Otkriven misteriozni rukopis iluminata: Ovo su njihove tajne

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
tajno-drustvo-vladari
Bezbroj zavereničkih teorija razvijeno je oko iluminata. Oni se svrstavaju u najmisterioznija i najozloglašenija tajna društva, i to od trenutka kada su osnovani. Kako to, međutim, obično biva, istina o njima nije baš toliko nepoznata, o čemu svedoči i rukopis koji je otkriven u jednom muzeju u Berlinu – iz njega se mogu videti pravi ciljevi utemeljitelja iluminata.

Reč iluminati potiče iz latinskog (illuminatus) i znači „prosvetljeni“, „prosvećeni“, a kroz istoriju su je kao svoju oznaku, ili kao svoju karakteristiku, koristile razne grupe još od 14. veka. Tekst koji sledi se bavi pre svega izvornim bavarskim iluminatima, čija moderna verzija se često povezuje sa takozvanim novim svetskim poretkom.

Tokom kratkog perioda svoje egzistencije u 18. veku iluminati su se trudili da zadobiju moć i uticaj, ali uglavnom neuspešno. A kada ih je nakon deset godina vlast zabranila i počela da prati njihovu aktivnost, deo javnosti im je, pomalo paradoksalno, tu moć odjednom pripisao.

Neki od pristalica teorija zavere i danas veruju da je skupina iluminata okupljena oko mladog filozofa i profesora crkvenog prava Adama Vajshaupta (živeo od 1740. do 1830. godine) udahnula život udruženju koje od tog vremena, makar jednim delom, vodi svetsku politiku. I pored zabrane delovanja 1785. godine, to bratstvo, tvrdi se, postoji i danas. 

Istoričarima je veoma teško da razluče fantaziju od istine o iluminatima. Između ostalog i zato što istraživanja o njima otežava nedostatak istorijskih izvora. Kako piše nemački dnevnik „Di velt“, nedavno objavljeni dokumenti, međutim, bacaju novo svetlo na nastanak iluminata.

Radi se o delovima teksta koji je pre izvesnog vremena, u dokumentima slobodnih zidara, pronašao berlinski istoričar Rajnhard Markner. Osnivač iluminata Vajshaupt u tom tekstu daje obrise tajnog društva koje je planirao da oformi. Dokument je napisan otprilike godinu i po dana pre nego što je Red iluminata 1. maja 1776. i osnovan.

Izraz iluminati se u pronađenom tekstu još ne pojavljuje. Zato se u njemu navode ciljevi kojima Vajshauptovo tajno udruženje mora da teži.

– Vajshaupt je učio svoje poklonike da se prava mudrost mora širiti tajno, ne bi li ostala zaštićena od cenzure i proganjanja od strane Katoličke crkve i svetovne vlasti – objašnjava Markner.

Ta misao se već nalazi u pomenutom rukopisu. Radi se o prepisu, original je izgubljen. Fragment je za buduća pokoljenja sačuvao poznati slobodni zidar Fridrih Šreder (živeo od 1744. do 1816. godine). Originalni rukopis kupio je, kao Vajshauptov savremenik, nedugo pošto je napisan i odmah je načinio nekoliko prepisa, koji su početkom 19. veka kružili zainteresovanim masonskim krugovima. Tokom vremena pali su, međutim, u zaborav.

Kada je Vajshaupt pisao ovaj tekst bilo mu je oko 25 godina i bio je sveže postavljeni profesor crkvenog prava u Ingolštatu. Očito da ga taj posao nije previše okupirao, pa je počeo da se zanima za pokretanje tajne škole, koja će svoje đake (članove) voditi putem duha. Ideal koji treba dostići je što bolji razvoj svih telesnih i duhovnih sposobnosti i sila.

Što je maglovitiji cilj, to je konkretnija struktura kluba o kojem je Vajshaupt razmišljao. Njegova škola je trebalo da ima formu tajnih seminara, književnih krugova, pokrenutih u što više gradova. Članovi su imali obavezu da nabavljaju nove knjige i da ih između sebe razmenjuju. Konspiracija je garantovala da tako cirkuliše i krajnje proskribovana literatura.

Radi sticanja uticaja Vajshaupt je zagovarao infiltraciju. Njegovi učenici imali su zadatak da, u tajnosti, utiču na druga udruženja. Za to su, međutim, bile potrebne jake ličnosti. Regruti su zato morali da potiču iz – elite.

– U školi ne smemo da trpimo nikoga ko ne vodi, ili nekakav javni ured, kancelariju, ili se nije bavio nečim što je od interesa za šire krugove – pisao je osnivač iluminata.

Aspiranti koji ne zadovoljavaju ove uslove morali su da verodostojno dokažu da se trude da ih ispune. Ako nekome „zapne“ karijera, može da očekuje diskretnu pomoć starijih članova lože. Dostići cilj, domoći se važnog položaja, dozvoljeno je i uz pomoć novca.

Poseban značaj Vajshaupt je poklanjao kontroli članova. Svaki od učenika (žene su bile isključene) morao je da vodi dnevnik i da krajem svakog meseca iz njega izvuče sažetak u vidu zaključka. Iz toga se procenjivalo koliko je napredovao na putu znanja i duhovnosti. To isto je trebalo učiniti i na kraju svake godine, kada su se postavljali i ciljevi za sledeću godinu.

iluminati-2006-2014

Sva ova dokumenta članovi su donosili na skupove iluminata, ne bi li se međusobno upoznali do tančina, „do dubine duše“. Ako neko sazna da je njegov kolega načinio grešku ili posrnuće, makar i karakterno, trebalo je to da kaže protektoru.

Sistem uzajamne denuncijacije trebao je da celo udruženje drži na uzdi. Ukoliko se neko ne bi ponašao kako se od njega očekuje, sledila je kazna. Kakva? Deo teksta o tome nije sačuvan.

Šta je moralno ispravno, određuju osobe u vrhu udruženja. Kada se neki učenik oseti dovoljno „prosvetljenim“ da i sam stvara tekstove, to prvo mora da odobri protektor ili za to određeni cenzor.

Vajshaupt je bio idealista, kome je bilo na srcu da ljudi moralno napreduju, piše „Di velt“. Bio je, međutim, i cinik moći, koji nije imao probleme sa obmanjivanjem ljudi i njihovim špijuniranjem.

Iluminate, čiji ideali su bili razum, jednakost i verska tolerancija, u početku su činili samo Vajshaupt, koji je koristio tajno ime Spartak, i četiri studenta. Svi iz Ingolštata. Tokom sedamdesetih godina 18. veka za njihovo tajno udruženje (koja su tada bila u modi) počeli su da se interesuju i obrazovani građani i plemići iz Minhena.

Kada su iluminati primili u svoje redove pisca Adolfa Frajera fon Knigea, brzo su dobili na popularnosti, zahvaljujući njegovim vezama sa masonima. Počeli su da se šire po celoj Nemačkoj. Na vrhuncu bratstvo je brojalo oko 2.000 članova, među kojima su bili i Gete, Šiler, Herder…

Vremenom su mnogi članovi počeli da se bune. Što su više sticali mogućnost da se upoznaju sa načinom funkcionisanja tajnog udruženja, običaja, rituala i stepenica napredovanja, tim više su sticali utisak da se sve vrti u zatvorenom krugu.

I da pravi cilj reda nije uzdizanje njegovih poklonika, već samo njegova puka egzistencija. A da tajne istine, još iz ranog perioda postojanja ljudskog roda, koje je udruženje navodno skrivalo, uopšte ne postoje.

Mnogi su smatrali Vajshaupta za običnog hohštaplera, ali sa autoritarnim sklonostima. Kada je udruženje 1785. godine u Bavarskoj zabranjeno, mnogi članovi su se već odvojili od osnivača. I, tek kada su nestali svi iluminati, počeo je da se rađa mit o podzemnoj loži punoj moćnih neprijatelja države. Mit koji traje do danas.

EKSPERT ZA ”PROSVETLjENE”

Austrijski istoričar Markner je specijalista za „prosvetljene“ i za istoriju slobodnog zidarstva. U stanju je da već na prvi pogled prepozna rukopis Vajshaupta. Cilj mu je da u potpunosti rekonstruiše značajne originalne tekstove iluminata i da ih sabere u jednoj knjizi. Planira da je objavi na jesen ove godine.

MASONI, NACISTI, KOMUNISTI…

Pronađeni Vajshauptov rukopis proživeo je sasvim pristojnu odiseju. Na kraju je završio u Tajnom državnom arhivu Pruskog kulturnog nasleđa (GStAPK) u berlinskoj četvrti Dalem, pravom eldoradu za istoričare. Tu su smeštene i obimne arhive raznih masonskih loža u Nemačkoj. Akta, spiskovi članaka, ritualni tekstovi… Svojevremeno su sve to zaplenili nacisti, u strahu od tajne opozicije. Nakon Drugog svetskog rata Crvena armija ih je odnela u Moskvu, a kasnije su vraćeni u Nemačku Demokratsku Republiku (DDR).

(Dnevne.rs /Novosti)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone