NOVI SVETSKI POREDAK: Kraj vladavine Amerike kao jedine sile u svetu

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
bomba
Foto: Rojters
Po završteku hladnog rata svet je dobio novi poredak, onaj u kome je ekonomski i vojno dominirala samo jedna država – SAD. Dve i po dekade kasnije, taj poredak je nikad bliže propasti, piše kolumnista „Vašington posta“ Robert Semjuelson.

Nakon kolapsa Sovjetskog saveza, postalo je moderno govoriti o SAD kao o jedinoj svetskoj supersili. Što se tiče vojne snage, nijedna država joj nije bila ni blizu, a činilo se da je Zalivski rat (1990-1991) dokazao to. Jeste, nekoliko zemalja imalo je nuklearno oružje, ali njegova upotreba nije dolazila u obzir jer su svi bili svesni da u takvom ratu ne bi bilo pobednika.

Veliki broj zemalja, u nadi da će ih to povesti putem ekonomskog rasta, krenulo je putem američke globalizacije, a svi su verovali da će „paks amerikana“ dovesti do opšteg mira i stabilnosti u ratovima izmučenom svetu.

Ali…to se nije desilo.

Očigledno je da gore navedene vizije više ne opisuju svet u kome živimo, ako su ga ikada ranije uopšte i opisivale.

Ekonomije širom sveta su u zastoju. U svakoj od vodećih svetskih zemalja: SAD, Kini, Nemačkoj rast je daleko manji u odnosu na nivo na koji su ove države navikle. Usporavanje najjačih ekonomija logično se odrazilo i na manje igrače, te smo na globalnom nivou dobili jedan ukočeni i spori ekonomski sistem.

Ruku pod ruku sa ekonomskim razočaranjem ide i iluzija demokratije. Globalizacija i slobodna trgovina postali su ozloglašeni zbog otpuštanja stotina hiljada radnika, smanjivanja plata…i to sve u tzv. „civilizovanim društvima i državama“.

Broj penzionera je sve veći, a države sve teže isplaćuju njihov teško zarađeni novac. Javno mišljenje, umesto da jača demokratske ideale, okrenulo se ka ekonomskom populizmu i nacionalizmu (zdravo Bregzite, zdravo Donalde).

Donald Tramp

Foto: Tanjug/APDonald Tramp

Priča o jedinoj svetskoj supersili takođe je tužno pala u vodu, piše „Vašington post“. Moć je sposobnost da dobiješ (ili uzmeš) šta god poželiš. Po ovom standardu, Kina i Rusija su i te kako velike sile. Amerika? Ne baš.

Konačno, nuklearni konsenzus je jedna velika laž. Severna Koreja ima atomsko oružje, Iran bi uskoro mogao da ga razvije. Što ga više zemalja poseduje, veća je šansa da neko pritisne kobno dugme.

Posle II svetskog rata, SAD su razvile globalnu strategiju. Amerika bi vojno štitila svoje saveznike, a istovremeno se nadala da bi mir promovisao prosperitetna, stabilna i demokratska društva, piše „Vašington post“. Po toj strategiji, društva bi sama odbacila komunizam, psihološki i politički. Uprkos brojnim promašajima, ta strategija je generalno uspela. Evropa i Japan su ponovo izgrađeni, SSSR je propao, a komunizam je bio diskreditovan.

Identičan sistem SAD su planirale da primene posle kraja hladnog rata. Ono na šta nisu računale jeste reakcija drugih država i kompleksnost koju sa sobom nosi istorija.

Međunarodni poredak sada je u stanju kontinuirane promene, iz više razloga. Na čelu sa Kinom i Rusijom, mnoge države preziru SAD i njenu „lidersku ulogu“. Mnogi Amerikanci su takođe umorni od toga. Nove tehnologije menjaju raspored moći i uticaja.

Barak Obama

Foto: Tanjug/APBarak Obama

Ono što je zanimljivo jeste da su smanjenju američke moći neretko doprinosili lideri SAD. Obamino nadmeno uzdržavanje od vojne reakcije je i te kako evidentna na primeru Sirije, gde glavnu reč vodi Vladimir Putin.

Posle Obame, na red dolazi Donald Tramp, koji i sam ima ideje o slabljenju postojećeg poretka. Njegov pik je polje trgovine. Preti uvođenjem visokih tarifa na uvoz robe iz Kine i Meksika. Ukoliko time započne trgovinski rat, teške posledice mogli bi da osete američki radnici i kompanije. Poslednji put kada je kao ekonomski stimulans isprobana taktika masovnog protekcionizma bilo je 1930. godine. Svi znamo kako se to završilo (zdravo Velika depresijo).

Postoji i šira slika. U svojoj knjizi „Svetski poredak“ čuveni Henri Kisindžer piše da je svet u najvećoj opasnosti onda kada međunarodni poredak prelazi iz jednog sistema u drugi.

„Ograničenja nestaju, a polje je otvoreno za neumoljive glumce koji imaju najveću želju za širenjem. Sve dok se ne uspostavi novi sistem, postojaće samo jedan vladar – haos“.

(Dnevne.rs/Blic.rs /Izvor:Vašingtonpost)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*