REVOLUCIJA MU JE BILA U KRVI: Životna priča FIDELA KASTRA

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
Foto: Rojters
Foto: Rojters
Fidel Alehandro Kastro Ruz bivši predsednik i premijer Kube, revolucionar i nekadašnji generalni sekretar Komunističke partije Kube, preminuo je u 91. godini života, saopštio je javnosti njegov brat i predsednik Kube, Raul Kastro.

Fidel Kastro je rođen 13. avgusta 1926. u mestu Majari na Kubi, na porodičnoj plantaži šećerne trske. Njegov otac je bio vlasnik plantaže od 23.000 ari na kojoj je kao mladić radio i Fidel.

Kastro je diplomirao pravo na Univerzitetu u Havani 1950. godine.

Nakon što je general Fulgensio Batista u državnom udaru zbacio vladu i predsednika Karlosa Prio Sokarasa i otkazao izbore na kojima je želeo da se kandiduje, Kastro je protiv Batiste uložio tužbu sudu zbog kršenja ustava, ali je sud tužbu odbacio.

Sa grupom istomišljenika 26. jula 1953. godine poveo revolucionarni pokret da bi se suprotstavio Batistinoj diktaturi. Prvi potez je bio napad na kasarnu „Monkada“, u Santijago de Kubi, sa oko 300 ljudi. Ovaj napad je bio neuspešan i većina njegovih saboraca je pobijena, a Kastro je zatvoren zajedno s nekolicinom preživelih gde je služio kaznu do 1955. godine.

Njegove ideje tada još nisu bili povezane sa komunizmom, već su se bazirale na nacionalizmu, antiimperijalizmu i reformaciji. Nakon puštanja iz zatvora Kastro je otputovao prvo u Sjedinjene Američke Države, a potom u Meksiko gde je organizovao revolucionarni pokret nazvan „26. jul“ zajedno sa svojim istomišljenicima među kojima je bio i Če Gevara.

Foto: Rojters
Foto: Rojters

Njegova borba protiv diktatora Batiste je završena pobedonosnih ulaskom trupa pobunjenika u Havanu 8. januara 1959. godine.

Fidel Kastro je dolaskom na vlast bio veoma neprijateljski raspoložen prema Sjedinjenim Američkim Državama, koje su se prijateljski odnosile prema Batisti i često se mešale u unutrašnje poslove Kube dok je on bio na vlasti.

Nakon što je Kastrova vlada nacionalizovala rafinerije nafte, šećerane i pogone za proizvodnju električne energije 1960. godine Sjedinjenje Američke Države su prestale da kupuju kubanski šećer i uvele ekonomski embargo prema Kubi.

1961. godine SAD su pokušale uz pomoć kubanskih izbeglica da zbace Kastra s vlasti u invaziji na Zaliv svinja, ali bez uspeha.

Možda i kao posledica te invazije sledila je Kastrova izjava u decembru 1961. godine:

– Ja sam marksista-lenjinsta i ostaću to do svoje smrti.

Ranih 1960-ih Kastro je otvoreno prigrlio komunizam i uspostavio bliske veze sa SSSR-om primajući sve veću sovjetsku vojnu i ekonomsku pomoć.

Šezdesetih i sedamdesetih godina Kastrova vlada je učinila značajna poboljšanja u kubanskom obrazovnom sistemu i organizaciji zdravstvene zaštite time prikazujući kubansku revoluciju kao primer drugim narodima.

Međutim, američko-kubanski odnosi su nastavili da se pogoršavaju, naročito tokom Kubanske raketne krize 1962., kada su Amerikanci otkrili da je Sovjetski Savez na Kubi postavio svoje balističke projektile dalekog dometa i time praktično imao cele Sjedinjene Države „na dlanu“.

Predsednik Džon Kenedi je tom prilikom uveo pomorsku blokadu Kube kako bi prisilio sovjetskog lidera Nikitu Hruščova na povlačenje sovjetskih projektila s Kube.

Kastro je takođe aktivno pomagao revolucionarne pokrete u Latinskoj Americi, a u 1970-ih i 1980-ih i u Africi (Angola, Etiopija).

1979. izabran je za vođu Pokreta nesvrstanih što mu je obezbedilo međunarodni ugled. Nakon što je kasnih 1980-ih SSSR počeo da sprovodi niz socijalnih i ekonomskih reformi Kastro je oštro kritikovao takve eksperimente s kapitalizmom i tvrdio kako na Kubi nema potrebe za sličnim reformama.

Raspad Sovjetskog Saveza 1991. godine prekinuo je dotok pomoć Kubi izazivajući time još veće propadanje posrnule kubanske ekonomije. Kastro je na takav razvoj događaja odgovorio 1993. godine kada je dopustio ograničeni niz ekonomskih reformi i delimičnu legalizaciju privatnog preduzetništva.

Tvrdio je kako je jedini način da se postigne ekonomski rast očuvanje jednopartijske države, ograničavanje privatnog preduzetništva i brzo utišavanje političkih protivnika.

– Obrijaću se kada se zavrži revolucija – jedna je od najupečatljivijih njegovih izjava.

Vlast napušta 2006. godine zbog lošeg zravstvenog stanja, a vođenje zemlje prepušta bratu Raulu.

Fidela je kroz život pratila reputacija najvećeg ženskaroša svih vremena. Prema pisanju biografa spavao sa čak 35.000 žena. Kastro je tokom 40 godina svakodnevno spavao sa bar dve različite žene, koje su njegovi ljudi pronalazili na plažama Havane.

Očevici tvrde da je svaki dan naručivao po jednu ženu za ručak i večeru, a često je imao ljubavnicu i za doručkom. Kastro ima osmoro dece sa četiri žene.

Preživeo je 637 atentata bez ijedne ogrebotine.

– Oduvek sam znao da sam smrtan. Ključ moga života bio je zapravo u tome da sam u svakom trenutku bio svestan iznenadne, nepredvidive smrti, toliko da me to nije ni preokupiralo. Kada me je moj buntovni karakter gurnuo na put revolucionarne borbe, a niko me nije na to terao, znao sam da je malo verovatno da ću dugo poživeti. Ali, eto, poživeo sam – izjavio je u jednom intervjuu.

– Svakog dana učestvujem i pobeđujem u igri koja se zove ’pobediti smrt’. I priznajem, jako uživam u tim igrama i pobedama, jer znam koliko to teško pada mojim neprijateljima – govorio je Kastro.

Fidel Kastro je poslednji put u javnosti viđen na proslavi svog 90. rođendana u avgustu ove godine.

(Dnevne.rs /Izvor:M.B,Blic.rs)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone