BITKA ZA “ZALEĐENE MILIJARDE”: Putin započinje novi hladni rat (INFO)

predsednik
Foto:Tanjug/AP
“U dalekoj galaksiji” ili “tamo gde još niti jedan čovek pre nije bio”, dakle početnim rečenicama iz legendarnih “Ratova zvezda” i “Zvezdanih staza” mogao bi se opisati Arktik. Jer, stvarno je daleko, na vrhu globusa i tamo ljudi idu jako retko. Ipak, i na Artiku postaje gužva, a naoružanje se gomila.

Domovina Deda Mraza

Arktik je u modernoj imaginaciji ostao mesto na kome živi Deda Mraz, ali danas je i ta bajka razbijena jer sada svi znaju da živi u Finskoj, tamo čak možete da posete i njegovu kuću. Da nije novog hladnog rata, tu bi se priča o Artiku završila.

Ruska vojska je 24. januara objavila slike svojih vojnika kako vežbaju u arktičkoj zoni. I nije to slučajno. Naime, 16. januara u Norvešku stigao je kontingent od 330 američkih marinaca koji su stigli kako bi ojačali obranu NATO saveznika od ruske pretnje za koju će svako iz moskovskog političkog establišmenta reći da ne postoji.

Nepobitna je činjenica da se dogodio strateški obrat u strategiji Kremlja koji je sve vidljiviji. Ukratko, Vladimir Putin je 2000. godine dobio ekonomski gotovo uništenu Rusiju kojom su harali oligarsi. NATO je stigao na ruske granice, a onda je Zapad udario i na Ukrajinu, vitalnu stratešku tačku za rusku bezbednost.

Te 2004. godine Vladimir Putin je još bio preslab da bi ugušio “narandžastu revoluciju”, ali ubrzo će događaji početi da mu idu na ruku – pre svega rast cena nafte. Barel je 2004. prešao cenu od 50 dolara da bi pred američke izbore 2008. stigao i do 120 dolara. Novca, dakle, za Rusiju koliko se može poželeti. I troškovi su bili veliki, trebalo je popraviti životni standard, ali ostalo je i za vojsku i za rezerve. To je razdoblje kad Moskva redefiniše svoju doktrinu i vraća u pojmovnik svoju zonu interesa, koja se brani svim sredstvima.

Arktičko veće i ruski interesi

Ruska zona interesa se proteže od Pacifika, preko srednje Azije (sad je umro i uzbekistanski diktator Islam Karimov pa se i ta zemlja sve više približava Moskvi), a posebno je interesantno da je Rusija sve aktivniji faktor i u Avganistanu (da, istom onom koji je okupirala 1979. godine posramivši američkog predsednika Džimija Kartera) pa sve do Arktika.

Pre 20 godina formirano je Arktičko veće u kojem je osam članica: Kanada, Danska, Finska, Island, Norveška, Rusija, Švedska i SAD. Deklaracija govori da je Arktičko veće “vodeći međunarodni forum za razmatranje saradnje, koordinacije i interakcije arktičkih država, arktičkih autohtonih zajednica i drugih arktičkih stanovnika oko zajedničkih arktičkih tema, posebno vezanih za održivi razvoj i očuvanje okoline na Arktiku”.

I da, ovo Veće stvarno lepo radi, bavi se ozbiljnim stvarima, ali ima jedan problem. Reč je o multilateralnoj organizaciji kroz koju je teško ostvari sopstvene interese, stoga zemlje u direktnom dodiru s Arktikom u velikoj meri deluju autonomno. Konačno, Rusija je odbacila multilateralni Pariski sporazum o nepromenjivosti granica u Evropi kako bi anektirala Krim, a američki predsednik Donald Tramp je rekao da sve stvari treba rešavati bilateralno, pa i zapretio oduzimanjem novca UN-u.

Prebogati Arktik

Naime, kako je otoplilo, tako je Arktik postao dostupniji. Istraživanja su potvrdila da se ispod tog relativno brzo topećeg leda skrivaju rezerve nafte i plina kojima bi ekvivalent bio 412 milijardi barela nafte. Pomnožite to sa sadašnjom cenom barela od 50 dolara i zavrteće vam se u glavi.

Već 1932. godine Sovetski Savez je otvorio severni pomorski put, najbržu liniju od Azije do Evrope koja za 60 posto smanjuje trajanje putovanja kroz Panamski ili Suecki kanal. Prema stručnim analizama, severni pomorski put bi već 2030. mogao da bude otvoren devet meseci godišnje. Upravo je to i razlog zbog kog je Kina tražila mesto posmatrača u Arktičkom veću jer bi svako skraćenje pomorskog saobraćaja ovoj izvoznoj ekonomiji donelo nove profite.

Arktik je bio tačka nadmetanja Zapada i SSSR-a pa su u Moskvi besnili kad je američka nuklearna podmornica “Nautilus “1958. godine uspela da pilovi ispod Severnog pola. Odgovor je trebalo čekati sve do 1977, kad je ruski atomski ledolomac Arktik postao prvi brod koji je došao do najsevernije tačke zemaljske kugle.

Ledena kapa i ruska zastava

Dve ruske podmornice zaronile su 2. avgusta 2007. ispod ledene kape i na dubini od 4300 metara zabile jedan metar veliku rusku zastavu izrađenu od titana.

Naime, još 1948. godine sovjetski istraživači su otkrili podmorski greben Lomonosov koji se proteže od ruske teritorije prema Arktiku pa Moskva smatra da se njena teritorijalna prava mere upravo prema tom grebenu. Na koji je na kraju i zabijena zastava. Što, jasno, spore ostale zemlje oko Arktika.

U septembru 2014. Rusija objavljuje da je poslala šest brodova s osobljem i opremom kako bi otvorili vojnu bazu u arktičkom prostoru iz doba Hladnog rata koja je zatvorena 1993. godine. Ruske su novinske agencije mirno objavile da je reč o “jačanju prisutnosti u regiji”. Moskvu su, kako su izvestili ruski izvori, zabrinule aktivnosti Kanade i Norveške (nije nikakva tajna da sve države koje okružuju Arktik sve vreme rade na tome da prošire svoj prostor dalje od 200 nautičkih milja koje im odobrava Međunarodna konvencija o pravu mora UN-a. I tu se sukobljavaju i članice NATO-a, na primer SAD i Kanada.

Šest novih ruskih baza

Putin je 2013. naredio povratak na Novosiberijska ostrva na dalekom severu. No, Kremlj nije imao na umu samo oživljavanje starih baza. Ruski ministar obrane Sergej Šojgu će u oktobru 2015. ponosno zaključiti: “Ne skrivamo to: gotovo smo završili izgradnju baze na Novosibirskim ostrvima. To je velika vojna baza, takve ovde nije bilo u sovjetskom razdoblju”.

Sve se ovo, treba napomenuti, događa u razdoblju zapadnih sankcija pod kojima trpi Rusija i u trenutku kad je Rusija već vojno aktivna u Siriji. Da o Ukrajini ne govorimo. Šojgu najavio da će ruske trupe trajno biti raspoređene na Arktiku 2018. godine opremljene svom potrebnom opremom i oružjem visoke tehnologije. Najavio je i niz manjih baza.

U decembru objavljeno je da je u funkciju stavljeno šest baza: Nagurskoje, Rogačevo, Srednji Ostrov, Temp, Mis Šmidta i Zivozdni. Pogled na geografksu kartu potvrđuje jasnu stratešku nameru – stvoriti obruč oko Arktika od Norveške do Aljaske i tako eliminisati moć postojećih norveških, kanadskih i američkih baza. I može se bez većeg dvoumljenja zaključiti da je Rusija uspostavila vojnu strukturu koja je spremna u bilo kojem trenutku da braniti interese Kremlja. I sasvim je jasno da joj na tom planu niko od ostalih članica Arktičkog veća nije ravan. I da je razmeštaj 330 marinaca u Norveškoj obrana kišobranom od tajfuna.

Migovi na Arktiku

U tim su bazama zatvoreni gradovi, vazdušne luke, borbeni položaji, a u njima se nalazi “više stotina vojnika” – stvarna je brojka, razumljivo, tajna.

“Tokom 2017. planira se završetak konstrukcije preostale infrastrukture posebno mreže vazdušnih luka kako bi Arktik do 2018. bio dom samoodrživih mobilnih borbenih skupina”, rekao je neimenovani izvor iz ruske vojske.

Dodatni podaci, koje je objavio Rojters, ističu da je u bazi na Aleksandrovoj zemlji 150 vojnika koji tamo mogu provesti 18 meseci bez kontakata sa kopnom. Upravo tu se očekuje raspoređivanje aviona MiG-31 ili/i SU-34. Baza na otoku Kotelni nosi ime “Severna detelina”, a u njoj će biti raspoređeno 250 vojnika s protiv vazdušnim sistemima.

Moskva je reagovala na razmeštanje američkih marinaca. Iz Gornjeg doma parlamenta stigla je izjava da “Kremlj marince smatra direktnom vojnom pretnjom. Norveška zbog toga postaje moguća vojna meta moskovskog moćnog arsenala, uključujući nuklearno oružje”. Američki marinci su inače raspoređeni u Vaernesu koji je stotinama kilometara daleko od ruske  zemlje. Da situacija nije bezazlena, potvrđuje vest da je američko ministarstvo odbrane objavilo dorađenu vojnu strategiju za Arktik koja predviđa jačanje američke mornarice kako bi se odvratila ruska agresija.

Amerika u problemu

Brojke su više nego jasne: Moskva je uspostavila novu arktičku komandu, četiri nove operativne borbene brigade, 14 novih vazdušnih luka, 16 luka i 40 ledolomaca, od kojih šest nuklearnih, dok je još 11 u izgradnji.

Svega toga novi američki ministar odbrane Matis je više nego svestan. SAD trenutno ima samo jedan upotrebljiv ledolomac, te je tokom svog senatskog saslušanja izjavio da je “Arktik ključni strateški teren. Ja ću na prvo mesto staviti razvoj integrisane strategije za Arktik”.

Sve to jasno predstavlja novi problem za predsednika Donalda Trampa koji se nada poboljšanju odnosa s Rusijom.

“Ruska vojna aktivnost na Arktiku je u određenoj meri provokativna i mogla bi pokrene trku u naoružanju”, rekao je za Rojters Mihail Barabanov, glavni urednik “Moscow Defense Briefa”. A svaka trka u naoružanju lako se završi korišćenjem istog- zašto bi se inače gomilalo.

(Dnevne.rs/Blic.rs /Izvor:M.Bajić /Jutranji list)

Be the first to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published.


*