POBEDNIK predsedničkih izbora u AMERICI: VLADIMIR VLADIMIROVIČ PUTIN (INFO)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone

vladimir
Foto: AP /Tanjug
Novi predsednik SAD Donald Tramp je najavio poboljšanje odnosa sa Rusijom i već je više puta izrazio svoje divljenje prema Putinu.

Postojale su i brojne insinuacije da će se Rusija umešati u izbore, nakon što je Vašington optužio da stoji iza hakerskih napada na mejlove Demokratskog nacionalnog komiteta i Hilari Klinton.

Ruski politički analitičar Sergej Markov je ponovio rusko negiranje umešanosti u izbore, ali je rekao da su Rusi “možda malo doprineli zajedno sa Vikiliksom”. Na Vikiliksovom sajtu je objavljeno više od 50.000 mejlova Hilari Klinton, a osnivač te organizacije Džulijan Asanž je negirao da su sarađivali sa Rusima.

Bilo kako bilo, SAD je izabrala Trampa, a sada mnogi veruju da će tu pobedu Putin iskoristiti za ostvarenje svojih ciljeva.

Rusija je nedavno intenzivnije počela da se meša u dešavanja u Evropi, a sve češće se pominje u okviru raznih skandala u zemljama Istočne i Južne Evrope.

Špijunaža na Balkanu i pokušaj državnog udara

U analizi objavljenoj na sajtu “Daily Beast” navodi se slučaj pokušaja terorističkog napada u Crnoj Gori kao jedan od primera.

U Crnoj Gori su uhapšeni Srbi osumnjičeni da su planirali da sruše vladu u toj zemlji u noći pred dan parlamentarnih izbora 16. oktobra. Kako je kasnije saopštio specijalni tužilac Milivoje Katnić, iz napada stoje ruski nacionalisti.

Međutim, on je rekao da za sada nema dokaza o eventualnoj umešanosti države Rusije.

Vladajuća koalicija u Crnoj Gori na čelu sa još uvek aktuelnim premijerom Milom Đukanovićem želi da postane deo EU i NATO-a, što se Rusiji nikako ne dopada.

Inače, Rusija ima veliki kapital u Crnoj Gori.

Da li je zbog toga Rusija spremna da izazove državni udar u Crnoj Gori i na vlast dovede opozicioni Demokratski front, za sada može samo da se spekuliše.

U Srbiji je potvrđeno da je u vezi sa pokušajem napada u Crnoj Gori otkrivena i zaplenjena velika količina opreme i oružja u kućama uhapšenih Srba, među kojima je i nekadašnji šef žandarmerije Bratislav Dikić.

Ubrzo su objavljene vesti o prisustvu ruskih špijuna u Srbiji, po koje je nedavno došao šef ruskih obaveštajaca Nikolaj Patrušev.

U tekstu na sajtu “Daily Beast” se spominje i nedavni incident u Srbiji gde je u Jajincima nađen arsenal oružja, a premijer Srbije Aleksandar Vučić je to protumačio kao pokušaj napada na njega ili njegovu porodicu. Ovaj sajt insinuira da i možda iza pokušaja ubistva Vučića stoji Rusija, ali su za to veoma male šanse, niti postoje vidljivi motivi Rusije za tako nešto.

Pad estonske vlade i strah od napada

I u nekim drugim evropskim zemljama se u poslednje vreme desilo nešto što ide na ruku Rusiji, pa se sumnja da je tu umešala svoje prste.

Tropartijska koaliciona vlada u Estoniji pala je sinoć, jer su manjinski partneri prekinuli saradnju sa NATO-vski orijentisanim premijerom Tavi Roivasom nakon spora oko načina na koji rukovodi vladom.

Premijer Tavi Roivas i njegova Partija Reforme nisu dobili poverenje, pa se njegova vlada raspala, a razlog tome su nesuglasice stranaka oko zdravstvene zaštite, obrazovanja i brojnih ekonomskih pitanja.

Međutim, pad vlade je dobrodošao partiji Centra, u kojoj veliki broj članova čine etnički Rusi.

Pad vlade ne bi trebalo da dovede do znatnih izmena spoljne politike ove baltičke zemlje, koja je članica NATO, EU i evrozone, ocenio je analitičar Ahto Lobjakasa. Međutim, druge dve stranke SDE i IRL zvanično su počele pregovore o novoj koaliciji sa opozicionom proruskom partijom Centra. Ta partija ima 27 mesta u parlament i druga je po veličini u Estoniji.

Ona je vrlo popularna kod ruske manjine u toj zemlji od 1,3 miliona stanovnika.

Inače, estonska služba bezbednosti KAPO stalno privodi ljude osumnjičene da su ruski špijuni.

Estonija kao i druge pribaltičke zemlje strahuje za svoj teritorijalni integritet nakon što je Rusija anektirala Krim koji se otcepio od Ukrajine.

Donald Tramp je ranije rekao da je moguće da ne bi obezbedio vojnu pomoć Baltičkim državama – Estoniji, Litvaniji i Letoniji kada bi ih napala Rusija iako su članice NATO, a NATO ugovor podrazumeva da je napad na jednu članicu napada na čitav savez.

Bivši NATO general Ričard Širef je rekao da bi u tom slučaju vrlo vrerovatno Rusija pokrenula nuklearni rat, a NATO ne bi mogao da pobedi bez pomoći SAD.

Neonacistički ubica policajaca u Mađarskoj

Nedavno je 76-godišnji Ištvan Gjorkos ubio jednog mađarskog policajca a ranio drugog kada su došli da izvrše pretres u njegovoj kući. Gjorkos je osnivač jedne neonacističke organizacije. Specijalne službe mađarskog premijera Viktora Orbana optužile su agente GRU, ruske vojnoobaveštajne službe da su povezane sa njim.

Ovo nije prvi put da Mađarska optužuje Rusiju da stoji iza ultradesničara u toj zemlji. Ranije je mađarska vlada za neke istaknute članove stranke Jobik rekla da su ruski špijuni.

Uticaj u Siriji

Dok se svet bavio predsedničkim izborima u SAD, ruska vojna flota je uplovila u Mediteran.

Na njenom čelu je nosač aviona „Admiral Kuznjecov“ sa koga će poletati avioni koji će bombardovati pobunjenike u Siriji.

Rusija podržava sirijski režim prot koga se bore pobunjenici koje podržava Zapad.

Nakon pobede Donalda Trampa, mnogi strahuju da će Rusija dobiti odrešene ruke da reši sudbinu Sirije, u kojoj već pet godina besni građanski rat.

Zapad optužuje sirijski režim za ratne zločine, a nedavno su najavljivane i istrage o tome da li je i Rusija kriva za neke ratne zločine.

(Dnevne.rs /Izvor:Ivana Kešanski,Blic.rs)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone