Vladimir Putin ne može da “pusti” Ukrajinu?

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone

predsednik

Koliko god da situacija u Ukrajini “izmiče kontroli”, teško je zamisliti da ruski lider Vladimir Putin tek tako “okrene leđa” od te zemlje, a prvi razlog za to je – ponos, piše Blumberg.

“Putin je 2005. godine rekao da je pad Sovjetskog Saveza „najveća geopolitička katastrofa“ 20. veka. Sa te tačke gledišta, dozvoliti Ukrajini da izađe iz ruske orbite značila bi da Putin nije ništa bolji od Mihaila Gorbačova, koji je bio predsednik u vreme raspada sovjetske imperije 1991. godine”, navodi Blumberg u internet izdanju.

Drugi razlog je trgovina. Putin želi da se Ukrajina pridruži carinskoj uniji Rusije, Belorusije, Kazahstana i uskoro Jermenije koja je “odgovor na mnogo veći trgovinski blok EU”, ističe ta agencija i podseća da su protesti pre tri meseca i počeli kad se Putinov saveznik Viktor Janukovič okrenuo od evropske integracije i izabrao Rusiju.

Putin ne može da “pusti” Ukrajinu ni zbog istorije. Duboke istorijske veze sežu u vremena Kijevske Rusije, čije je zlatno doba bilo još u 11. i 12. veku. Kijevsku Rusiju smatraju “početkom ruske državnosti” i “pretkom Belorusije i Ukrajine”.

Godine 2008, ruski dnevnik “Komersant” citirao je izvor iz delegacije u NATO koji je tvrdio da je Putin tadašnjem američkom predsedniku Džordžu Bušu rekao: “Razumeš, Džordže, da Ukrajina čak nije ni država.”

Većinu svoje istorije, do sticanja nezavisnosti 1991. godine, Ukrajina zaista i nije bila država, već su njeni delovi bili delovi neke druge države. Godine 2009. Putin je navodno rekao i da je Ukrajina “Mala Rusija”.

Malorusija je, naime, istorijski pojam – tako su se svojevremeno, u ruskoj imperiji zvale teritorije s leve obale reke Dnjepar.

Blumberg podseća i da je poluostrvo Krim, južni deo Ukrajine, bio deo Rusije do 1954. godine, kad je Vrhovni sovjet – da bi navodno ojačao bratske veze – Krim “dodelio” sovjetskoj republici Ukrajini, iako je imao većinsko rusko stanovništvo.

“Istoričari ni danas nisu sigurni zašto je Rusija dala Krim, ali malo je verovatno da će Putin dozvoliti da taj poklon ode predaleko”, konstatuje Blumberg.

Na Krimu je i sedište ruske Crnomorske flote, u Sevastopolju. Ako bi “neprijateljska” ukrajinska vlada otkazala zakup Sevastopolja, Rusija bi bila prinuđena da taj štab preseli na istok, u Novorosijsk.

U decembru, Rusija je ponudila jeftiniji prirodni gas Ukrajini izmedju ostalog i u zamenu za povoljnije uslove zakupa Sevastopolja.

Poslednji, ali ne najmanje važan razlog zbog kojeg Putin ne može da “digne ruke” od Ukrajine je energija.

Gas koji Rusija prodaje Evropi velikim delom prolazi kroz Ukrajinu, a Putin želi da gasovog ostane u “rukama prijatelja”. Otud i potez ruskog “Gazproma” koji gradi gasovod Južni tok, koji prolazi kroz Crno more do Bugarske, mimoilazeći Ukrajinu, primećuje Blumberg.

“Staljin je brutalno pokorio Ukrajinu tridesetih godina 20. veka, likvidirajući bogate poljoprivrednike, kulake. Putin nije Staljin, ali teško je zamisliti da će pustiti Ukrajinu da ode bez borbe”, zaključuje Blumberg.

(Tanjug)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone