Evo u kom pravcu bi Šešelj vodio Srbiju ako pobedi na narednim predsedničkim izborima! (INERVJU)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
lider-radikal
Predsednik SRS Vojislav Šešelj dao je intervju za ruski „Ridus“. Šešelj je govorio o političkoj situaciju u Srbiji, njegovom viđenju stanja u Rusiji, ratu u Ukrajini itd. Intervju prenosimo u celosti.

61-godišnji srpski političar je nedavno „izbačen“ iz zidova Haškog tribunala. Šešelj je bio u pritvoru u Ševeningenu od 2003. godine, gde ga je Haški tribunal optužio za finansiranje, usmeravanje i podršku srpskih dobrovoljačkih jedinica i podsticanja etničke mržnje tokom ratova u Hrvatskoj i bivšoj Bosni i Hercegovini. Kao rezultat toga, nijedna od 14 tačaka optužnice protiv Šešelja nije uspela da se dokaže. Ali, Šešelj je bio zatvoren u pritvoru 12 godina. Prema sudiji Žan-Klod Antonetiju, to je svetski rekord.

Najpopularniji srpski nacionalista se četiri puta kandidovao za predsednika Republike Srbije. U periodu 1998-2000, Vojislav Šešelj je bio potpredsednik Republike Srbije. Danas, on je i dalje jedan od vodećih srpskih političara. Mnogi stručnjaci ga nazivaju potencijalnim kandidatom za naredne predsedničke izbore. Ako Šešelj pobedi, Srbija će u potpunosti zameniti politiku sadašnje vlade. U kom pravcu? Pročitajte u nastavku u intervjuu.

Gospodine Šešelj, pre svega da Vam poželim dobrodošlicu po povratku iz Haga. Počeo bih od Vašeg Haškog puta. Pustili su Vas iz Haga. U Rusiji postoji Komitet za odbranu dr Vojislava Šešelja. Takođe, postoji i ruski Komitet za odbranu generala Ratka Mladića. Da li Vam je Republika Srpska ili Srbija pomogla dok ste bili u Hagu, ili ste sami sa svojim prijateljima i kolegama izneli to breme na leđima?

– Nisu mene pustili iz Haga, nego su me izbacili. Najurili su me jer sam im dozlogrdio. Tačno je da u Rusiji postoji Komitet za moju odbranu i taj Komitet mi je mnogo pomogao u propagandnom smislu, da bi se za taj moj pravni slučaj i borbu koju sam vodio što više znalo u javnosti. Posebno u ruskoj. Niti sam tražio neku pomoć od Republike Srpske, niti sam je dobio. Takođe, nisam tražio nikakvu pomoć ni od Srbije.

Kakve su Vaše procene, šta će biti sa Vašim slučajem u Hagu? Rekli ste da se nećete vratiti u Hag dobrovoljno.

– To je sigurno, da se neću vratiti dobrovoljno. Lično smatram da sam pobedio ubedljivo i uopšte ne razmišljam o tome šta će se dalje dešavati. Šta god da oni tamo odluče, to mene više ne interesuje. Ako budu zahtevali da se vratim nazad, onda ćemo videti kako će Aleksandar i Tomislav Nikolić to da sprovedu.

Može se desiti i hapšenje?

– Videćemo šta će biti.

Rusija, predsednik Putin i njegova politika…

– Vladimir Putin je preporodio Rusiju. Rusija je sedamdeset i više godina bila pod komunističkom diktaturom i to joj je nanelo mnogo štete na svim poljima. Kada je pao komunizam, došao je Jeljcin koji se ulagivao zapadnim silama i sve što je radio, radio je na štetu Rusije i ruskog naroda uopšte. Dolazak Vladimira Putina na vlast je označio veliku prekretnicu. Vladimir Putin je preporodio Rusiju, podigao je na noge i Rusija je opet jaka i moćna kao što je nekada bila.

Rat u Donbasu?

– Taj rat su izazvale zapadne sile, jer su vodile grčevitu borbu da spreče da Ukrajina uspostavlja tesne veze sa Rusijom, da se integriše sa Rusijom u ekonomskom, političkom i vojnom smislu. Zapad je hteo da koristi Ukrajinu kao sredstvo za manipulaciju u borbi protiv Rusije i u pokušaju potiskivanja ruskih interesa. Međutim, narod Ukrajine to nije dozvoljavao, te je na izborima birao prorusku garnituru.

Tada je zapad organizovao puč iskoristivši najgore neonaciste sa zapada Ukrajine – sledbenike ukrajinskih kvislinga iz vremena Drugog svetskog rata koji su služili Hitleru. Izazvali su krvoproliće u Kijevu, oterali Janukoviča sa vlasti i uspostavili svoju diktaturu. To, rusko stanovništvo Ukrajine nije moglo mirno da podnese. Uglavnom su bili protiv toga, a negde su ukrajinske vlasti surovo gušile svaki pokušaj otpora kao na primer u Odesi. Na istoku Ukrajine situacija je bila nešto drugačija. Tamo su pobunjenici bili mnogo uspešniji i stavili su do znanja centralnoj vlasti u Kijevu da sa njima nema šalae – da jednostavno nikada neće dozvoliti da Ukrajina bude sredstvo za borbu protiv Rusije, da neće dozvoliti da Ukrajina uđe u NATO pakt. Uspeli su da od ukrajinske centralne vlasti oslobode dve veoma važne provincije, skoro u potpunosti – Lugansku i Donecku oblast.

Kako vidite današnji politički smer Srbije, odnosno današnje političko vođstvo? Šta Vi bi promenili u odnosu na danas?

– Današnje političko vođstvo koje personifikuju Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić, nekada je zastupalo prorusku politiku, dok su bili u Srpskoj radikalnoj stranci. Posle su se prodali Zapadu, predali mu se, i sada sprovode i antisrpsku i antirusku politiku. Međutim, to pokušavaju da prikriju, pa glume da su prijatelji Rusije, a žele u Evropsku uniju, a ima i nagoveštaja da žele i u NATO pakt.

U bivšoj SR Jugoslaviji, mnogi zapadni političari su osuđeni na dugogodišnje kazne robije. Mnogi od njih su posetili Beograd, Medlin Olbrajt, Žak Širak, a poslednji od njih, pre nekoliko dana je bio i Toni Bler. U vreme NATO agresije na SR Jugoslaviju on je izjavio da, „Rat protiv Srba nije više samo rat. To je rat između varvarstva i civilizacije“. On je osuđen u Beogradu na 20 godina zatvora. Zašto on nije uhapšen? Da li to znači da je pravosudni sistem u Srbiji potkopan?

– Srbija već 15 godina nema nikakav pravosudni sistem. Njega su dokrajčili DOS-manlije, a naprednjaci sasvim uništili. Sudije sude po volji izvršne vlasti, a Vučić se dodvorava svim srpskim neprijateljima, pa među njima i Toniju Bleru i na taj način ponižava Srbiju i srpski narod.

Sa pravne tačke gledišta, to je bila presuda Okružnog suda u Beogradu?

– Da. Suđeno je u odsustvu glavnim ratnim zločincima iz agresorskih zemalja i oni su dobili po dvadeset godina robije. Onda je došlo do petooktobarskog mafijaškog puča i DOS-manlijski režim je ukinuo te presude.

Da li se onda treba nastaviti proces?

– Treba, jer ratni zločini ne zastarevaju.

U Beogradu je održan naučni skup pod nazivom „Projekti posle Južnog toka“. Ruski izlagači, predstavnici ruskih institucija su izjavili da je Srbija dvolična. Jedni državni rukovodioci govore jedno, a drugi drugo. Ruski ambasador, Aleksandar Čepurin je istakao da Srbija treba da definiše šta hoće i da se odluči.

– Srpska vlast je neprekidno dvolična. To je tačno. Na tom skupu su bila prisutna tri potpredsednika SRS: Nemanja Šarović, Bjelica Radeta i Zoran Krasić. Nisam još stigao da razgovaram sa njima o tome šta se dešavalo na konferenciji. U svakom slučaju, tačno je da je politika srpskog rukovodstva, i DOS-manlijskog i naprednjačkog bila dvolična.

Vratio bih se na temu Haga. Srbija je jedina država na svetu, pored Republike Srpske, koja je isporučila kompletno vojno i državno rukovodstvo Hagu. Kako objašnjavate to? Sa druge strane Srbija i Republika Srpska se ponašaju kao da su ti ljudi, politički delovali, ratovali onako privatno, iz privatnih razloga, kao da nisu branili svoje zemlje ili radili u interesu svojih zemalja?

– Izdajnički režimi u Srbiji i Republici Srpskoj su predavali naše državljane, najviše političke, vojne lidere, komandante i polijske oficire Haškom tribunalu. To je je započeo Zoran Đinđić, a onda su nastavljale mnoge druge izdajničke garniture.

Za kraj razgovora, gospodine Šešelj, ako Srpska radikalna stranka, eventualno u saradnji sa nekim drugim strankama, ponovo bude u zakonodavnim i izrvšnim organima, šta će se promeniti u odnosu na današnju Srbiju?

– Nadamo se da su moguće okolnosti u kojima bi SRS sama osvojila vlast. Tada bi u celosti mogli da ostvarujemo svoj nacionalni, politiki, ekonomski i socijalni program. U svakom slučaju, koalicije možemo praviti samo sa proruskim strankama, koje su protiv ulaska Srbije u EU, koje su protiv ulaska Srbije u NATO pakt i koje su za integraciju sa Rusijom. Samo sa takvim strankama možemo. Sa strankama koje su spremne da uđu u Carinsku uniju Rusije, Belorusije, Kazahstana i drugih prijateljskih zemalja, koje su spremne da uđu u Evroazijsku uniju i koje su spremne da Srbiju učlane u ODKB.

(Vostok)

 

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone