Zapad je 3 godine pravio mit od Islamske države, a onda su došli Rusi i sve to ‘počistili’ za 3 dana (INFO)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone

rakete

Protivnika ne treba potceniti ali ga ne treba ni preceniti. Rusija veoma uspešno koristi svoje borbene avione u Siriji, a za nekoliko dana već je „umirena“ Islamska država. Kako se ispostavilo, ID i nije tako strašna.

Šta je zapravo Islamska država? Njeni borci raspolažu lakim naoružanjem koje je 20 posto američke proizvodnje. Osnovna lakog naoružanja terorista su automatska puška M-16 i puška HM15E2S.

Međutim, arsenal naoružanja je međunarodni. Islamska država poseduje 90 mm Anti-tank bombu M-79 „Hornet“ jugoslovenske proizvodnje, koje su dostavljene preko Saudijske Arabije pobunjencima takozvane Slobodne sirijske armije 2013. godine, a  potom su se „preselile“ u ruke Islamske države.

Kalašnjikov, automatska puška je takođe rasprostranjena. Ima i hrvatskih snajperskih puška, kao i kineski Ture 79.

Mnogo ozbiljnije oružje koje je takođe u rukama Islamske države su teški mitraljezi različite proizvodnje. Džihadisti imaju i protivavionsko naouružanje SP-2-24 (Tvin 24 mm protivavionski top).

Izvesno je da islamisti poseduju i „Stinger“, „Strela-2″ i „Orao“, koje su uzeli prilikom napada na vojna skladišta u Iraku i Siriji, a koji imaju domet od 3 kilometra.

Vrlo je verovatno da među zaplenjenim oružjem ima i ozbiljnijih komada kao što je  sistem „Kocka“, ali je malo verovatno da se može koristiti bez kvalifikovanih stručnjaka.

Ipak, prema tvrdnjama „terorista“, a što je zvanično potvrđeno od strane Pentagona, oni su uspeli da zarobe 140 tenkova „Abrams“ u provinciji Anbar u Iraku. Navodno, ti tenkovi prebačeni su u Siriju. Njihova tačna lokacija je još nepoznata.

Još jedan od blefova Islamske države je oduzimanje projektila „Skad“, koji je sposoban da udara bilo gde u Siriji. Teoretski, teroristi su mogli da nabave „Skad“, ali je malo verovatno da mogu da ga upotrebe. Trebalo bi da barem pet godina obuke u vojnoj školi za korišćenje tog sistema.

Još jedan mit je broj aktivnih boraca Islamske države, koja se navodno kreće od 38 do 50 hiljada ljudi.

„Sadašnja vojna sila Islamske države je mit, sagrađen uglavnom na strahu. Javna pogubljenja su još jedna od komponenti informacionog napada.

Ljudi u Siriji se zaista plaše, vojnici se ponekad povuku zbog straha, posebno kada ne osećate pravu podršku iza sebe.

sirija vojska

Sada se situacija značajno promenila: realna podrška Rusije će pomoći da se obnovi moral vojnika Asada“, kaže bivši vojni savetnik u Siriji pukovnik Anatolij Matvejčuk.

U svemu tome nemoguće je da se ne prizna da je Islamska država ipak realna i opasna sila. Prvenstveno zbog spoljne podrške, koja dolazi iz evropskih zemalja. Ali koren problema je u građanskom ratu u Iraku izazvanom vojnom kampanjom SAD i njenih saveznika protiv Sadama Huseina.

U Iraku 2004. godine najuticajnija džihadistička grupa u zemlji, „Džema’at al-Tavhid val-Džihada“, koju predvodi Abu Musab al-Zarkavi, pridružila se „Al Kaidi“ kao lokaln ogranak poznate terorističke organizacije. Dve godine kasnije, pod okriljem „Al-Kaide“ u Iraku formirali su terorističku organizaciju „Islamska država“.

Dva događaja u 2011. godini su oživeli Islamsku državu, povlačenje američkih trupa iz Iraka i izbijanje građanskog rata u susednoj Siriji. Ideologija Islamske države postala je popularna među drugim ekstremističkim grupama.

Terorističke organizacije iz Alžira, Egipta, Filipina, Pakistana i drugih zemalja zaklele su se na vernost Islamskoj državi.

Prva grupa, koja im se pridružila, bila je grupa militanata iz centralne Azije „Sabri Džemata“. Islamskoj državi su pristupile i neke male grupe radikalnih ekstremističkih grupa „Al Kaide na Arapskom poluostrvu“ i „Al-Kaide u islamskom Magrebu“.

Na vernost ID zakleli su se takođe i: filipinska džihad grupa „Ebu Saijaf“, pakistanski „Džemat-ul-Ahrar“, sinajski „Ansar al-Bejt Makdis“, nigerijski „Boko haram“ i alžirski „Al-Murabitun“.

U junu 2015. godine ID je pristupio veliki broja naoružanih grupa u Dagestanu, Čečeniji, Ingušetiji, Kabardino-Balkaria i Karačaevo-Čerkesiji. Oni su formirali takozvani „Kavkaski Emirat“. Nakon toga, lider Islamske države najavio je stvaranje provincija u Severnom Kavkazu.

Sadašnji teatar neprijateljstava u Siriji pokrivaju četiri grupe: vladine snage, Kurdi, „Islamski front“ i „Al-Nusra“ i Islamska država.

Svaka grupacija boraca se bore na dva fronta: vladine snage protiv „Islamskog fronta“ i Islamske države, Kurdi protiv Islamske države i nekih formacija „Islamskog fronta“, dok su napadnuti od strane turske vojske.

Ipak, glavni neprijatelji Kurda u trenutnoj konfiguraciji su upravo Islamska država i turska vojska.

U neprijateljstva je takođe uključeni „Hezbolah“ i, verovatno, jedna jedinica iranskih snaga, ali oni uglavnom rade na granici sa Libanom, u stvari oni obavljaju dužnosti vojne policije i sprovođenje operacije protiv militantnih grupa koje su u planinskoj oblasti. Te operacije izvode zajedno sa delovima sirijske vojske.

U ovom prilično konfuznom sirijskom scenariju je jedan velika ruska istina:Rusi se bore samo protiv Islamske države protiv koje izvode vazdušne udare. Ruski protivnik na ovom frontu nisu anti-vladine grupe.

su-25

Efikasnost ruskih aviona već je dala rezultate. Uništeno je više od 50 lokacija koje drži ID, uključujući i podzemno komandno mesto terorista. U napadaima na ID koriste se naiznmenično bombe i rakete koje uništavaju položaje militanata.

Ubijanje terorista u ovom slučaju nije neophodno, mnogo je važniji je efekat upotrebe vazdušnih udara na ključne pozicije ID. U redovima terorista je već prisutno masovno dezerterstvo. Svi dosadašnji američki vazdušni udari nisu imali sličan efekat.

Uzgred, u Siriji je korisno iskustvo iz borbi Sovjetske vojske u Avganistanu, koja je već imala prilike da se nosi sa široko razgranatim sistemom podzemnih komunikacija mudžahedina.

Protiv podzemnih kanala kretanja mudžahedina koriste se bombe koje imaju veliku probojnost betonskih konstrukcija.

Islamska država je većinu podzemnih kanala „nasledila“. Ovde se prepliću podzemne konstrukcije antičkih i srednjovekovnih vremena, kao i moderne zgrade u obliku tunela, bunkera koji su teroristi izgradili.

Postoje čitavi kvartovi povezani tunelima u jedan lanac. Očigledno je da su za posao izgradnje tunela i podzemnih uporišta bili potrebni stručnjaci sa posebnim znanjem i tehnologijom.

Njih u redovima terorista nije bilo. Pretpostavlja se da su „podzemne poslovođe“ inženjeri iz Saudijske Arabije, Katara, Turske i Sjedinjenih Američkih Država.

Isterati neprijatelja iz podzemnih objekata sa električnom energijom, sistemom za ventilaciju, zalihama municije i hrane je jako teško.

U blizini Barze Asadove trupe su otkrili tunel, koji je na dubini od 12 metara, unutar kojeg bi se mogao voziti tenk ili kamion. Možete da se setite i Homsa, gde je možda i najviše podzemnih prolaza u celoj Siriji, postoji čitav nevidljivi i zaštićeni grad.

Procenjuje se da danas u svetu ne postoji efikasna tehnologija za uspešno vođenje rata podzemlja. Odnosno, da nije postojala ranije. Udari Rusa bombama BETAB-500 uništili su taj mit.

Sirija se odlikuje ravnicama, pustinjama, planinama, brdima i visoravnima, uglavnom slično Avganistanu. U pogledu kopnenih operacija to nije baš udoban teren, ali za uticaj iz vazduha je idealna teritorija.

(Ilija Vuksanović /Pravda.rs)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone