„RECI NE USTAŠAMA U BLAJBURGU“: Panika u Austriji, Hrvatska ŽESTOKO podeljena

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
ustaše
Foto: Printscreen/Tviter
U utorak je dvadesetak antifašističkih organizacija u koruškom pokrajinskom parlamentu u Austriji predalo apel za zabranu komemoracije na Blajburgu, a pridružio im se i klub zelenih u pokrajinskom parlamentu. Socijaldemokrate nisu za zabranu, ali su da se spreči okupljanje radikalnih desnih grupa i isticanje njihove ikonografije. Hrvatski antifašisti ne bi zabranili komemoraciju, ali misle da joj je mesto na lokacijama stradanja zarobljenika, a ne na Blajburgu, piše Slobodna Evropa.

Klub Zelenih u koruškom pokrajinskom parlamentu od policije traži najavljenog okupljanja na Blajburškom polju uz objašnjenje da je reč o „najvećem okupljanju revizionista, neonacista i podržavalaca jedne fašističke države“ u toj zemlji. Istovremeno, pokrenuta je i fejsbuk stranica „Stop ustascha“, odnosno „Reci ne ustašama na Blajburgu“.

Sa druge strane, bezbednosne službe smatraju da je reč o „crkvenoj komemoraciji koja seodržava već 30 godina“.

– Svake godine hiljade Hrvata hodočaste u koruški grad Blajburg kako bi obeležili ‘blajburški masakr’ iz 1945. Na okupljanju u subotu očekuje se između 10 i 15 hiljada ljudi. Iz perspektive antifašističkih grupa reč je o najvećem okupljanju desnih ekstremista u ovom delu Evrope, ali je taj skup prijavljen kao crkvena komemoracija – prenela je APA pozivajući na pisanje bečkog dnevnika „Standard“.

Navodi se da je „zvanicni razlog okupljanja komemoracija hiljadama ubijenih ustaških vojnika nakon kapitulacije nacista 1945.“, kao i da je „oko 40.000 pobeglih vojnika, koji su se borili na strani Nemačke, izručeno od britanske vojne sile s članovima porodica Titovim komunističkim partizanima. Hiljade njih je nasilno izgubilo život na licu mesta ili tokom marša nazad u Jugoslaviju“, prenose agencije.

Klub Zelenih upozorio je da reč o manifestaciji na kojoj se masovno pojavljuju fašistički simboli koji su zabranjeni, poslanik Zelenih Albert Štajnhauzer optužio je lokalne vlasti da odobravanjem skupa na Blajburškom polju krše zakone i Ustav Austrije. Bezbednosne službe Koruške, pak, smatraju da je to pogrešna interpretacija i ističu da su posetioci uglavnom rodbina ubijenih.

Skup ne može da bude zabranjen

Načelnik okruga Folkermarkt Gert-Andre Kleš, u kojem se održava skup, kaže da se „po austrijskim zakonima ova manifestacija ne može zabraniti“, ali i da se skup „rigorozno nadgleda“. Na licu mesta su uvek jedan predstavnik državnog tužilaštva, ljudi iz službe za zaštitu ustavnog poretka i policija.

Klesć priznaje da je pre nekoliko godina uhapšen jedan čovek koji je pozdravljao okupljene uzdignutom desnom rukom koji je kasnije i osuđen na sudu. Na Blajburškom polju se ne mogu videti kukasti krstovi i slične insignije, ističe Klesć, ali i dodaje da „protiv uniformi i simbola koji su zabranjeni u Hrvatskoj, ali ne i u Austriji, ne mogu ništa učiniti“.

Gradonačelnik Blajburga, socijaldemokrata Stefan Visočnig, kaže da nije sretan zbog tog okupljanja i misli da se „crkveni kontekst zloupotrebljava kako bi se zamaskirali pravi motivi“. Visočnig je pozvao austrijsko Ministarstvo unutrašnjih poslova da promeni važeći zakon o zabranjenim simbolima kako bi obuhvatio i simbole koji su zabranjeni u Hrvatskoj. Ističe da on kao gradonačelnik nema ovlašćenja da zabrani skup , koji se, inače, održava na privatnom imanju. Smatra da tema Blajburga „još uvek nije doživela status kakav bi trebalo u objektivnom smislu, da se nije dogodilo suočavanje s osnovnom činjenicom da se radi o daleko najvećoj tragediji u hrvatskoj istoriji“.

Hrvati podeljeni

Sagovrnici Radija Slobodna Evropa (RSE) podeljeni su kada je reč o Blajburgu. Tako predsednik Saveza antifašističkih boraca i antifašista Hrvatske Franjo Habulin kaže da se u Blajburgu „nije dogodilo ništa osim što je tamo položila oružje poražena vojska jednog sistema poraženog u Drugom svetskom ratu“, ali ističe da nije za zabranu skupa.

Istoričar Tvrtko Jakovina u izjavi za RSE ne veruje u mogućnost zabrane skupa, ali kaže da bi onemogućavanje okupljanja radikalnih desnih grupa i isticanja takve ikonografije bio dobrodošao prvi korak.

– Ono što je šteta je da inicijativa dolazi nakon 25 godina i još je veća sramota da ta inicijativa dolazi iz Austrije, a da nikada tako jasno artikulisana nikada nije došla iz Hrvatse – kaže Jakovina.

Foto: wikipedia

U emisiji „Iza zavjese“ na HRT-u istoričar Josip Jurčević rekao je da su austrijske vlasti prilično kasno ove godine odobrile okupljanje u Blajburgu uveren da razlog tome nije bila najava konceta proustaškog estradnog pevača Marka Perkovića Tompsona već bezbednosti razlozi, odnosno, kako tvrdi, pretnje nekih Srba koji žive i rade u Austriji.

– Blajburg je jedna od najvećih tajni jugoslavenskog komunističkog režima koji je preduzimao sve vrste akcija i operacija da se ta tema potpuno makne s javne scene, odnosno da se o njoj ništa ne zna i ne govori, te da se ne obeležava. Istina o blajburškoj tragediji bi teško kompromitovala taj sistem, unutar Jugoslavije i u međunarodnim okolnostima – rekao je, između ostalog, Jurčević.

Ove će godine na Blajburgu hrvatske vlasti predstavljati u ime Sabora pod čijim se pokroviteljstvom komemoracija i održava njegov predsednik Gordan Jandroković, ministar veterana Tomo Medved kao izaslanik premijera i ministar državne imovine Goran Marić kao izaslanik predsednice.

(Dnevne.rs/Blic.rs/Izvor: RSE,Agencije)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*