VIŠE OD RELIGIJE: EVO KOJI SRPSKI OBIČAJ je najveći simbol zajedništva i identiteta (POGLEDI)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
zadusnice
Foto: Mile Gvozdenovic
U jesen, kada zaduvaju prvi vetrovi, i vreme postane hladnije, u Srbiji počinje jedan poseban vremenski period. Ako se tih dana neki stranac nađe u našoj zemlji, a da pri tome ne poznaje tradiciju i običaje, verovatno će pomisliti da je se sprema vanredno stanje, nestašica hrane ili da je, ne daj Bože, na pomolu rat. Kako drugačije objasniti gužve u prodavnicama i lavine ljudi koje se kreću ka pijacama ili idu sa njih noseći ogromne količine namirnica, sve to uz skoro zavereničko propitivanje „Kako ide?“ i „Da li je sve spremno?“
 Ipak, za ovakvo „neobično“ ponašanje u Srbiji postoji sasvim normalno objašnjenje –Stiglo je vreme slava, a to je nešto što može da se vidi samo u ovim krajevima!

Običaj proslavljanja zaštitnika kuće pod nazivom slava ili krsno ime – krsna slava, a ranije i pamjat svetom, oblikovan je u srpskoj srednjovekovnoj državi. Njegovu današnju formu, osim većinskog srpskog stanovništva, praktikuju i pripadnici nekih manjinskih zajednica – kaže za Dnevno.rs Marko Stojanović, član nominacionog tima za upis Porodične slave na UNESKO reprezentativnu listu nematerijualnog kulturnog nasleđa čovečanstva.

Slični običaji se sreću u Makedoniji, Crnoj Gori, delovima Bugarske, kod katolika u Boki Kotorskoj, južnoj Hercegovini, Dalmaciji i Bosanskom Grahovu, čak i kod nekih Albanaca katolika. Među Slovenima, slava se najbolje održala kod Srba. Najstariji pomen slave u našim krajevima kako navode neki izvori, potiče iz 1018. godine!

Najviše pristalica ima verovanje da je slava hristijanizovani oblik starog slovenskog praznika posvećenog mitskom pretku porodice ili porodičnim precima uopšte. Slaviti slavu znači održavati vezu sa precima i poreklom. Ipak, današnji slava je i više od toga.

– Obred proslavljanja slave se sastoji od prethrišćanskih, hristijanizovanih i hrišćanskih elemenata, koji se sjedinjavaju sa gozbom, društvenim ritualom uzajamnog gostoprimstva, što zajedno učvršćuje religijski i nacionalni identitet, uz podržavanje kulturne raznolikosti – objašnjava magistar Stojanović.

Ono kad „pola Srbije slavi, a druga polovina ide u goste“

Kod Srba postoji čak 78 krsnih slava. Najčešće su: Sveti Nikola – 19. decembar (Nikoljdan), Arhanđel Mihajlo – 21. novembar (Aranđelovdan), Sveti Georgije – 6. maj (Đurđevdan), Sveti Jovan Krstitelj – 20. januar (Jovandan), Sveti Dimitrije Solunski – 8. novembar (Mitrovdan) i Sveti Sava – 27. januar (Savindan).

Veoma je rasprostranjeno i verovanje daproslavljanjem slave Srbi odaju poštu svecu koji je zamenio prethodnog paganskog boga-zaštitnika.

Naime, kako je posle primanja hrišćanstva postalo jasno da je nemoguće iskoreniti paganske, narodne običaje, srpski arhiepiskop Sava je u 13. veku uputio sveštenstvo da, umesto progona, paganskoj tradiciji daju hrišćanska obeležja.

Današnju formu slava konačno je uobličio mitropolit Srbije Mihailo 1862. godine. Pored porodične slave, postoje i crkvene, gradske, plemenske, pa čak i stranačke ili zanatlijske slave. Beograd tako slavi Spasovdan, Novi Sad Đurđic, a Niš Svetog cara Konstantina i caricu Jelenu.

Slava je postala simbol zajedništva i identiteta. Pozivanjem i učešćem rodbine, prijatelja i komšija u gozbenom ritualu, usklađuju se društveni status, različita etnička i religijska pripadnost učesnika i naglašava važnost svakog gosta. Značaj slave uvažava se i na individualnom i na opštedruštvenom planu, što je štiti, održava i prenosi kroz generacije kao živo nematerijalno nasleđe –zaključuje mr Marko Stojanović.

Kakvo god bilo poreklo ovog običaja, slava je uvek praznik koji okuplja porodicu i prijatelje koji oko trpeze razmenjuju šale, priče i anegdote… sve u dobrom raspoloženju i nezaobilaznu čašicu (ili dve). Zato, kada ovih dana budete pripremali svoju slavu, ili išli kod nekoga u goste, ne zaboravite da ponesete pre svega dobro raspoloženje. Ono je nekada važnije od skupih poklona. I naravno, želimo vam srećnu slavu!

(A. B. /Dnevno.rs)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone