Švajcarska će isplaćivati svakoj odrasloj osobi (bez obzira da li radi ili ne) platu od preko 2000 dolara mesečno? (INFO)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
novac
Švajcarska bi uskoro mogla početi isplaćivati svakoj odrasloj osobi (bez obzira da li radi ili ne) platu od preko 2000 dolara mesečno (pola njihove prosečne plate), zasnovano na ideji da će njihovi građani imati više vremena posvetiti se stvarima za koje su istinski zainteresovani, umesto trošenja većine svog vremena brinući o tome kako će preživeti, budući da mnogi pojedinci s pripravničkim pozicijama na poslu teško mogu zadovoljiti svoje potrebe.

Inicijativa ovih prihoda obezbeđuje svakom švajcarskom državljaninu platu koja pokriva troškove života, tako da uvek može da preživi bez osnovne finansijske brige. Iako ideja na prvi pogled izgleda fantastično, gotovo utopijski, deo uglednih svetskih stručnjaka socijalne politike tvrdi da je izvodljiva!

Mesečni dohodak od 2.500 franaka će na kraju iznositi ukupno 30.000 švajcarskih franaka godišnje. Statistički podaci objavljeni od strane Evropske unije iz 2002. godine pokazuje da je Švajcarska treća najskuplja zemlja za život u Evropi, nakon Norveške i Islanda. U Švajcarskoj trenutno živi oko 08:02 miliona ljudi, što je ekvivalent velikim gradovima poput San Francisco Bai Area koji broji 07:15 miliona. Oni plaćaju posebno visoke cene za hranu. Osnovne komunalije (struja, grejanje, voda, smeće) koštaju oko 200 franaka mesečno, a prosečni najam jednosobnog stana u centru grada iznosi oko 1.400 franaka.

Šta zaista želite raditi?

„Zamislite da vam nakon rođenja društvo kaže ‘Dobro došli, biti ćete zbrinuti pa vas pita šta želite da uradite sa svojim životom, što je vaš poziv? Zamislite taj osećaj, to je sasvim druga atmosfera „- govori Daniel Straub, suosnivač Basic Income Initiative.

Parlamentu je predočena peticija koju je potpisalo više od 100.000 ljudi, u kojoj je predloženo da svaki građanin, bez obzira radi li ili ne, dobije mesečnu platu od 2.500 švajcarskih franaka. Kako bi obeležili taj dan, 8 miliona franaka u kovanicama od pet centa su dostavili na trg u kamionu i rasuli ih ispred švajcarskog parlamenta u Bernu, a okupljeni pristalice raširili su novčiće pomoću lopata.

Prosečan radnik u restoranu brze hrane u SAD-u zaradi oko 1500 $ mesečno. Sve manje od tog određenog iznosa od 2.500 franaka, smatrati će se nezakonitim, čak i za ljude koji rade na najniže plaćenim poslovima.

Datum za glasanje se tek treba potvrditi, međutim, moglo bi se održati pre kraja ove godine, zavisno o odluci švajcarske vlade. Ekonomisti su izračunali da bi novac koji Švajcarska sada daje za socijalnu zaštitu činio tek oko 45 posto potrebnih sredstava da bi se svakom punoljetnom građaninu isplaćivalo 2500 franaka mesečno, a deci po 1800 franaka, kao što je to inicijalni predlog. Ostatak bi se morao namaknuti povećanjem poreza, prvenstveno onima sa većim platama, što će mnoge odbiti od podrške referendumu.

Da li je ovaj model moguć samo zbog toga što Švajcarska ima mali broj stanovnika i impresivnu dobit banaka?

Ovaj novi sistem će prisiliti preduzetnike da svojim radnicima isplate određenu platu, bez obzira vredi li njihov rad manje od ugovorenog iznosa. Ta ideja ima za cilj povisiti minimalni životni standard i to je vredno divljenja. No, to bi moglo da podstakne preduzetnike da svoje kompanije presele negde drugde, negde gde imaju više slobode nad odlukom koliku platu će isplatiti.

Naravno, to bi takođe značilo da ne bi dobili deo od Švajcarskog tržišta. S druge strane, novi prihod takođe može namamiti nove preduzetnike u zemlju s ciljem privlačenja tih novih potrošača.

Stopa nezaposlenosti trenutno iznosi 3 odsto u Švajcarskoj. Švajcarska je nedvosmisleno jedna od najstabilnijih ekonomija na svetu. Država je izgradila reputaciju kao zemlja čije je zakonodavstvo jedno od najprilagođenijih poslovnom svetu i naklonjeno prema stranim ulagačima.

Hoće li ova mera doneti veći protok novca, stavljajući likvidnost u ruke onih koji su skloniji vraćati ga natrag u privredu, ili će oterati investitore i izazvati švajcarsko gospodarstveno spoticanje?

Ozbiljna ideja koja ima puno poklonika

Aktivna inicijativa bezuslovnog temeljnog dohotka, koji bi bez ikakvih preduslova dobijali svi građani neke države, datira iz polovine prošlog veka i nije potpuna avangarda: iako BTD još nije uvela ni jedna država sveta, ta ideja ima brojne poklonike te se predaje u sklopu socijalne politike i na hrvatskim univerzitetima.

Sama ideja potiče još s kraja 18. veka od američkog političkog aktivista i revolucionara Tomasa Painea, koji je tvrdio da je jednakost moguće postići redistribucijom resursa na način da država svakom građaninu plaća kapitalnu rentu kada postane punoletan. Među zagovornicima je i Milton Fridman, najveći ekonomski zagovaratelj slobodnog tržišta u prošlom veku, na čijim idejama počivaju ekonomije razvijenih zemalja Zapada. U svojoj poslednjoj knjizi „Vhere do ve go from here: Chaos or Communiti“ objavljenoj 1967. godine na uvođenje zagarantiranog prihoda pozvao je Martin Luther King, a već 1968. godine 1200 američkih ekonomista potpisalo je peticiju administraciji u Beloj kuću kojom traže da se sistem garantovanog prihoda odmah uvede. Među potpisnicima je bio i makroekonomist Paul Samuelson, prvi Amerikanac koji je dobio Nobelovu nagradu iz oblasti ekonomskih nauka.

Jedan od najuticajnijih zagovornika BTD-a u Nemačkoj je Gotz Verner, osnivač, suvlasnik i bivši glavni direktor specijalizovanog maloprodajnog lanca DM. Verner se već deset godina na Univerzitetu u Karlsrueu bavi preduzetničkom ekonomijom, a poslovna filozofija DM-a i natprosečne plate koje daje u sektoru trgovine bazirana je na njegovom uverenju da bi ljudi trebali biti finansijski nezavisni da bi u poslu bili uspešniji, ako je moguće nezavisni i od poslodavca kad je reč o osnovnim potrebama.

Zagovornici tvrde da je to pravedna ekonomska nužnost kojoj osnovni cilj nije samo iskorenjivanje siromaštva, već i ukidanje svake povlaštenosti i uspostavljanje odnosa jednakosti države prema svakom građaninu bez obzira na njegove karakteristike – imovinu, prihode ili radni status.

Na nivou cele EU?

Institucije EU razmatraju uvođenje BTD-a na nivou cele Unije. Potrebno je skupiti potpise milion Evropljana, pri čemu svaka članica zavisno o broju stanovnika treba prikupiti određeni broj potpisa, a podrazumevani prag mora biti pređen u najmanje sedam zemalja.

Dakle, svi bi radili kao i što danas rade ali bi svi imali za osnovnu egzistenciju. Verovatno bi bilo mnogo manje nezaposlenih, pošto bi se time oslobodio kreativni i preduzetnički potencijal ljudi koji su primorani da rade posao koji im nije struka ili ih ne zadovoljava, a moraju ga raditi da bi preživeli.

Možda bi mladi ljudi birali buduće obrazovanje sa više kreativne slobode.

Većina bi radila isto kao i danas ali bi se poslodavci odnosili bolje prema radnicima jer radnike više ne bi mogli ucjenjivati da će ostati bez hleba po uslovima koje oni diktiraju.

Minimalna egzistencija bi bila osigurana ma kolika ona bila. Ne bi bilo toliko prosjaka, socijalnih slučajeva, birokratije u socijalnim službama, penzijskom, prevara i svega drugog što proizlazi iz birokratije.

O ovom treba ozbiljno razmišljati, a ne odmah spominjati one koji zbog ovoga kao neće raditi – jer oni i danas ne rade i najverovatnije neće nikad ni raditi.

Temeljni dohodak znači nestanak onog bazičnog egzistencijalnog straha i podršku ideji da razvijamo (bez straha) naš pravi potencijal, kreativnost, poziv i strast.

Svaka država ima dovoljno novaca za ovako nešto samo onda više neće biti onih kojima se može manipulisati – jer sit čovek je čovek koji razmišlja svojom glavom, a praznog stomaka niko ne može imati tu slobodu misli i odluke.

Želi li ijedna vlada na svetu građane kojima ne može manipulisati na bilo koji način? A svi znamo da je najlakši način manipulacije – strah za osnovnu životnu egzistenciju.

ekposingtruth.com

(Dnevne.rs /jutarnji.hr)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
  • mile zvezdas

    boze dragi bice lepo ako je istina

  • Zoran Otovic

    Kad ce ovako nesto da bude u Srbiju? Ja mislim dok je veka,i sveta NIKADA…..

  • Neda

    To je laž moje kcerke žive u Švicarskoj