono što vam kažem. Dosta mi je više “rekla –  kazala”- bio je jasan naslednik bivšeg predsednika Srbije. Dogovor je postignut i priča je potekla.

U intervjuu Marko Milošević govori o medijima, o ocu Slobodanu, progonu porodice Milošević, o prijateljima i onima koji su izdali njegovu porodicu.

Zbog čega nemate poverenje u srpske medije?

– Pa vidite šta sve pišu i izmišljaju. Ako odgovoriš na njihove izmišljotine smatraju da se braniš. Ako daš izjavu, oni je za rad senzacionalizma izokrenu. Nisam želeo niti želim da budem u žiži javnosti, čak dok sam se se uspešno bavio automobilizmom o meni su pisali samo u kontekstu protiv mog oca i moje porodice. Jednostavno stvaraju atmosferu linča bez ikakvog povoda. Zaista, nemam nameru niti potrebu da se bilo kome pravdam, ali brate, baš ga preteraše svih ovih godina.

Osim medija na koga ste još ogorčeni u Srbiji?

– Ogorčen sam na one, a oni dobro znaju koji su, zbog hajke na moju porodicu, posebno na ono što su uradili mome ocu i na odnos države prema njemu. Ne mogu imena da im pominjem, jer dobijem neizreciv nagon za povraćanje. Sloba je bio najbolji otac na svetu.

Kako ste doživeli Slobodana kao oca?

– Roditelje ne biramo. Ja sam imao sreću. Meni je Slobodan Milošević otac. Kao otac, bio je najbolji koga sam mogao i da zamislim i, svakako, bolji nego što sam zasluživao. Njemu ostaje slava, a meni sveta uspomena i doživotna rana.

Kako ocenjujete progon Vaše porodice?

– Sve je to namerno i smišljeno organizovano, kako bi napakostili Slobodanu. Znali su koliko je voleo porodicu i šta  smo mu značili. Hteli su na taj način da dovedu u pitanje njegovu odbranu i njegovo zdravlje. Odbranu nisu doveli u pitanje, tu je bio superioran i tako se držao do poslednjeg dana, zato su morali da ga ubiju pred sam kraj suđenja. Optužnica je bila ogromna, a on ju je prosto rasturio ali, nažalost, to je platio glavom.

Kako ste doživeli uspon, pad i na kraju “pogubljenje” Vašeg oca?

– Teško.To je bio ogroman stres za celu porodicu. Čovek je branio svoju zemlju i na kraju od bezočnika i bestidnika izgubio glavu. Samo kakav su na njega pritisak vršili domaći i strani faktori, kako bi ga slomili. Kada mu ništa nisu mogli onda su mu pripisivali razne afere kako bi ga diskreditovali i kod onih koji su verovali u njega.

Optuživali su ga za genocid, kao nalogodavca ubistava , čoveka sa ogromnim bogatstvom. I na kraju ništa od toga nisu mogli da dokažu. I danas, ko zna iz kojih razloga, puštaju izmišljene priče tražeći linč ostatka porodice. Njega su ubili, a nas muče. Moj otac se  nije  uklopio u koncept krojenja sveta, pa se suprostavio zapadu. Pobunio se protiv kolonijalizma koji zapadne sile nose sa sobom, gde god stignu. I kad su ga srušili, doveli su na vlast one koje su finansirali.Marionetska vlast u Srbiji jedva je dočekala da ga prevarom isporuči Hagu, zato što je branio svoj narod previše energično i predugo za ukus američke i vlada evropskih zemalja. I zbog toga je kriv. To je bila jedna loša farsa kojom je trebalo da se opravdaju zločini nad Srbijom.

To su mu posle smrti priznali i neprijatelji. Od embarga do bombardovanja, puča i Haga, za 10 godina vlasti i pet na muci, pokazao je nesvakidašnji format ličnosti što su posle smrti priznali neprijatelji i još uvek priznaju. Na vlasti, potvrdio je da su zaista veliki ljudi lišeni malih slabosti. Na muci, u zatvoru, na sudu, pod svakodnevnim pritiscima i napadima, pred očima celog sveta, u brizi za nas i sa sve gorim zdravljem, mrcvaren i trovan, zadržao je sve svoje sposobnosti i kvalitete i, možda, pre svega, dostojanstvo ranih hrišćanskih mučenika.Kao da je usud našeg naroda da se borba za dostojanstvo plaća glavom, u najboljem slučaju slobodom koje su lišeni, u samoj Srbiji i van nje, svi oni koji su je branili. Nedao Bog nijednom Srbinu, niti bilo kome drugome, da izgubi glavu, zbog toga što je patriota i što brani svoju zemlju. Sve što je Sloba rekao 2. oktobra 2000.godine, nažalost, se ostvaruje. Jednostano bio je veliki vizionar. Praviće ga od blata. Posle 5. oktobra  2000. godine kada je DOS  preuzeo vlast i sve negde do 2012. godine u Srbiji je prodato  sve što se prodati moglo. Na scenu je stupila pljačkaška privatizacija i tajkunizacija, koja je zemlju dovela na ivicu bankrotstva.

Šta mislite šta bi se desilo Slobi da je ostao na vlasti i da je on to uradio ?

Obesili bi ga na sred Terazija!  Vidim da malo ko odgovara za taj lopovluk.

O Vašem odlasku u Rusiji kolaju razne priče, pre svega da ste zbrisali zbog toga što ste se zamerili podzemlju. Zbog čega ste napustili Srbiju?

– Nikome se nisam zamerio i zbog toga nisam napustio Srbiju. Poslovima koji mi pripisuju nisam se bavio. Uostalom to je poznato nadležnim organima. Dakle, jedini i isključivi razlog moga odlaska je bila bezbednost porodice, jer je bila u pitanju izdaja i nasilje, a kako su se kasnije stvari odvijale sve je išlo na to  da nas istrebe.

Pogrešno su razumeli tatu za “gajbice”

Gostujući na jednoj od televizija Vaš otac je ,svojevremeno,  izjavio kako ste prvi novac zaradili noseći gajbice u kafani, što je iziritiralo domaću i svetsku javnost. Kako ste tada ocenili njegovu izjavu?

– Nije on tako rekao. Samo je prokomentarisao da sam kao klinac bio samostalan i to ilustrovao činjenicom da sam sa 17. godina radio kao nabavljač u jednom kafeu, za koji i danas pričaju da je moj.

 

Jedan deo funkcionera nekadašnjeg DOS-a optužuje Vašu porodicu kako je sklonila ogroman novac na neke tajne račune, ali nikako da ga pronađu? Najnovija priča je da ste ti i Mira u Rusiju preneli 4 milijarde dolara, čak se ide i do cifre 12. Kako to komentarišete?

– Neka hrane svoju decu svim tim parama za koje kažu da smo mi pokrali i sklonili. A evo, ja im poklanjam sve što nam nađu. Neka ih sram i stid bude. Pa, ti isti “poštenjakovići”,  što nam pakuju  afere, su obišli ceo svet tragajući za Slobinim parama, koje ne postoje. I šta su pronašli? Zar mislite da ne bi prijavili svaki pronađeni dolar kako bi ga diskreditovali. Kad već nisu uspeli u potrazi za nepostojećim blagom, i da bi opravdali laži koje su pre toga izneli, javnost truju izmišljenim ciframa. To su teške klevete i u normalnoj zemlji za to se ide u zatvor. Očigledno da pravda ne postoji ili je selektivna. I Holbruk se interesovao za nepostojeći novac, ali mu je moj otac unapred rekao da mu poklanja svaki cent koji nađu.I, šta je bilo? Nije to igla u plastu sena da se ne pronađe, a bilo je angažovano skoro pola sveta. Ali, kad nešto tražite što ne postoji, kada obraza nemate, a želite nekome da napakostite, onda je najlakše izmisliti priču i pronaći dežurnog krivca. Izgleda da  je Sloba nekima večita tema i inspiracija, ali su zamenili teze, umesto ideja pakuju mu afere.

Mirjana Marković, Foto: ProfimediaMirjana Marković, Foto: Profimedia

Koliko Vas irtiraju priče o Slobi kao navodnom nalogodavcu nekih ubistava?

– To je strašno i nemam nameru da ulazim u takve polemike. Zaista, nemam komentar. Ali, znam da će doći vreme kada će istina isplivati na površinu.

Porodica Milošević je imala mnogo prijatelja. Da li Vas se danas sećaju i da li imate pravih prijatelja?

–  Ako ima nešto pozitivno u celoj stvari onda sam se napokon rešio grebatora i ulizica i po tom pitanju se osećam veoma dobro. Jedan deo njih se poneo kao i Vuk Branković, pre šest vekova. Prodali su svog šefa, njegove ideje i svoju čast zarad političkog interesa. Takvi prodaju veru za večeru. To dovoljno govori o kakvim je ljudima reč, ako se uopšte tako mogu da nazovu. Sada oko sebe i za svoje prijatelje imam samo one koje sam zauvek takvima i smatrao i koje sam za prijatelje želeo.

Mnogi ljudi bliski vlasti koju je personifikovao Vaš otac sada su u pritvoru  a za mnoge su vezane i višemilionske pljačke? Da li ste nešto o tome znali?

– Sada mi je poznato, ranije niko od nas to nije znao. Izgleda da su se dobro uklopili u dosovsku tranziciju. Kod Slobe su bili mali miševi, a eto sada su izrasli u demokratske pacove.

Da li ste nekad zažalili što Vam je otac bio predsednik države?

–  Često  razmišljam o tome i znam da sam bio mnogo srećniji kao sin bankara nego predsednika države. Jer, to je ogroman pritisak na porodicu. Kamo sreće da je ostao bankar danas bih imao živog oca i zajedno bi živeli u porodičnom gnezdu. Ovako čovek izgubi glavu ni kriv ni dužan, boreći sa za Srbiju. To mu malo ko priznaje, ali vreme će pokazati ko je bio Slobodan Milošević. Praviće ga od blata.

A, da li ste nekad imali koristi od toga što Vam je otac bio prvi čovek Srbije?

– Jesam, kada sam se bavio automobilizmom. Sponzori su se sami nudili i utrkivali ko će preko mene da se reklamira. Da li je to kriminal? Ili je nemoralno?

Prošlo je 14 godina od kako ste u Rusiji. Koliko vremena treba da  prođe pa da se poput  naslednika Karađorđevića vratite u Srbiju?

– Loša vam je digresija, njima je narod zabranio povratak u zemlju zbog izdaje i prodaje zemlje okupatoru. Nas proganjaju upravo zbog suprotnog. U Beograd dolaze razne belosvetske protuve, šiptarski teroristi, razbojnici, siledžije i velikodušno se amnestiraju. Važno je da protiv mene postoje neke fantomske prijave. Baka mi je streljana na Banjici, otac ubijen u Hagu. Ne želim da budem upisan u statistiku žrtava izdaje i fašizma, bez obzira kakvo ime one danas nose. Posle zle sudbine moga oca malo kome verujem. Nadam se da deo nove vlasti prepoznaje naše probleme.

U poslednje vreme u srpskim medijima o Vama kolaju razne priče, tipa da ste teško bolesni, da ste ponovo oženili i to Ruskinjom, da ne komunicirate sa porodicom i da se bavite unosnim biznisom. Šta da poručimo dušebrižnicima?

– Meni je tih priča dosta i ravnodušan sam prema njima. Jer, su ih izmišljali i pre pa me ni sad ne čudi. Dakle, ništa novo. Pozdravite dušebrižnike i poručite im da se ne sekiraju – dobro sam i zdravo, živim normalan život, nemam nikakav biznis , redovno se čujem sa porodicom i prijateljima. To je sve što imam da kažem.-  zaključio je Marko Milošević.

Madona nije moja

Šta je istina o diskoteci “Madona”?

– Sve možete proveriti. Ona je vlasništvo izvesnog Miće Ciganina. Pitaj te ga od kada do kada sam mu platio zakup i koliko. Prve godine u Madonu je uloženo 20.000 maraka, mada su mediji procenjivali na milion maraka. Kako se posao razvijao, tako je i više ulagano. Sigurno ćete me pitati otkuda mi novac?Nije sigurno od zajma za Srbiju, kako su mi neki i to čudo pripisivali. Nisam nikoga ošetio, niti prevario. I vrapci u Požarevcu znaju da sam prvi novac zaradio od takmičenja. Sponzori su se utrkivali koga ću od njih da promovišem. Za koga sam pravio dečiji park koji je totalno bio neprofitabilan? Dakle, sve je jasno i legalno. Ulagao sam u Požarevac u Srbiju.

Demokrate se obrukale

Iz objektivnih razloga niste prisustvovali sahrani Vašeg oca. Kako ste doživeli odnos tadašnje srpske vlasti, prema Slobodanovoj sahrani?
– Bilo mi je teško, srce mi se cepalo na dvoje, posebno što nisam mogao da u tom trenutku budem iza njegovog groba. Požurili su, mislim na tadašnju vlast, da se obrukaju. I obrukali su se za ceo život. Tužno, ali to govori o njima. Neka im je na čast, ako je uopšte imaju.

Živim skromno

Od čega sada živite? Priča se da se bavite velikim biznisom. Šta je istina?
–  Sada nemam prihode, a kako i da ih imam kad sam opljačkan i kad mi se ne dozvoljava da radim. Nije mi isplaćena šteta ni osiguranje? Za bisnis je potreban novac, ne bavim se biznisom, pa onda izvucite zaključak.

(Izvor: Afera)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
  • lika

    ma more mars đubre jedno mafijaško a ti najvećio ološ i švercer i ratni profiter

    • robokap

      А Чеда Јовановић је ЦВЕЋКА:

      • s

        Ceh plaća onaj koga uhvate, svi mafijaši su uspešni biznismeni, tako reći krem društva.

    • Kosovka

      Liko gonise u tri lepe…ovo ti kaze jedna kosovka.Slobo pocivaj u miru .zivot su ti oduzeli vajni „srbi“ koji su te predali dzelatima…ali, postoji ono ali…kako radili tako vas Bog „nagradio“

  • Baki 55

    Kad vidim novinarski tekst pun pravopisnih grešaka one mi ne dozvoljavaju da shvatim suštinu. Ako je ima.