ISTORIČAR Čedomir Antić: Albanci su prirodan saveznik Zapadnih sila u sprečavanju ruskog širenja na Balkan (INFO)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
Zapadne sile su tokom 19. i 20. veka težile da spreče uticaj Rusije, odnosno, SSSR na Balkanu, a Albanci su im u tome bili prirodan saveznik. Ipak, albanski narod bi trebalo da se zamisli nad cenom koju je platio, ocena je Čedomira Antića, istoričara i predsednika Naprednog kluba.

U razgovoru za „Novosti“ on govori o tome zašto je tokom istorije Zapad bio uz Albance, zbog čega bi objedinjavanje albanskih teritorija danas odgovaralo samo Turskoj, zašto velike sile nisu dozvoljavale približavanje srpskog i albanskog naroda, ali i o nesposobnosti srpskih elita da shvate vreme…

Tom Henks: Na Kosovu su vekovima živeli Srbi, podizali manastire i imali svoje kraljeve, a onda su došli Albanci

* Albance kao „štićenike“ Zapada mnogi istoričari vide još od Prizrenske lige, čije je nastajanje potpomognuto britanskim naporima. Kojim su ciljevima bili vođeni tadašnji „sponzori“ albanske nacionalne države?

– Rekao bih da je preterano uverenje da su velike sile – a većina njih pripada Zapadu – bile uvek i iskreno uz Albance. Prizrenska liga nije imala uspeha. Propala je. Njene tekovine uništilo je samo Osmansko carstvo. Albanci su jedini balkanski narod koji nikad nije uspeo da izvrši punu nacionalnu integraciju, a posebno im to nikad nije pošlo za rukom da učine sopstvenim snagama. Albanci su imali povoljniji položaj i uslove od Srba 1878. i 1990, ali duboki unutrašnji problemi albanskog društva usporili su proces stvaranja njihove ujedinjene nacionalne države.

Zapadne sile su tokom 19. i 20. veka težile da spreče uticaj Rusije/SSSR na Balkanu, Albanci su u tome bili prirodan saveznik čija je cena bila niska. Ipak, albanski narod bi trebalo da se zamisli nad cenom koju je on platio – poraz u svetskim ratovima, decenijska izolacija pod Enverom Hodžom, da im nije bilo Broza i Miloševića ne bi imali ni ovo što sada imaju. Verska i socijalna mržnja sprečila je njihove pretke da prihvate Niški i Tiranski sporazum koji su u vreme početka Prvog svetskog rata sklopili Pašić i Esad-paša. Tako bi postepeno dobili više nego što su im do danas dale sve velike sile zajedno, a rešenja bi bila pravednija.

* Velika Albanija je po rečima albanskog premijera prastari mit, ali nje ima u programima Liste za prirodnu Albaniju i Crveno-crne koalicije. Ako je reč o „prastarom strahu Srbije“, zbog čega ni Grci ni Makedonci nisu ravnodušni pri pominjanju ovog projekta?

ALBANCI U ŠOKU: U izveštaju UN stoji da zbog bombardovanja naredne generacije će bolovati od raka, leukemije, velikih deformacija novorođenčadi…

– Ponašanje elite albanskog naroda u Tirani i Prištini pokazauje veliku frustraciju. Tvrde da je „velika Albanija“ mit – a onda krpu sa kartom tog mita i slikom jednog austrijskog agenta – nazivaju nacionalnim simbolom. Političari govore neistine na mnogo otmeniji način. Ako je „velika Albanija“ mit zašto onda ruše Makedoniju? Septembra ove godine je usred Skoplja vrlo relevantna politička snaga proglasila „Republjik Iljirida“. Kada bi Srbija na ujedinjenju srpskog naroda proteklih godina radila na isti način na koji Albanija deluje na ujedinjenju Albanaca bila bi bombardovana…

* Kojim interesima na Balkanu je bio vođen Vašington kada je stao iza kosovskih Albanaca i njihovog otcepljenja od Srbije? Zbog čega nije ostavljen prostor za neku drugu opciju, osim nezavisnosti?

– Dva su razloga: potreba da Hladni rat bude nastavljen do raspada ruske države. U Vašingtonu oko te politike postoje kolebanja i nedoumice, ali snage koje su pomagale Albancima to žele, rade na tome i prevladale su 1998, 2008, 2013… Drugi razlog je nesposobnost srpskih elita da shvate vreme… Milošević je imao sedam godina da nešto uradi na Kosovu i Metohiji… Nije učinio ništa osim što je povećao već preveliku korupciju. Uporedimo samo šta je RF uradila u Čečeniji za sedam godina (posle 2001), a šta Srbija na Kosovu od 1989. do 1997. Slično je bilo i kasnije, mi smo se držali neodržive forme, a Albanci su, uz pomoć velikih sila, tražili jednostavno legalizaciju nametnutog postojećeg stanja.

* Kada je Kosovo dospelo u dnevnopolitički fokus Tirane i zbog čega?

– Mislim da je reč o tradiciji „kamena u tuđoj ruci“. U Evropi – gde postoji razumevanje za odnos Španije i Britanije oko Gibraltara, pa ne dospevaju u istu grupu na fudbalskim prvenstvima – nema razumevanja za Srbiju. Rama je preneo poruku „velikih prijatelja“ našeg premijera, koji nikad nisu bili prijatelji srpskog naroda. Mi moramo da sarađujemo, prijatelji nismo i nećemo biti dok ne bude stvorena srpska država, ujedinjena u meri u kojoj već postoje ujedinjene hrvatska i albanska država, i dok konačno ne prestanu da „izvoze“ svoje probleme kod nas.

* Kome bi danas, osim Albanaca, odgovaralo objedinjavanje teritorija „prirodne Albanije“?

– Verovatno samo Turskoj. SAD, Britanija i Nemačka (predstavljaju spoljnopolitičku pozadinu naše narodne nesreće) sponzorišu opstanak Makedonije i Crne Gore, koje ne bi postojale ukoliko bi bila stvorena ujedinjena albanska država (pošto su Skoplje i Podgorica u okviru njenih granica), a slično je i sa Grčkom.

* Šta je Edi Rama poručio Briselu svojom izjavom: „U redu je ako u EU postoji zamor od proširenja, ali postoji i zamor strpljenja koji preti Balkanu, i ako strpljenje dođe do kraja bolje da ne predviđamo šta će se desiti“?

– Pitam se da li on zaista misli da u Berlinu ili Briselu prolaze te pubertetske ucene? Poručio je da je loš političar koji se izdvojio kao gradski tehnokrata sa smislom za slaganje boja.

DOČEK: Pogledajte snimak napada Albanaca na Vučićevu kolonu! (VIDEO)

* Hoćemo li biti svi jednog dana zajedno u EU i kakva će nas Unija sačekati dok „stasamo“ za nju?

– Vidimo da je Unija danas drugačija nego pre deset ili dvadeset godina. Bilo bi dobro da smo tada ušli. Posle 2010, posebno posle sramotnog bezuslovnog prijema Hrvatske i nametnutog Briselskog sporazuma, nama više nije mesto u tom nemačkom političkom prostoru. Naše elite ulaze u EU bezuslovno i bespogovorno vođene sopstvenim interesima. Biće nam isto kao što nam je i sada. Iživljavaće sa na nama neke Rame i Josipovići. Mislim da imamo alternativu, a to je zaustavljanje integracija i pristupanje evropskom ekonomskom prostoru prema predlogu profesora Begovića.

* Ko danas drži u rukama konce na Balkanu?

– Svakako da SAD i SR Nemačka imaju najveći politički, vojni i ekonomski uticaj. Međutim balkanski narodi imali bi više samostalnosti kada bi građani bili zreliji i posvećeniji demokratskim vrednostima, a elite odgovornije i manje korumpirane.Čitave slojeve stanovništva iskorumpirali su evropski fondovi i birokratija. Da sam Nemac, zabrinuo bih se za budućnost nacije i države pošto takva metodologija ne može završiti bez štete po onog ko je primenjuje.

* U kom pravcu će krenuti odnosi Zapada i Albanaca kada počne da radi Specijalni sud za zločine OVK?

– SAD i EU su preko ovog suda odlučili da disciplinuju Albance, ali tek pošto su im dali državu koja je neupitna, na drugoj strani Haški tribunal je poluga u obespravljivanju Republike Srpske. Mislim da će zato odnosi ostati nepromenjeni.

* Koliku je ulogu imala religija u odnosima Srba i Albanaca tokom istorije?

– Svakako je imala značaja u vreme osmanske vladavine. Od nastanka albanske nacije religija je u ovim sukobima u drugom planu.

* U moru negovanih klišea, stigli smo do tvrdnji da je Skenderbeg Srbin a Karađorđe Albanac, ima li za njih istorijskih osnova?

– Skenderbegovi preci bili su vlastelini srpskih vladara, neki od njih su sahranjeni na Hilandaru. To ne znači da bi, da se srpsko carstvo održalo, Skenderbeg obavezno bio Srbin. Nepoznato je poreklo predaka vožda Karađorđa. Jedna od teorija govori da su njegovi preci došli iz arbanaškog plemena Klimenti. Nedokaziva, ona ništa ne znači, pošto za razliku od Srbije Albanija nije imala državnih tradicija. Da su voždovi preci ostali u Klimentima, on nikada ne bi postao to što je bio. Šiptari/Albanci su mlada nacija i teže da prisvajaju tuđe istorijske ličnosti. Nije Karađorđe jedini, prisvajaju kneza Lazara, Jovana Vladimira, Nemanjiće, Kosovsku bitku… Aleksandra Velikog, Pira – kralja Epira… Pitam se samo kakva je to kultura koja pali, zaboravlja i ruši tekovine koje smatra svojim?

(Novosti)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone