ZA NOVAKA ĐOKOVIĆA zna ceo svet, ali OVAJ ČOVEK je zapravo najtalentovaniji srpski sportista ikada? (INFO)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
sportista
Foto: Wikipedia/Kolaž
Kada za nekoliko meseci u Riju počnu nove Olimpijske igre, biće to mesto na kome će se okupiti najbolji sportisti iz celog sveta. Ipak, čak i među njima, retki su oni koji će se oprobati u više disciplina. Zato još zanimljivije zvuči podatak da se, pre više od veka, jedan Srbin takmičio u čak četiri oblasti i bio i više nego uspešan! Njegovo ime je bilo Momčilo Tapavica. 

Prve moderne Olimpijske igre… Grčka krajem 19. veka… Pozivu da se takmiče za najveća sportska obeležja odazvalo se samo 14. država. Srbija nije bila među njima, ali to ne znači da u Atini te 1896. godine nije bilo Srba.

Svečanom otvaranju i paljenju Olimpijskog plamena prisustvovao je kralj Aleksandar Obrenović kao jedini strani zvaničnik koji je našao vremena da ode u Grčku. A među učesnicima, pod zastavom Ugarske, takmičio se i Momčilo Tapavica, Srbin iz sela Nadalj u Vojvodini.

Arhitekta sa srcem olimpijca

Od sporta se u to vreme nije živelo. On se tada samo voleo. Momčilo Tapavica bio je arhitekta koji je u slobodno vreme trčao, dizao tegove i igrao tenis. Važio je jednog od najjačih ljudi u Vojvodini, snažnog i veoma razvijenog.

Kada je od Ugarske došao poziv da se takmiči pod njenom zastavom na obnovljenim Olimpijskim igrama, Momčilo se odazvao i to rešivši da se oproba u čak četiri discipline – atletici, rvanju, dizanju tegova i tenisu. 

Od ukupno šest medalja koliko je Ugarska osvojila na Olimpijadi u Atini, Momčilo Tapavica odneo je jednu, ali su mu ostale izmakle „za dlaku“. Bio je četvrti u rvanju i šesti u dizanju tegova. Zbog povrede je morao da odustane od takmičenja u atletici.

Kruna Momčilovog takmmičenja bila je bronzana medalju u tenisu. Nakon njega, ovaj uspeh je za Srbiju ponovio tek Novak Đoković više od veka kasnije, na Olimpijadi u Pekingu 2008. godine.

„Niko mu nije bio ravan u rvanju, a još manje u dizanju tereta i bacanju kamena s ramena. Bavio se raznim granama sporta i bio je umno i fizički iznad svojih vršnjaka, a kao diplomirani arhitekt nadvisio je intelektualno neškolovane u gardi. Zatim, kao najistaknutiji član Saveza za telesno vaspitanje, postao je pojam u očima vojnika. Imao je samo jednu manu: precenio je svoju snagu i to mu se osvetilo na Olimpijskim igrama u Atini.“

Ferenc Kemenji, potpredsednik MOK i generalni sekretar Olimpijskog komiteta Mađarske o Momčilu Tapavici u svojim memoarima.

Posle Olimpijade Momčilo Tapavica se vratio svom zanimanju. Sportom se i dalje bavio, ali samo rekreativno.

Postao je poznati i priznati arhitekta.Projektovao zdanje Državne banke Crne Gore na Cetinju, velelepni hotel „Boka“ u Herceg Novom, kao i zgradu Matice srpske u Novom Sadu čijoj se lepoti i danas dive. 

Umro je u Puli 1949. godine, gde je posle Drugog svetskog rata radio kao glavni urbanista.

Iako je olimpijsku medalju osvojio za reprezentaciju Ugarske (današnje Mađarske) Međunarodna teniska federacija Momčila Tapavicu vodi kao jugoslovenskog tenisera.

Što se reprezentacije Srbije tiče, naši sportisti su se na Olimpijadi prvi put oprobali tek 16 godina kasnije, 1912. godine.

(A. B. /Dnevno.rs)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone