DESILO SE ČUDO, DONALD TRAMP JE NOVI PREDSEDNIK AMERIKE: Evo kako je došao do mesta NAJMOĆNIJEG čoveka Amerike (VIDEO)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
usa
Foto: Tanjug/AP
Odlučeno je, Amerikanci su presekli – Donald Tramp je novi predsednik SAD! Drama je završena (ili tek počinje), a ceo svet nestrpljivo očekuje promene koje slede. Ova pobeda na predsedničkim izborima mnoge je iznenadila ali je drugima samo potvrdila davno istaknute tvrdnje.

Izborna noć je bila izuzetno napeta, a ovo su rezultati – Tramp je osvojio 276 elektorskih glasova, Klintonova 218.

Pošto niko ne može da nasluti kako će izledati naredni meseci ili godine sa Trampom na čelu, da se podsetimo kako je on zapravo stigao do Bele kuće.

Milijarder Donald Tramp sasvim je sigurno nesvakidašnja pojava na američkom političkom nebu, a tokom ove predsedničke kampanje na neki se način etablirao kao zaštitnik srednje klase, naišavši pri tome na nedvosmisleno zgražavanje pripadnika nekih drugih slojeva američkog društva.

U nastupima koji su neretko bivali na granici skandala, Tramp je u prethodnih nekoliko meseci držao kurs kojim se mnogima zamerio, mnoge zaplašio, ali je mnogima ulio tračak nade da će se potruditi da baš prema njima modelira buduće odnose u američkom društvu, pa i preko granica.

Rođen je juna 1946. u Kvinsu, Njujork, kao četvrto od petoro dece uspešnog poslovnog čoveka Freda Trampa.

Završio je vojnu školu, Vojnu akademiju Njujork, po svemu sudeći po želji roditelja. Potom je studirao, takođe u Njujorku, na katoličkom Fordhajm univerzitetu, a zatim je diplomirao na poslovnoj školi Vorton, Univerziteta Pensilvanija, Filadelfija, 1968. Godine.

Nastavio je očev biznis s nekretninama. U preduzeću “Elizabeta Tramp i sin” zaposlio se posle studija, da bi već 1971. postao direktor preoblikovane kompanije.

Postupno, tokom osamdesetih, što je inače bio period neverovatnog buma biznisa s nekretninama u SAD, stvorio je ogromnu poslovnu imperiju, i postao jedan od najbogatijih ne samo u toj branši.

Osim nekretnina, njegovu poslovnu imperija čine hoteli, transportna preduzeća, sportski klubovi, organizovanje igara na sreću, odnosno kockarnice, pa čak i franšize za zakmičenja za razne misice, uključujući izboze za mis SAD i mis univerzum.

U svom je poslu imao uspone i padove, pa je tako, nakon izbijanja globalne krize 2008 imao pretrpeo ogromne gubitke, kao i u više navrata devedesetih, ali se posle uspešno oporavljao.

Prema listi magazina Forbs za 2010. odnosno 2011. godinu, njegovo bogatstvo procenjivano je na oko dve milijarde dolara. Danas iznosi oko 3,7 milijardi, mada se ponegde navode i procene da je to gotovo pet milijardi dolara.

U trećem je braku, sa Melanijom Tramp, rođenom u Sloveniji, u bivšoj Jugoslaviji. Prethodno je bio oženjen Ivanom Zelničkovom, Čehinjom, a potom Marlom Mejplz.

Doduše, i njegovi krupni poslovni poduhvati imali su neretko i reklamnu notu, što je vidno i na velikim građevinama koje je stvorio a koji nose nazive: Trump Tower, Trump Taj Mahal…

U svetu politike prošao je različite faze, bio blizak i demokratama i republikancima, bivao čak i nezavisan, da bi 1999. javno obelodanio nameru da postane prvi čovek Reformske partije SAD.

Kandidaturu za predsednika SAD zvanično je objavio juna 2015. godine, kao predstavnik republikanaca, najavljujući da će kampanju sam finansirati.

Značajan segment njegove kampanje, i verovatno šire popularnosti, nalazi se u pozivu na čvrsto regulisanje problematike ilegalne imigracije. Prema procenama, u SAD se nalazi oko 11 miliona ilegalnih imigranta, što otvara pitanje nezaposlenosti, ali i socijalne nestabilnosti za građane SAD, a, dofaje Tramp, uveliko utiče na rast kriminalnih aktivnosti.

Na tu temu, ali i na temu istopolnih brakova ili predika trudnoće istupa s naglašeno konzervativnim stavovima, što njegova odrednica i u domenu ekonomskih mera, posebno fiskalne politike.

U odnosu na postojeće stavove koje SAD zastupaju u spoljnoj politici, Ono što je u kampanji govorio Tramp uglavnom se apsolutno suprotstavlja tome.

usa
Foto montaža: Tanjug/AP

U korpus tih “oprečnih” stavova spada njegovo žestoko poritivljenje okupaciji Iraka, uz lične procene da u toj zemlji situacija sigurno može biti još gora nakon što se SAD jednom iz njega povuku.

Vojno-politički upliv SAD u Siriji za njega je potpuno nerazumljvi i nepotreban, čak bahat, pri čemu za Bašara al-Asada otvoreno i glasno govori da “izgleda mnogo bolje od nekih naših takozvanih prijatelja”.

U tom smislu smatra da je politika njegove zemlje u Siriji, ali i u tom regionu, suštinski jedan od uzroka nastanka i trajanja takozvane Islamske države.

U savremenoj americkoj politici Donald Tramp oličava praktično potpunu suprotnost onome što tamošnji liberalni političko-intelektualni establišment zagovara poslednjih decenija.

Naime, sudeći po javnim istupima potpuni je protivnik globalizacije i sebe predstavlja kao konzervativca koji se oslanja za zdrav razum namesto fraza takozvane političke korektnosti.

I dok su se veliki američki mediji otvoreno postavili nasuprot Trampu, na društvenim mrežama on uživa značajnu podršku, pa je tako u trenutku kad je u martu 2016. u okviru Republikanske stranke preovladao stav protiv Trampa, putem interneta pokrenuta neobično masovna kampanja, marta 2016, sa sloganom “Nema Trampa – Nema glasa!” (No Trump – No vote).

(Dnevne.rs /Izvor:Telegraf.rs)

 

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone