DONALD TRAMP KAO ŠEF Zaposleni kažu: Nije strog, ali NIKAKO ne radite sledeće..

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
šou
Foto: Rojters
Desetine miliona Amerikanaca koji su gledali Trampov rijaliti “Šegrt” (emitovan i na našim televizijama) imaju poprilično jasnu sliku o tome kako je to kad te otpusti Donald Tramp.

On je sedeo uveliko sobi za sastanke za dugačkim stolom preko puta nervoznog takmičara. U toj sobi on je sve i svja. Ima svu moć i nikakve sumnje. Presuda pada kao sekira: “Otpušten si!”

S druge strani, brojni njegovi sradnici s kojima je razgovarala novinarka magazina “Politiko” tvrde da to gotovo nikada nije bilo tako.

Evo, kako bi to stvarno moglo da bude.

Bernar Gupi, bio je šest meseci glavni kuvar u Trampovom hotelu u Palm Biču na Floridi gde je poslužio Cezar salatu u raskošnoj činiji napravljenoj od parmezana. Jednog dana, Tramp je upao u kuhinju vičući kako se jednom gostu nije dopala salata. I ljutito demonstrira pravi način da se to uradi, ubacujući istove zelene salate i paradajz u pravu činiju i vičući da se “tako pravi Cezar salata tamo odakle ja dolazim”.

Na televiziji je teško odgovoriti Trampu. Ali u kuhinji u hotelu Gupi nije mogao da odoli: “Nisam znao da ste vi novi direktor”, rekao je Gupi svom šefu.

Besan, Tramp je otišao.

Tek sledećeg dana Gupi je, zapravo otpušten, ali to nije učinio Tramp, već generalni menadžer hotela koji je preneo poruku da Tramp više ne želi da ga vidi. Kada je “Šegrt” pretvorio graditelja nekretnina u televizijski rijaliti fenomen, u domove Amerikanaca je doveo upečatljivu sliku Donalda Trampa kao krajnjeg arbitra. Trampa kao onog koji odlučuje. Trampa – šefa.

Čin davanja otkaza nekome je jedan od najtežih delova u poslu šefa – znati ko je pravi za koje mesto u kom momenut a ko nije. Tramp sa televizije je otkazima svojim podređenima davao lični potpis miksujući autoritet sa pozorišnom predstavom o tome kako se osoba s tim ovlašćenjima ponaša.

Naravno, tako je bilo do prošle godine. Trampov stil i veštine kao šefa bili su bitni uglavnom njegovoj firmi s 22.000 zaposlenih i kupcima njegovih 15 knjiga, najčešće s kontradiktornim poslovnim i savetima za samopomoć. Ali sada, 12 godina nakon njegovog prvog televizijskog otpuštanja osobe koja se zove Dejvid Guld zato što nije prodao dovoljno limunade na ulicama Njujorka, njegov šefovski stil je odjednom postao pitanje nacionalne bezbednosti. Tajkun Tramp nastoji da se pretvori u Trampa predsednika, najviše na osnovu svojih postignuća kao biznismen.

Na osnovu razgovora s ljudima koji su radili za njega, onima koji još rade i nekoliko njegovih biografa, istina o Trampu kao šefu – njegove metode i maniri – imaju vrlo malo sličnosti sa čovekom koji je viđen u šou programu. Umesto oholog i odlučnog, Tramp kao stvarni šef se lomi između šefa kojeg se ne sme uznemiravati, velikog mislioca… On je istovremeno intuitivan i impulsivan. Zapošljava na osnovu instinkta češće nego na osnovu kvalifikacija: sluša druge, ali ne toliko mnogo ili često koliko sluša sebe. On je odan – osim, kako je jednom rekao za sebe “kad nije”.

Njegova nepredvidljivost u upravljanju nije hir nego znak, tvrde oni koji su radili s njim godinama. On neprestano radi i očekuje od onih koje plaća da to isto čine, ali se takođe ne drži striktno rasporeda – on je, drugim rečima, neorganizovani radoholičar. Način na koji upravlja svojim zaposlenicima i imovinom takođe odražava njegovo uverenje u vrednost nesputanog nadmetanja – između njegovih zaposlenika, njega i njegovih radnika, dobavljača i izvođača, i konačno, između njega i ostatka sveta.

Tokom proteklih godina, Trampov jedinstven stil upravljanja je testiran na nacuionalnoj pozornici koja nije bila iznenađenje za one koji su ga gledali izbliza kako radi. Njegov mali tim za kampanju je na više načina bio klasična Trampova operacija, kažu oni koji su duže u njegovom okruženju. Bilo je to osoblje koje mu je odano i koje je sam izbarao. Jednako tako klasično trampovski bili su i njegovi odgovori na kritike upućene timu: mesece je proveo peglajući i ignorišući neprijatne u javnost dospele unutrašnje sukobe oko moći. I odupro se pozivima iz svog samog tima – čak i iz svoje porodice – da otpusti sebi odanog menadžera kampanje Korija Levandovskog. Na kraju je pospustio tek kada su istraživanja pokazala da mu popularnost stagnira. Čak i tada, tvrde izvori na koje se poziva Pollitiko, egzekutor otpuštanja bio je njegov sin Donald mlađi.

Da li će Tramp moći svoj ekscentrični upravljački stil da prilagodi zahtevima nove arene? Da li će barem pokušati? Tokom svoje karijere, tvrde oni koji ga poznaju, Trampov ego je narastao a njegovo strpljenje je nestalo pojačavajući njegovu impulsivnost i samovolju. Neki od onih koji su pratili njegovu karijeru uočavaju promene pre i posle, Trampa u ranoj fazi i onog koji je napravio gomilu loših odluka 80-ih i 90-ih godina, potaknut osećajima nesigurnosti i nezasitosti koji su prom,enili i njegvo poslovni i privatni život.

– On se preobrazio iz jedne u drugu osobu – kaže Barbara Res koja je bila projekt menadžer Trampovog tornja i kasnije igrala važnu ulogu u obnosi Hotela Plaza.

A ono što najviše ljude moće iznenaditi kod Trampa je da, kako kaže, nije voleo da otpušta ljude.

Tramp voli da priča kako je ljude “oterao kao pse” – čak je tu rečenicu koristio i u rijalitiju, ali najčešće to prepušta svojim zamenicima.

– Nikada nisam čula da je nekome rekao: “Otpušten si”. On jednostavno ne otpušta ljude. On ti stavi do znanja da te više ne želi, i ti jednosrtano odeš – kaže. Čovek za koga je rečenica “Otpušten si” postala sinonim toliko da je 2004. pokušao (i nije uspeo) da zaštiti tu frazu, zapravo i nije otpustio mnogo ljudi, kaže Bili Prosida, bivši potpredsednik Organizacije Tramp, što i drugi potvrđuju.

“Šegrt je”, podsećaju njegovi saradnici, jednostavno bio samo tv šou.

(Dnevne.rs/ Izvor:Nataša Bogović,Blic.rs)

 

 

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone