NEMA VIŠE SEDENJA NA DVE STOLICE: Zapad priprema 3 zamke za Srbiju (INFO)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
teretni
Foto: Dnevne.rs /pixabay
Srbija će u narednim mesecima biti pod jakim pritiskom Zapada da se jasno odredi: EU ili Rusija. Na tom putu spremne su tri zamke…

Gotovo da nema poteza Vlade ili predsednika Srbije koji se u domaćim i svetskim medijima ne tumači u svetlu sve zaoštrenijih odnosa SAD i Evropske unije s jedne, odnosno Rusije s druge strane.

Tako su u nezgodan čas usledili pitanje Rusije i naš potvrdan odgovor u vezi sa slanjem humanitarne pomoći koju je prošle srede Srbija zajedno s Rusijom poslala u opkoljeni sirijski grad Alep (i to ruskim avionom), što nikako nije bilo po volji zvaničnicima u SAD i EU, koji su upravo u tim trenucima odlučivali o proširenju sankcija Rusiji.

Prema zapadnim izvorima, predstavnici Vašingtona i Brisela zatražili su hitan sastanak sa vlastima u Beogradu kako bi razjasnili ovu humanitarnu akciju pošto je po zapadnim centrima Rusija najodgovornija za ratne zločine u Siriji. U danu kada je Srbija ruskim avionima slala u Siriju ćebad, hranu i lekove, premijer Aleksandar Vučić istakao je kako u tome nema nikakve političke priče, da sve spoljne pritiske prima k znanju, ali da nije zabrinut ni uplašen. Ipak, politički analitičar Dušan Janjić smatra da je reakcija Zapada na humanitarnu pomoć Srbije i Rusije Siriji u stvari zamka zagovornika napuštanja kursa Evropske unije.

– Ne verujem da je problem u tome što je Srbija pomogla stanovnicima opkoljenog grada, već je ovde reč o promeni ruske politike. Ranije je ambasador Aleksandar Čepurin slao poruke da će Srbija ugroziti odnose sa Rusijom samo ako uđe u NATO, a sada je problem i ako postane član Evropske unije. Jednostavno, oseća se unutrašnja nesigurnost u Srbiji, pa su sve jači pritisci i sa Zapada i sa Istoka – objašnjava Janjić.

Odgovor na pitanje: EU ili Rusija Srbija bi mogla dati najkasnije na predsedničkim izborima sledeće godine, smatra Janjić.

– Rusiji je jedina šansa u novom mandatu Nikolića koji se trenutno ponaša kao Janukovič svojevremeno u Ukrajini. Ukoliko Vučić podrži Nikolića na izborima, to bi značilo da Srbija postaje ruska gubernija, a Srbija će se tad definitivno podeliti u dva bloka – smatra Janjić.

I politikolog Vladimir Goati tvrdi da čovečna akcija nikako ne može biti razlog konfrontacije sa Vašingtonom i Briselom, ali da je krajnje vreme da Srbija prestane sa politikom “i EU i Rusija”.

– Takva politika pripada davnim vremenima, a danas je svetska konstelacija snaga znatno izmenjena. Prosto, ne možete sedeti na dve stolice koje su u različitim zgradama. Mi jesmo energetski zavisni od Rusije i tradicionalno gajimo emocije prema baćuškama, ali više interesa imamo da uđemo u Evropsku uniju. Činjenica da je bruto domaći proizvod SAD osam puta veći od Rusije, baš kao i BDP EU, pokazuje od koga možemo očekivati više novca pomoći i investicija. EU je elitni klub u kojem postoje određena pravila kojih se moramo pridržavati ako želimo da uđemo u tu zajednicu. Niko nas ne tera da to uradimo – ističe Goati.

EU i SAD tolerisale su do sada Srbiji neuvođenje sankcija prema Rusiji jer su nas smatrali faktorom stabilnosti u regionu, međutim poslednji potezi vlasti u Prištini pokazuju da je tom strpljenju došao kraj, naglašava predsednik Centra za regionalizam Aleksandar Popov.

– Siguran sam da kosovska vlada nijedan svoj potez ne izvodi bez saglasnosti Amerike i Evropske unije, pa se izostanak reakcije Zapada na zakon o „Trepči“ i sporazum o telekomunikacijama može tumačiti kao svojevrsna kazna za približavanje Rusiji. Zbog toga se Vučić kao proevropski premijer nalazi pred teškom odlukom koja može proizvesti unutrašnje probleme – ističe Popov.

Ukoliko ostane na EU vertikali, Vlada se, kako kaže, može suočiti sa preprekama na tri nivoa.

– I dalje postoji deo vladajuće SNS stranke koji se ne miri tako lako sa bespogovornom politikom ulaska u EU. Nastavak takve politike može dovesti i do raskola u stranci. S druge strane, mi smo energetski zavisni od Rusije, prodali smo joj naftne potencijale, a ne možemo bez njenog gasa. Konačno, iako je većinska Srbija za ulazak u EU, dobar deo javnosti ima rusofilske stavove i emocije. Ipak, toliko već dugo koračamo ka Evropskoj uniji da je taj put već nepovratan, pogotovo što imamo toliko konkretnih interesa da budemo u toj zajednici bez obzira na to što se nalazi u krizi – ocenjuje Popov.

U svakom slučaju, naredni meseci pred Vučića i Vladu očigledno donose velike izazove…

(Dnevne.rs /izvor:Marko Tašković, Blic)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone