Vuk Branković vekovima bio NEPRAVEDNO OPTUŽEN: Ko stoji IZA IZDAJE na Kosovu?

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
boj
Wikipedia/Screenshot/Kolaž
I danas postoje nedoumice o ishodu Kosovske bitke, pa i o tome ko je zapravo bio Miloš Obilić i kako je uspeo da ubije Murata. Ipak, jedan čovek je vekovima neosporno važio za „srpskog Judu”, a njegovo ime je postalo sinonim za strašnu i neoprostivu izdaju – Vuk Branković. Šta ako je ovaj srpski velikan nepravedno optužen, a iza izdaje na Kosovu stoji neko drugi?!

Na Vidovdan 1389. srpske snage predvođene knezom Lazarem sukobile su se sa turskom vojskom koju je vodio sultan Murat. Srpski junak Miloš Obilić je uspeo da ubije Murata, a za vreme bitke je stradao i knez Lazar. I tako je nastao mit o Kosovskom boju, najslavnjoj pobedi u istoriji Srba, naroda koji i te kako zna šta je rat.

I dok i danas postoje nedoumice o ishodu bitke, pa i o tome ko je zapravo bio Miloš Obilić i kako je uspeo da ubije Murata, jedan čovek je vekovima važio za „srpskog Judu”, a njegovo ime je postalo sinonim za strašnu i neoprostivu izdaju – Vuk Branković.

Ipak, šta ako je ovaj srpski velikan nepravedno optužen, a iza izdaje na Kosovu stoji neko drugi?!

Dugo je tradicija označavala Vuka Brankovića kao izdajnika u Kosovskom boju. Ipak, Rade Mihaljčić, naš čuveni istoričar i akademik kaže da „sa hrišćansko-turskih odnosa i poruka kosovskog predanja Lazarevo delo su pre i više izneverili njegovi naslednici nego Vuk Branković“ koji je nakon Kosovskog boja do svoje smrti više vremena Turcima pružao otpor nego što im je bio vazal – počinje za Dnevno.rs priču Aleksandar Tešić, književnik i autor trilogije o Milošu Obiliću u kome se kao sporedni lik pojavljuje jedan potpuno drugačji Vuk Branković. 

O izdaji Vuka Brankovića ne govore neposredni istorijski izvori, a o njoj prvi put piše Mavro Orbini puna dva i po veka posle Kosovskog boja!

– Rade Mihaljčić dalje kaže da „upravo razvoj kosovske legende svedoči da je izdaja neosnovano pripisana ovom oblasnom gospodaru. U predanju se dugo lutalo dok se ljaga izdaje nije usredsredila na ličnost Vuka Brankovića” – objašnjava Tešić.

Jedini sačuvan portret Vuka Brankovića i Voja Brajović kao Vuk Branković u filmu ‘Kosovski boj’

Pa ipak, o izdaji na Kosovu se pričalo. Tako je Konstantin Mihailović iz Ostrovice zapisao da su se uz Lazara neki verno i junački borili, a drugi „gledali kroz prste“.

Iako o Kosovskoj bici ima premalo pouzdanih istorijskih izvora, ovoliko se zna: Ona se odigravala u oblasti koja je bila pod upravom Vuka Brankovića i on je u njoj komandovao desnim krilom srpske vojske.

Posle bitke, naslednici kneza Lazara su priznali vrhovnu vlast sultana Bajazita, dok je upravo Vuk Branković nastavio da se odupire Osmanlijama i čuva nezavisnost svoje oblasti. Kako u tome nije uspeo, krajem 1392. godine i sam je postao vazal, ali je i tako stalno pokušavao da nastavi borbu. Zbog toga je 1396. godine odveden u tursko zarobljeništvo, gde je i umro 1397. godine.

Pa kako je onda došlo do toga da se čovek koji je jedini pružao otpor Turcima posle Kosovskog boja proglasi izdajnikom?!

– Istoričar Ljubomir Kovačević je još u 19. veku skrenuo pažnju na moguća preklapanja imena u pisanju nepoznatog Dukinog prevodioca koji, u poslednjoj četvrtini 15. veka, pominje kako se pročuo glas da je Lazarev vojvoda Dragosav Probiščić izdao i okrenuo oružje protiv svojih, i da su tada zbunjeni Bosanci vojvode Vlatka Vlađevića ishitreno napustili bojište – objašnjava Tešić, ali i dodaje da je ovo jedino pominjanje Vlatka Vlađevića na istorijskoj sceni.

Ipak, postojao je još jedan onovremeni velikaš sličnog imena! Naime, za vreme Kosovskog boja bosanski vojvoda Vlatko Vuković komandovao je levim krilom srpskih snaga. Nakon početnih uspeha, on se sa svojom vojskom povukao sa Kosova i vratio u Bosnu šaljući stranim silama vest o velikoj hrišćanskoj pobedi.

U istoriji Mavra Orbina se pominje bekstvo bosanskog vojvode Vlatka Vukovića, a slično nalazimo i kod Mihaila Dinića u delu „Dukin prevodilac o boju na Kosovu“, kada kaže da „mada prevodilac ne govori o Vlatku Vukoviću već o Vlatku Vlađeviću pomišljalo se da je u zameni imena Vuk i prezimena Vuković zametak vezivanja kosovske izdaje za Vuka Brankovića” – zaključuje Aleksandar Tešić.

I Sonja Petrović u radu „Folklorna predanja i kazivanja u izvorima i diskursu na primerima tradicije o prokletstu roda“ iz 2008. godine, kaže da je na osnovu sličnosti imena i prenošenja ubikacija, Ljubomir Kovačević naveo mogućnost zamene ili fuzije imena Vuka Brankovića: vojvoda Vlatko Vuković, Vuk Lazarević.

Tako je „najozbiljniji pomagač Lazarev na Kosovu postao izdajnik u narodnoj tradiciji i pesmi“. Da je Ljubomir Kovačević solidno postavio trajektorije tradicije, dokazuje i činjenica da one čvrsto stoje i sto dva­deset godina pošto je objavljena njegova studija.

(Dnevno.rs)

 

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
  • Srdjan

    ko je ovo pisao veoma je tanak sa Srbskom istorijom, ja mu preporucujem da se okrene drugim temama, istorija je ipak zahtevna i za veoma umne ljude. Ovo nije komentar za o Vuku Brankovicu nego o Kosovskom boju.

  • maja

    mi toliko malo znamo o nasoj istoriji i onoj iz blize proslosti a da ne pricam o dalekoj ne bi me cudilo da zivimo u zabludi i kada je istorija u pitanju.

  • Marijan Don Stefanovic

    vuk brankovic nije izdao lazara to je istorijski podatak koji se moze i proveriti, ali po srpskom kalendaru nije ni 2015, pa se opet tako fura, ko pita srbe i istinu, konformisticka akademija svoj rad kroji prema potrebi interesnih grupa ne prema cinjenicama…

  • Vuk Branković

    „Najveća srpska pobeda?“ posle koje su Srbi priznali Tursku vlast. IDI NA PIJACU I PRODAJ POVRĆE „ISTORIČARU“.

    • Baki Sirtaki

      U turskim arhivama jasno stoji da su Srbi dobili bitku,cak smo imali i zapadne placenike,samleli smo im krilo konjicom,Lazara su uhvatili dok je isao sa omanjom svitom da se zahvali Bogu na pobedi u omanjoj crkvi,Srbija naravno nije automatski postala vazalna,godine i godine su prosle,Srbija je imala neverovatne kolicine srebra u rudnicima,Turcima se placala desetina,vladavina Vukovog sina u narodu je zapamcena po zlu pa postoje logicne teze da je to jedan od razloga zbog kojih je sam narod Brankovice,pa i Vuka,svrstao u izdajnike.Ako nekome nije jasno kako neko ko je pobedio postaje vazal kasnije taj mora da shvati da je broj poginulih Srba za Srbiju bio nenadoknadiv,a za Turke to je bilo nista,pobedjivali su brojnoscu,kao sto se danas Siptari i Albanci kote kao besni pa imaju u proseku mnogo mladju populaciju sto objasnjava i agresivnost i teritorijalne pretenzije zasnovane na izlaziranom istorijskom pravu na odredjene teritorije od strane zapada.

  • Đorđe

    U narodu, a samim tim i u „istoriji“ kada dođe do poraza mora da je neko kriv ili je izdajuca. Razlika između sukobljenih snaga je drastična. Osmanlije su imale jednu vojsku i jednog komandanta, Sultana. Evropske „vojske“ u feudalno doba su bile šarene. Svaki vlastelin je imao svoju i njome komadovao a ne treba smetnuti s’ uma da je bilo i plaćenika. 1371. je najbolji dokaz da je poraz hrišćanskih snaga neminovan jer je „koalicija“ raznih srpskih i bugarskih kraljeva, kneževa i druge vlastele bila jako heterogena. Tek u drugoj polovini XVII veka Luj XIV formira prvu evropsku „stajaću“ vojsku jer mu je dozlogrfilo da plaćenici menjaju strane zavisno od svote koja im se ponudi. Srpska epika je odredila Vuka Brankovića kao izdajicu, Jelenu (Irinu Kantakuzen) Prokletu Jerinu okrivila je za uzgradnju Smedereva i pad grada kao i mnoge druge „izdajuce“ koje su to bez istorijskih činjenica. Na Rovinama su poginuli Kraljević Marko i Konstantin Dragaš (gospodar Srbije) kao vazali Bajazita I, sina Sultana Murata. pa nisu izdajice (Konstantin Dragaš, Gospodar Srbije, je pak potpuno zaboravljen iako mu je ćerka Jelena bila žena Manojla II i majka poslednja dva cara Romee („Vizantije“) Jovana VIII i Konstantina XI Dragaša. Knjeginja Milica („Carica Milica“) je svoju ćerku Oliveru (koja je na dvoru imperije u nastajanju bila informator i „lobista“ za srpsku stvar) dala (morala je, politički interesi) u harem Sultana Bajazita sačuvavši tako život maleoletnog sina Stefana Lazarevića koji je kasnije milošću Porte i Mađara postao Despot. Tako to biva uvek pred silom. „Sila Boga ne moli!“ Po padu Smedereva, na primer, Despot Đurađ Branković (sin „izdajuce“ Vuka Brankovića) je sa ženom (Prokletom Jerinom) pobegao u Zagreb (a odatle u Zetu) da bi izbegao gnev Sultana Sulejmana, Bajazitovog naslednika.. Istorija nije tako jednostavna ali je romantizam i naknadno pamćenje dodatno „izkomplikuje“. Narodna epika (koja uglavnom nastaje po većem protoku vremena) može proglasiti izdajicom ko joj se učini pogodnim ali je istorija sa tim stvarima vrlo oprezna. Zaključak: Vuk Branković nije izdajica iako je njegovo ime postalo sinonim za izdaju. Kao što je ime Kvisling (norveški političar) sinonim za izdaju na celokupnom evropskom prostoru iako je bilo i drugih „hvislinga“ u od Nemaca okupiranim evropskim državama.
    Ako objavite, zahvaljujem! Čitaocima se izvinjavam zbog opširnosti!

  • Milos Lukic

    Hvala Dorde na tako iscrpnom objasnjenju, s kojim se u potpunosti slazem. Ja do sada nisam naisao na ozbijnu zabelesku da Vuk nije ucestvovao u boju, a buduci da se bitka dogodila na njegovom teritoriju, sasvim je logicno da je u istoj imao jednu od vodecih uloga.Uzgred receno,Vuk je bio ozenjen Lazarevom kcerkom Marom.

  • aljbanac

    Milos Obilic (Milos Kopiliqi) bio Aljbanac, samo da znate.

    • Snežana

      Tvoj deda je bio Aljbanac ali Miloš (K)Obilić NE !