HLADNI RAT: NATO šalje vojsku na krajnji istok i sever SAMO JEDNIM CILJEM (INFO)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
Foto: Dnevne.rs/pixabay
Foto: Dnevne.rs/pixabay
Oko 300 američkih marinaca će biti stacionirano u Norveškoj i smenjivaće se svake godine od 1. januara kao deo peketa mera čiji je cilj da se obezbedi najistočnija granica NATO.

Iako će biti oko 1.000 kilometara udaljeni od granice, planirano je da se obuče kako bi pojačali spremnost novih preventivno preraspoređenih tenkova i oružja postavljenih ove godine u podzemnim pećinama.

Ali pre prekomande, SAD i Norveška sprovode vežbe iznad Arktičkog kruga odvodeći Abrams tenkove severnije nego ikada dosad kao deo združene vežbe koja traje duže od nedelju dana.

A primećeno je i da se na ove vežbe pažljivo motri – norveška policija istražuje više od 10 uočenih neidentifikovanih bespilotnih letelica koje su uočene kako osmatraju američko-norveške manevre.

Portparol norveške vojske Ole Johan Skogmo je rekao da se istražuje da li su dronovi povezani sa “znatiženim lokalnim stanovništvom ili drugim državama”.

Uzrok je – Ukrajina

A za čitavu tu aktivnost razlog je Ukrajina.

– 2014. je bilo jasnih znakova da je Rusija ušla u fazu u kojoj je voljna i sposobna da upotrebi vojnu silu. Iznenada smo promenili fokus s Avganistana na kolektivnu nacionanu odbranu – rekao je Eldar Bernil, viši norveški bezbednosni oficir.

On je za Si-En-En kazao da raste zabinutost zbog pretnje koju predstavlja Rusija nakon njenih akcija na Krimu i u istočnoj Ukrajini gde su male grupe separatističkih pobunjenja potpomognute diskretnom ruskom vojnom silom.

– Radi se o hibridnom ratovanju koji je rat na pragu rata, gde se osporava priroda demokratije i gde postoji slobodan pristup društvenim mrežama – rekao je jedan neimenovani zvaničnik.

To je rat bez člana 5, kazao je aludirajući na centralni ugovor NATO po kome je napad na jednu državu napad na sve članice NATO.

– Iznenada, kako rastu napetosti, dovodite nove vojnike, kako što se to dogodilo na Krimu i kažete “odsad sam ja šef i ja ću vas čuvati sve dotle dok vi radite šta vam ja kažem” – kaže zvaničnik.

Norveški graničari na susednu Rusiju motre skijajući duž žičane ograde pod slabašnim zimskim svetlom. Povremeno uočavaju vojnike.

Strah od Trampa

– To se dešava. Jednostavno se pozdravimo – kaže jedan graničar.

Da li bi želeli da razgovaraju s njima? “Verovatno, ali to nije dozvoljeno”.

Postoje dva scenarija čiji je cilj da se spreči krimski scenario u Norveškoj.

Prvi je prusustvo oklopnih vozila koja bi im omogućila da se efikasno suprotstave napadačima i prisilila bi Rusiju koja im je podrška da uvuče oklopna vozila u sukob, što bi jasno stavilo do znanja da ta država podupire napadače.

Drugo je prisustvo američkih marinaca koji obezbeđuju da svaki upad na norvešku teritoriju automatski uključuje u borbu i SAD. A ta pojačana pretnja dolazi u momentu dosad neviđene političke neizvesnosti u Vašingtonu.

Nagoveštaji izabranog predsednika SAD Donalda Trampa da bi mogao da preispita prirodu NATO savezništva koje je označeno kao “zastarelo”, u Norveškoj podgreva napetost.

Na udaljenoj granici na snežnom vrhu s kojeg se vidi Rusija, norveški vojnik posmatra kroz dalekozor. Čuo je sve o izboru Trampa, kaže, ali nije mu dozvoljeno da o tome ili o tom šta bi to moglo to da znači.

Po članu 5. bilo kojoj državi članici je grantovana vojna podrška SAD, ali Tramp tvrdi da sporazum SAD košta pravo bogatstvo i nagovestio je da bi mogao razmotriti povlačenje, potencijalno ostavljajući saveznike na istočnoj granici Evrope bez zaštite.

Novi bezbednosti model

– Pre godinu dana mi ne bismo imali sumnje u američku predanost članu 5 i spremnost da nas brane. SAD jesu i u budućnosti će biti naš najvažniji saveznik – rekao je jedan norveški zvaničnik Si-En-Enu.

Ali, kako je nastavio, ako Trampova politika bude u skladu s njegovom retorikom tokom kampanje, on je na putu da razbije dugu tradiciju američke spoljne politike.

– Ukoliko uradi ono što je tokom kampanje rekao da će uraditi, moraće da promeni način na koji se SAD odnose prema stranim državama i stvori novi bezbednosni model – dodao je.

Taj zvaničnik priznaje da je “Tramp u pravu kada kaže da moramo da plaćamo više” u smislu finansiranja NATO. Saveznici bi trebalo da troše najmanje dva odsto BDP na odbranu, ali svega pet država – SAD, Grčka, Velika Britanija, Estonija i Poljska – to čine.

Prema NATO statistici, SAD su trošile približno 650 milijardi dolara na odbranu u 2015 – što je više nego dvostruka suma koju je potrošilo ostalih 27 članica NATO zajedno.

Ali s oporavljenom Rusijom, sada je najgori momenat da se izlazi iz saveza koji je uspostavljen pre više od 60 godina.

Norveški zvaničnik tvrdi da tokom protekle dve godine “postepeno viđa sve više i vipe strateških poruka iz Moskve”.

On smatra da se nakon ruske intervencija u Ukrajini 2014. može videti sve agresivniji obrazac kada su u pitanju ruski planovi o letovima uz norvešku obalu, a da u aktivnosti podmornica podignute na stepen koji nije viđen još od Hladnog rata.

(Dnevne.rs /Izvor: Nataša Bogović,Blic.rs)

 

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone