Keri ustalasao javnost u Srbiji: Rusija maršira u Srbiji sa većim uticajem nego ikada pre

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
Pretnja Rusiji
Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić sastaće se danas sa državnim sekretarom SAD Džonom Kerijem, dan nakon Kerijevih reči da se Srbija nalazi na „liniji vatre“

Dačić u Vašingtonu boravi u svojstvu predsedavajućeg OEBS-u, a posle niza sastanaka, kruna njegove posete je sastanak sa Kerijem, koji će, kako se tvrdi, biti u četiri oka i ticaće se krize u Ukrajini i uloge OEBS.

Kerijeva izjava o „liniji vatre“ kada je reč o odnosima Vašingtona i Moskve pokrenula je različita reagovanja u Beogradu, a data je tako što se Keri složio sa ocenom američkog senatora Kristofera Marfija da Rusija „maršira u Srbiji sa većim uticajem nego ikada pre“.

„Kada je reč o Srbiji, Kosovu, Crnoj Gori, Makedoniji i drugima – Gruziji, Moldaviji, Pridnjestrovlju – oni su na liniji vatre“, izjavio je Keri odgovarajući na pitanja senatora Marfija o rastućem uticaju Rusije u Evropi.

On se tokom saslušanja u spoljnopolitičkom odboru američkog Senata složio sa Marfijevom ocenom da Rusija vodi uspešan propagandni rat u kontekstu ukrajinske krize.

Američki senator je istakao da postoji zabrinutost da debata o eventualnom slanju oružja u Ukrajinu baca senku na „daleko veći projekat koji se odvija pred nama“, a to je širenje uticaja Rusije“.

„Ono što vidimo u Ukrajini jeste vrh ledenog brega kada je reč o uticaju Rusije u tom regionu“, naveo je Marfi i dodao da treba potražiti pravne instrumente za suzbijanje tog uticaja u zoni koja po, njegovim rečima, obuhvata Moldaviju, Gruziju, Srbiju, Crnu Goru, Letoniju, Baltik.

On smatra da je tu na delu „asimetričan oblik ratovanja“ – „oni kupuju medije, plaćaju državne službenike ili zastrašuju one koje ne mogu da potplate“, rekao je Marfi. Takvo ponašanje Rusije nije, po njegovim rečima, naišlo na adekvatan odgovor Zapada.

„Neophodni su resursi za vođenje takve strategije“, objasnio je on.

Podsetivši da je jesenas boravio na Balkanu, Marfi je istakao da je tom prilikom primetio veliki ruski uticaj u Srbiji. „Rusija maršira u Srbiji sa većim uticajem nego ikada pre“, rekao je on.

Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije, ističe za Danas da ovakve izjave američkih zvaničnika dokazuju da postoje „pojačane ruske aktivnosti na Balkanu“.

„To ne bilo ništa strašno da taj uticaj ne remeti legitimne i na demokratskim izborima donete odluke država Balkana da idu putem evropskih integracija. Vladimira Putina, međutim, to ne zanima, on artikuliše samo svoje interese. Evidentan je sukob ruskog interesa u Srbiji i procesa evropskih integracija“, navodi Milićeva za Danas.

Prema njenim rečima, Srbija ne može da bude izolovana u ovom sukobu, jer je na putu da postane članica EU.

„A EU je u sukobu sa Rusijom. Dakle, zbog sopstvenih interesa, trebalo bi da se okrenemo EU, jer podrška Rusiji u ukrajinskom sukobu je nekompatibilna sa evropskim integracijama Srbije. Cilj Rusije je da, zbog svoje publike, ogadi proces evropskih integracija da se njihovi birači ne bi dosetili da traže to isto. Ona kroz pojačano delovanje u zemljama članicama EU pokušava da razbije zajedničko zakonodavstvo, kao i da unese što veću podelu u evroatlantskom savezu EU i Amerike“, ističe Jelena Milić.

Ona zaključuje da Rusija pokušava da podrije proces demokratizacije i stabilizacije u Srbiji, ističući da „biti pouzdan i predvidljiv partner u evropskim integracijama predstavlja najodgovorniju politiku sa stanovišta ostvarenja tog cilja i interesa.

„Iznenadio sam se jednom nediplomatskom izjavom upućenoj zemlji koja je neutralna i ne predstavlja nikakvu pretnju ni njegovoj zemlji niti bilo kome drugom“, ocenjuje za Danas Vladislav Jovanović, srpski diplomata u vreme Slobodana Miloševića.

On tvrdi da izjava Džona Kerija samo otkriva „agresivne namere koje Amerika ima prema Rusiji, želeći da na tom putu skloni sve države koje su neutralne prema njoj„.

„Očigledno je da je Amerika nezadovoljna trenutnim smirivanjem situacije u Ukrajini, odnosno samostalnim evropskim pristupom tom problemu. Cilj je otpočetka bio da se Putin ukloni i da se Rusija vrati iz globalnih ambicija u regionalni okvir. Iza ovoga se nalazi dugoročna, agresivna ambicija Amerike da suzi ruski uticaj i ukloni Putina već i da vrati Rusiju na vreme kada je ta država bila nemoćna da se suprotstavlja američkim ambicijama“, zaključuje Vladislav Jovanović za Danas.

(Danas)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone