ŽELE DA ODU BEZ GRAĐANSKOG RATA: Teksas konačno pred izlaskom iz SAD-a? (INFO)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
zastava
Ovih dana guverner Teksasa Greg Ebot potpisao je naredbu o formiranju skladišta zlata i srebra na svojoj teritoriji, u koje vlasti nameravaju da smeste zalihe dragocenih metala u iznosu od 2 milijarde dolara, a koje se sada nalaze u prostorijama Sistema federalnih rezervi SAD-a.

Piše: Nikolaj Mališevski

Teksas je uvek bio i ostao poseban po tome, kako novinari podsećaju, što u njemu nikada nije umirala ideja o izlasku iz sastava Sjedinjenih Država.

Po njihovom mišljenju, guverner Teksasa „odlučio je da postigne veću finansijsku samostalnost i sigurnost“. U skladu sa američkim zakonodavstvom, zlato može da se skladišti najdalje 150 milja od Federalnih rezervi, a rastojanje do Teksasa premašuje tu cifru više nego deset puta.

U svakom slučaju, odluka teksaškog guvernera predstavlja presedan.

Odmah posele ponovnog izbora Baraka Obame, nemački list Daj Velt ukazao je da su u svakoj od pedeset američkih država formirane grupe građana koje traže izlazak svoje države iz sastava SAD.

List dalje navodi da „prema njihovom osećanju – država ih drži u ropstvu i oni žele da odu, samo bez građanskog rata. Na tom spisku Teksas vodi, a to nije slučajno“.

U stvari, peticija Teksasa o izlasku iz sastava SAD-a, koja navodi da su ekonomski problemi SAD-a rezultat nesposobnosti federalne vlade da reformiše budžetsku politiku, prikupila je 100.000 potpisa umesto minimalno potrebnih 25 hiljada.

Teksas danas nije samo baština, blago rečeno, onih koji nedovoljno vole „crnog“ predsednika i konzervativno raspoložene republikance, nego i država dva jezika u kojoj je uporedo sa engleskim i španski zvanični državni jezik.

Teksas je takođe jedina država Amerike koja ima pravo da sprovede referendum o pitanju odvajanja, kao i pravo da podiže svoju teksašku zastavu na isti nivo sa državnom.

Druga država po teritoriji u današnjim Sjedinjenim državama, postala je samostalna država – Republika Teksas – posle višemesečnog rata za nezavisnost sa Meksikom. Ta država imala je suverenitet od 1836. do 1845. Ipak, konfrontacija sa južnim susedom odnosila je suviše snage i zato su vlasti Teksasa, uprkos volji većine građana republike, zatražile od Vašingtona pokroviteljstvo, istina, pod važnim uslovom: da Teksas u svakom trenutku ima pravo da izađe iz sastava SAD-a.

Danas pristalice nezavisnosti Teksasa, uključujući i pokret „Republika Teksas“ koji postoji od 1950-ih, tvrde da je odluka o ulasku u savez bila podmetnuta i da je država bila anektirana, tj. da je otad pod okupacijom.

U Teksasu ima dosta odlučnih ljudi koji rade na približavanju dana nezavisnosti ne samo na rečima i preko peticija. Neki od njih sa oružjem u rukama ratuju u Donbasu protiv ukrajinskih marioneta Vašingtona

U samom Teksasu od 1984. postoji takozvana Teksaška laka pešadija. U novembru 1944. osnovana je i Teksaška ustavna milicija. Ukupan broj tih paravojnih formacija, prema raznim procenama, sada iznosi od 150 do 250 hiljada boraca.

Aktivisti milicije Republike Teksas konstantno vode kampanju „birokratskog terorizma“ ometajući delatnost federalnih organa i sudova države tako što ih obasipaju fiktivnim tužbama i čekovima bez pokrića.

Teksaški milicioneri se ne ograničavaju radom „sa papirima“. Oni povremeno izvode terorističke napade i direktno se sukobljavaju sa vlastima. Mediji nastoje da prećute takve vesti. Kao takav primer može se navesti opkoljavanje boraca milicije Republike Teksas od strane federalnih formacija u Fort Dejvisu u proleće 1997.

„Nama je potrebna nezavisnost zato što smo drugačiji. Mi se apsolutno ne slažemo sa politikom federalne vlade SAD“, izjavio je u proleće 2015. u intervjuu ruskim medijima Nejtan Smit, rukovodilac štaba Nacionalističkog pokreta Teksasa, najveće američke organizacije koja se zalaže za nezavisnost države. „Ako se pogleda i izračuna koliko mi dajemo federalnoj vladi, onda sve postaje jasno“.

Uvereni da oni hrane, snabdevaju i naoružavaju preostalu Ameriku, Teksašani su pokazali spremnost da se odreknu dolara iz federalnog budžeta čak u najakutnijem trenutku finansijske krize u aprilu 2009. Tadašnji guverner države Džejms Peri, učestvujući tih dana u protestima protiv povećanja poreza, otvoreno je saopštio o mogućnosti izlaska Teksasa iz sastava SAD: „Mi imamo mnogo scenarija… Ako Vašington nastavi da gura nos u poslove Amerikanaca, onda vrag zna do čega to može da dovede. Teksas je jedinstveno mesto i po duhu veoma nezavisno… Kad smo se pripojili SAD-u, učinili smo to pod uslovom da će nam biti dozvoljeno da se odvojimo, ako to poželimo…“

Dolar je danas u suštini jedina karika koja povezuje ljude veoma različite u pogledu etničke i verske pripadnosti. Svaki cent sve većeg nacionalnog duga SAD sve više razotkriva tu okolnost. Još pre dve decenije SAD su se iz najvećeg kreditora u svetu pretvorile u najvećeg dužnika u svetu. Državni dug je već premašio astronomsku cifru od 18 biliona i nastavlja da se povećava brzinom većom od 10 hiljada dolara u sekundi. Drugim rečima, nezavisnost Teksasa približava se brzinom većom od 600 hiljada dolara na sat.

Danas se oko 25% građana Teksasa zalaže za momentalno proglašavanje nezavisnosti svoje države, 35% smatra da njihova država ima pravo na odvajanje.

„Država usamljene zvezde“ veoma je bogata naftom i u SAD je ne samo druga po teritoriji, nego i po broju stanovništva (više od 23 miliona ljudi) i po ekonomskom blagostanju (tokom 2010-ih otvoreno je više od 40% novih radnih mesta od ukupnog broja mesta koja su se u to vreme pojavila u Americi).

Zato je u pisanoj molbi o izlasku iz sastava SAD-a navedeno: „Uzimajući u obzir da država Teksas ima izbalansiran budžet i da je na 15-om mestu među najvećim ekonomijama sveta, njen izlazak iz sastava saveznih država praktično može da se realizuje“.

(fakti)

 

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
  • lika

    polako će sve da se odcepi polako

  • zemunac

    Opet americki cirkus …:(