EU zatečena: Putin nudi novu rutu gasovoda kroz zemlje koje su odane Rusiji

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
putin
Vladimir Putin, predsednik Rusije, pokušava da nađe novu rutu do Evrope za gasovod koji bi zamenio propali Južni tok, sa Srbijom kao jednom od tranzitnih država.

Tokom posete Mađarskoj Putin je ponudio premijeru Viktoru Orbanu opciju da novi tok gasa ide od Turske, preko Grčke, Makedonije i Srbije do Mađarske, a možda i Austrije.

Time bi ruski “Gasprom” dobio priliku da kazni Bugarsku, koja je pod pritiskom EU i SAD stavila tačku na Južni tok iako su zavarene prve cevi u Srbiji. Sada su u igru ušle države koje nisu u toj meri odane Briselu i Vašingtonu.

Zato je za početnu stanicu Turskog toka izabrana država čiji je predsednik Redžep Tajip Erdogan u poslednje vreme često dolazio u sukob s evropskom i američkom administracijom, a potom i Grčka, koja je pre nepunih mesec dana izborom neomarksističke Sirize gurnula prst u oko Briselu i ponovo poljuljala stabilnost evrozone.

Uz pomoć Srbije, ali i Makedonije, čija je vlast mnogo bliža Beogradu nego Sofiji, ruski gas bi mogao da ima nesmetani put do Mađarske. Tu je na vlasti Orban, koji je nedavno jasno istakao da su prioritetne veze sa Rusijom i Nemačkom, a ne i sa SAD.

Poslednja stanica zasad bi bila Austrija, čiji je šef diplomatije Sebastijan Kurc posle najnovijeg sporazuma o miru u Ukrajini tvrdio da ne treba pretiti Rusiji i zalagao se da SAD ne budu za pregovaračkim stolom. Konačni cilj Turskog toka, koji Putin nije pomenuo u Budimpešti a nameće se kao logična opcija, jeste Nemačka, čija se kancelarka Angela Merkel protivi naoružavanju ukrajinske vojske koja se bori protiv proruskih separatista u Donbasu.

Peter Kreko, direktor Instituta za politički kapital iz Budimpešte, kaže da je Putinova ponuda Turskog toka Mađarskoj došla kao grom iz vedra neba.
– Putinov predlog je delom realan, ali je teško predvideti koliko je ostvariv. On je došao kao iznenađenje i za Mađarsku i za Evropsku komisiju. Došao je niotkuda, mislim da ni EU nije imala nikakve informacije o ovome – navodi Kreko.

On je prethodno za američke medije izjavio da je prilično umereni doček koji su Putinu priredile mađarske vlasti trebalo da ruskim političarima pokaže da Mađarska nije Srbija. Na pitanje da pojasni tu tvrdnju, Kreko navodi da je mislio na stav javnosti prema Rusiji koji se razlikuje u Mađarskoj i Srbiji.

Upravo ta antiruska atmosfera koja se videla tokom demonstracija protiv Putina u Budimpešti mogla bi da bude adut SAD čiji je cilj da svoj gas iz škriljaca prodaju Evropi i dopreme ga do Mađarske, a potom i Srbiji. Upravo je proizvodnja gasa iz škriljaca učinila SAD najvećim proizvođačem tog energenta. Gas iz škriljaca je jeftiniji, ali bi se kao glavni razlog za potražnju američkog gasa u Evropi, mogao tražiti u ukrajinskoj krizi.

U igri je i Azerbejdžan, koji Evropi nudi svoj gas iz Kaspijskog mora.

Ankara spremna na saradnju

Turski ambasador u Rusiji, Umit Jardim, izjavio je da je Ankara spremna da razgovara sa Moskvom o izgradnji „Turskog toka“. „Uzećemo u obzir svaki predlog koji može da donese korist za obe strane.

Takođe, treba voditi računa o interesima čitavog regiona i svih država koje bi učestvovale u projektu“, rekao je Jardim. Rusija i Turska već sarađuju na velikom projektu vrednom 20 milijardi dolara. U pitanju je izgradnja nuklearne elektrane „Akuju“.

(Blic)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone