DA LI ZNATE ZAŠTO SRBI SLAVE SLAVU: Jedinstvena tradicija koja krasi naš narod! (INFO)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
vecera
pixabay /dnevne.rs
Naši preci su bili mnogobošci. Svako pleme i svaki dom je imao svoje božanstvo, koje je bilo veoma poštovano – kao zaštitnik.
. Kada su Srbi primili hrišćanstvo pod uticajem Vizantije, veoma su se teško odricali stare tradicije i običaja. U zamenu za te običaje, uzeli su da slave jednog hrišćanskog sveca, i to onog na čiji su dan primili Sveto krštenje.
—Srbi nisu prekidali ovu tradiciju. Mogli su da promene i ime, i prezime, i mesto stanovanja, ali se Krsne slave nisu odricali i nisu je menjali. Sve do vremena komunizma, kada su se u mnogim domovima slavske sveće ugasile.Zašto slavimo slavuSvetitelj koga slavimo je naš zaštitnik i molitvenik pred Bogom. On nas „nevidljivo“ čuva i pomaže da prevaziđemo sve životne teškoće.

Kako se pravilno slavi svetitelj

Važno je da se krsna slava proslavi onako kako je propisala sveta Crkva i kako nam je od naših starih ostalo. Sve nepravilnosti koje se danas javljaju, kao što je spremanje mrsnih jela u posne dane, neumereno korišćenjealkohola, ružne reči i psovke, pušenje pored slavske sveće i drugo, vrlo su štetne. Bolje je da ne slavimo, nego da ovako vređamo našeg svetog zaštitnika.

Kako se prenosi slava

Slava se prenosi sa oca na sina, kada sin zasnuje svoju porodicu i ode iz očeve kuće. Te, prve godine, sin dolazi kod oca na slavu.

Tom prilikom, otac mu u desnoj ruci predaje četvrtinu slavskog kolača i čestitaju jedan drugom slavu. Sin nosi deo kolača svojoj kući i deli ga sa svojom porodicom. Sledeće godine, sin samostalno slavi slavu.

Svećenje vodice

Na nekoliko dana pred slavu, domaćin zove sveštenika da osveti vodicu i donese Božji blagoslov u dom.

Za tu priliku treba da se pripremi posuda sa vodom, buket bosiljka, manja sveća, kadionica sa žarom, tamjan, slavska ikona (koja se postavlja na istočnoj strani) i spisak ukućana. Prilikom osvećenja vodice, sveštenik čita molitve za napredak svih ukućana, kao i za pokoj duša umrlih srodnika.Po osvećenju, otpija se od slavske vodice, a sa ostatkom sprema slavski kolač i kuva slavsko žito.

Da li treba da slavimo i onda kada smo u nekoj duševnoj tuzi (smrtni slučaj u porodici, materijalna beda i slično)

Slava je, pre svega, duhovni događaj. Najvažnije je rezanje kolača, a sve ostalo je stvar volje i mogućnosti. Dakle, spremanje jela, zvanje gostiju i veselje – uopšte nisu uslov da se krsna slava proslavi kako treba. Zbog neshvatanjasmisla krsne slave, u našem narodu postoji pogrešno mišljenje da zbog smrtnog slučaja ne treba da se slavi slava. Upravo je onda važno da se reže slavski kolač, jer kada sveštenik čita molitve za napredak ukućana, on to čini i za pokoj duša njihovih umrlih srodnika, a molitva i milosrđe su jedino što može da se učini za upokojene.

KOLAC
Foto: Tanjug/Sava Radovanović

Dan uoči slave

Na dan pred slavu se mesi slavski kolač od čistog pšeničnog brašna, kvasca i soli, bez ikakvih dodataka (mleka, jaja i drugog). Na kolač se stavlja pečat sa porukom „Isus Hristos pobeđuje“. Slavski kolač predstavlja naš nasušni hleb, koji smo od Boga dobili i koji mu prinosimo na žrtvu, u slavu i čast našeg Svetitelja. Takođe, kolač predstavlja samog Isusa Hrista, koji je Hleb života.

Za sutrašnji dan se sprema crno vino, dve sveće (velika i mala – voštane) i slavsko žito, koje se sprema od žita, uz dodatak drugih plodova – oraha, suvog grožđa…

Odlazak u crkvu

Rano ujutru se odlazi u crkvu na svetu liturgiju. Nosi se slavski kolač, žito, vino i mala sveća, koja se stavlja u žito i kasnije pali prilikom rezanja kolača.

Toga dana bi trebalo da se svi ukućani pričeste svetim Tajnama Hristovim, uz prethodnu pripremu – postom i svetom tajnom pokajanja i ispovesti.

Rezanje kolača

Po završetku liturgije, sveštenik seče kolač i preliva ga vinom. Onda svi zajedno okreću kolač i pevaju crkvene pesme. Po završetku, sveštenik lomi kolač sa domaćinom i pritom mu kaže: „Hristos je među nama!“, a domaćin odgovara: „I jeste, i biće!“ I tako tri puta.

Slavski kolač

Kada dođe kući, domaćin pali sveću – tako što se prekrsti i poljubi je. Ona gori celog dana i simboliše svetlost Hristove nauke.

Kada dođu gosti, posle čestitanja slave se prekrste i posluže slavskim žitom. Nakon molitve (tropar Svetitelja koji se slavi), pristupa se trpezi (sa molitvom se i ustaje od trpeze). Po starom običaju, domaćin ne seda za trpezu, iz poštovanja prema svetitelju koji mu je tog dana glavni gost.

(Stil)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone