MIRA FURLAN ISKRENO O BURNIM SVAĐAMA SA SVOJOM MAJKOM

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
Foto: Printscreen/instagram
Foto: Printscreen/instagram
Glumica Mira Furlan uoči premijere „Jesenje sonate“ Ingmara Bergmana u Rijeci gostovala u razgovoru „O majkama i kćerima s Mirom Furlan“ otkrivši u vrlo emotivnom nastupu brojne detalje iz svog burnog odnosa s majkom. Razgovor se desio na riječkom Filozofskom fakuletu.

– Bile smo bliske, ali smo se i svađale – uvodno je rekla poznata glumica, naglasivši da ju je uvek zanimala priča njene majke, kao i cele porodice, u kojoj su se isprepleli svi naši etnički sukobi, sva politička stajališta i svi uglovi gledanja.

– Moju mamu je napustila njena majka tako da je odrasla kao siroče i odgajana je po tuđim familijama. Spasla ju je profesorka u gimnaziji, žena koja je s vremenom postala moja „baka“. Zanimljivo je da je pritom majka obožavala oca mada nisu zajedno živeli i prepustio ju je drugima. O tome se s njom nije moglo razgovarati, zbog čega do danas žalim. Njen otac, a moj pravi deda bio je specifična osoba, salonski socijalista i dobrotvor koji je između dva svetska rata putovao po Evropi i pomagao mnogima, a svoju je ćerku ostavio da je odgajaju nepoznate porodice. Završio je tragično, tako što je na početku Drugog svetskog rata ubijen u nemačkom konclogoru – počela je ispovest.

Govoreći o svojim roditeljima, Mira Furlan je tatu oslikala kao ekscentričnu i zanimljivu osobu, koji je u porodici bio „drugi“, dodajući da mu nije bilo lako u situaciji kojom dominiraju žene, što je proizlazilo iz brojčane prednosti tri žene prema jednom muškarcu.

– Mi nismo bili klasična porodica, nego četvoro različitih ljudi koji žive zajedno. Ja nisam mogla da biram porodicu, ali imala sam sreću sa svojom – dodala je glumica.

– Moja mama je bila vrlo muzikalna i ljubitelj pozorišta, intelektualna osoba, široko obrazovana jer je završila francuski i jugoslavistiku. Radila je bibliotekarka, a zanimljivo je da je izmislila novi način sortiranja knjiga zbog čega su je često pozivali širom Evrope. Predstavljala ga je u Kopenhagenu, Kelnu, Frankfurtu…

Odnos između mame i ćerke postao je napet kada se “devojčica Mira počela kititi”, a majka je bila posve zgranuta i šokirana kada je ćerka – probušila uši. Prigovorila joj je, priseća se glumica, da se ne sme spustiti na taj nivo.

– Ta vrsta nesporazuma vodila je do stalnih drama, sukoba i mirenja, što je sigurno uticalo i na moj izbor profesije. Mama, koja je celi život tražila ljubav, i ja stalno smo se vrtele u emocionalnim krugovima, pri čemu se ona obično osećala krivom i izvinjavala se. Bila je neumerena u svojoj ljubavi prema meni pa bi mi nakon svađa pisala pokajnička pisma.

“Draga Mirice, evo ti opet pišem pokajničko pismo”, počela je da čita glumica na ivici suza reči majke koja se razbolela i umrla kada je Mira imala 16 godina. Iz pisma u kojem ćerku naziva i “mali Mirek” saznajemo da majka žali što se “dohvatila grubih reči” i bacila ih u smeru ćerki, ali to pravda svojim iritantnim impulsom dobrog učenika, štrebera, “odlikaškom pojavom”.

“Sve činim najbolje što mogu, ali očekujem pohvalu”, pojašnjava u pismu majka ćerki s kojom se po svemu sudeći ranije posvađala zbog neke kupovine.

„Moja majka nikad nije imala masku, mi smo bile dva ljudska bića“, zaključila je svoja sećanja na majku vidno potresena glumica, dodajući da je u odnosu majke i ćerke važno “pravo na krivu reč” jer “ne možeš imati odnos ako stalno hodaš po jajima“.

(Dnevne.rs/Blic.rs /Izvor:Jutarnji.hr)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone