U DUŠI JE ZAPISANA DREVNA TAJNA SVRHE POSTOJANJA ŽIVOTA NA ZEMLJI

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
horoskop
Foto: Dnevne.rs /pixabay
Svaka Duša zna , zbog čega je došla na Zemlju . Takođe treba shvatiti , da je Duša svesna vremenskog perioda koje provodi u jednom životu . Kada ljudi osveste svoju Dušu , koja je večna , upravo je taj večni deo njih samih , Duša , onaj koji ih poziva da se pokrenu i naprave sve što su sebi zadali za ovaj život . Jer iako kao Duše imamo večnost , život koji živimo sada ima svoj ograničeni rok trajanja . Duša želi da što više postignemo u svakom svom životu .

Koliko je to bitno , biti svestan svog unutrašnjeg vodstva i biti dosledan kada je u pitanju naša iskrenost prema samome sebi i da smo verni našoj Duši i njenoj želji da postigne svoje ‘ ciljeve ‘ , shvatila sam u jednom periodu moga rada .

U jednoj sam fazi svoga rada susretala u velikom broju klijente , koji su bili u svojim pedesetim ili kasnim pedesetim godinama , ali ono što su imali zajedničko nisu bile njihove godine već osećaj da im život klizi među prstima . Dolazili su tražeći nešto više . U sebi , u svom životu , svojim vizijama života kojeg bi ( još uvek ) mogli živeti .

Bilo je neverovatno posmatrati kako postavljaju skoro pa ista pitanja , i traže slične odgovore : Jesam li u svom životu na pravom putu ?, Koja je moja svrha ?, Je li moguće da u životu postoji nešto više ? …

A u svemu tome isticalo se pitanje : Ko sam ja zapravo ?

Kada skinemo težinu naših navika , i običaja koje smo preuzeli od svojh roditelja i predaka , mi oslobađamo prostor za nešto novo . U tom se prostoru otvara mogućnost . I tu se stvara promena , koju svaka Duša želi doprineti na ovoj planeti .

horoskop
Foto: Dnevne.rs /pixabay

No , mnogi su zauzeti , i ne stignu do ‘ sebe ‘ , da bi mogli slediti svoje unutrašnje vođstvo . Tek kada se usudimo osloboditi i opustiti one nepotrebne i neispunjavajuće navike koje nas drže ‘ zauzetima ‘ dok , ispunjavajući svoje ‘ obaveze ‘ prema svima drugima osim prema nama samima , ulazimo u situacije u kojima naš istinski JA pati u tišini , a mi se smješkamo ‘ kulturno ‘ ušutkavajući unutrašnji glas koji govori : ‘ Ovo ti je nepotrebno , ovo je zamarajuće i dosadno ili čak : ovo je bolno , ponižavajuće ili štetno ‘ ; mi možda po prvi put u životu pravimo prostor Sebi , svojim istnski osećanjima i svojim dubljim potrebama .

Jedna od nadubljih potreba Duše , koja obitava u svima nama , je čuti taj tihi glasić naše Duše koji jednostavno zna . Naša Duša nije bučna i nije nametljiva , ali se često javlja i želi da nas prisjeti i privuče k našem bistvu postojanja , dok nam šapuće da nije tu radi toga da bi , gušeći se u isrcpljujućem društvu , slušajući naporne tonove muzike ( koja spušta njene vibracije ) , dok jede hranu koja joj ne odgovara , čekala … gušeći svoj Glas . Sve dok se Duša guši , ona nije u stanju da izraze svoje poslanstvo .

Duša pati kada sebe gužve u male kutijice loših navika , ili društva koje ne podržava njenu vibraciju , a umesto toga je mogla širiti svoje vibracije i deliti svoju Svetlost .

Dok sam sa svojim klijentima istraživala njihove živote , i dok smo zajedno tražili put do njhove Duše , mnogi su prolazili kroz velike i male promene . Sećam se jedne žene koja je na svaku našu radionicu kasnila i ulazila zadnja , kad bismo već počeli sa grupnom hipnozom .

Jedan je dan stigla prva : ‘ Shvatila sam , da kada na vreme napustim svoj posao , da bih mogla u miru stići na svoju radionicu Živeti iz Duše , slušam sebe , i da je i to ljubav prema mojoj Duši ‘ , osmehnula se dok se je spuštala u svoju udobnu stolicu .

U jednom sam trenutku shvatila zašto su ljudi u pedesetim bili u jednom u toliko velikom broju : Ako su oni mogli menjati svoje živote , i napraviti mesto za svoju Dušu i istinske potrebe , i krenuti da žive svoju svrhu , onda je dobro znati da nikad nije kasno , i da je uvek dobar trenutak da počnemo .

Najveći primer Nikad – nije – kasno – filozofije napravio je gospodin u kasnim sedamdest . Ceo je život proveo u ulozi intelektualca koji ne veruje u ništa , i predavao na fakultetu nauke . No kako je njegova majka umrla ( i na vrlo suptilan način napustila ovaj svet ) doživeo je susret sa njenim Vodičem , i shvatio da i njemu dolazi trenutak odlaska , u kojem će raditi suma sumarum svog života . Počeo je da istražuje sebe , i kada je stigao do mene , već je znao da unutar njega postoji više od samo grupe neurona koji prenose impulse … Potražili smo njegovu Dušu , koja je smireno CEKLI svoj trenutak … bilo je neverovatno gledati tu spoznaju , taj susret i tu promenu životnog stila … gospodin i danas živi , ali sada više putuje , traži svoja ‘ spirtualna ‘ mesta , oseća ljubav prema životu , i oseća se kao da je tek sada ‘ oživeo ‘ .

Dakle , kako se osloboditi ? Bitno je istražiti sve one navike , koje čine našu svakodnevicu , a ne pašu nam , niti nas podržavaju . Dobro je takođe osvijestiti sva svoja negativna uverenja ( koja često nikad nisu bila ‘ naša ‘ već su nam bila nametnuta ) i kada se oslobodimo svih nepotrebnih uverenja koja nas drže zaključane u energetskim oklopima koji nama crpe energiju usmeravajući nas na čisto održavanje status kuo stanja ( bez promena , bez pitanja , bez inovacija ) mi kao ljudi prestajemo gušiti Sebe . Bivajući svoji Ja , koji sada ima mesta za izražavanje i svoj doprinos ovoj planeti , mi postajemo Svest i Svetlost koja daje dugima podsticaj da se susretnu sa sobom i svojim Dušom .

Našim dolaskom na ovaj planet svako od nas , svaka Duša , donela je obilje Svetla , lepote , ljubavi i potencijal mnogih mogućnosti . Svaka Duša svojim ulaskom u matericu , unela je u svoje telo vibracije koje izražavaju čistu svest svetlosti i ljubavi . Na ovaj svet svaka je Duša ponela bogat repertoar svojih iskustava iz mnogih života , i znanja iz dimenzije koja je daleko iznad svega zemaljskog .

Dok smo bili deca mnogi od nas su bili ‘ ućutkani ‘ , i naučili smo ćutati i slušati druge . Mesto u nama ispunili su tuđi glasovi , želje i uslovi .[/stextbox]

Ali smo sada odrasli , i naše je pravo , ai dužnost prema sebi , prema svojoj Duši , da sada slušamo svoj glas , svoju Dušu . Naš je zadatak da osluškujem , a Duša zna i kako i zašto i gde i kada … . treba samo osloboditi mesto u sebi , i napraviti prostor za ono drevno Svetlo Svesti zvano naša Duša .

(Dnevne.rs /Izvor: Asia Širovnik, Alternativainformacije.com)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
  • L@ufer

    Ali, šta kad Duša udara u zidove nečijih nerazumevanja i bezosečajnosti!? Tako smorena, pada na dno pa ili će se ugasiti ili će morati da se trgne i da shvati da je među bezdušnicima i da bezdušno sruši te zidove i tako nađe mesta u prostoru i vremenu.

  • AR Makedon

    Секој се бори за своето јас така и душата 😀 ……

  • Bogdan

    Bitno je našoj svesti ne dozvoliti da se pridružimo bezdušnicima. Duša je večna, pa i u vremenu i prostoru sa nama.

  • Louis Krstic

    Cilj svakog od nas, a mi jesmo Duša – večita i besmrtna, da se jednoga dana a možda još u ovom životu vratimo Bogu – svom Kreatoru. Zato mi nemamo Dušu već imamo svopja tela (nekoliko…). Da bismo ostvarili svoj cilj još u ovom životu potrebno je da uspostavimo kontakt sa Unutarnjim Glasom ili reči Boga a to nije ništa drugo do li Sveti Duh koji se manifestuje kao duhovna Svetlost i duhovni Zvuk. Zato i stoji stih u Bibliji, „Ko sluša Reč Boga taj više ne umire a to znači da onaj ko uspostavi kontakt sa Svetlošću i Zvukom Svetoga Duiha (Reč Boga) ekspandira svoju svest i biva pročišćen te ulazi u Carstvo Nebesko…

  • Pingback: Svrha postojanja na Zemlji se nalazi u duši! | Alternativa()