UŽASNA ISPOVEST MIGRANTA: Jeo sam meso sa svojih nogu!

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
migrant
Foto: Dragana Udovičić
U čučećem položaju proveo sam u zatvoru u Damasku pet meseci. Bio sam leš koji diše kad su me pustili, priča Kasem Abdulrazak (25), koji je s porodicom krenuo u Nemačku

BEOGRAD – Pet meseci sam u čučećem položaju proveo u zatvoru u Damasku. Na kraju sam od očaja i gladi kidao zubima meso sa svojih nogu.

Ovako, gorko, počinje svoju ispovest migrant iz Sirije Kasem Abdulrazak (25).
– Zarobili su me šiiti jer sam sunit i optužili me da sam terorista. Znate, ja oružje ne znam ni da držim.

Pristaje da nam demonstrira u kom položaju je morao da provede mesece u ćeliji, ali rane na nogama ne želi da pokaže. Nije želeo više o tome.

– Bio sam leš koji diše kad su me pustili iz zatvora – tiho je prošaputao.

Nisu uspeli... Mađarski graničari hvataju ilegalne migranteNisu uspeli… Mađarski graničari hvataju ilegalne migrante

Živeli lepo

Kasema smo, kao i većinu azilanata koji su u prolazu kroz Srbiju, sreli u parku kod Ekonomskog fakulteta u Beogradu. Pre 27 dana krenuo je iz svoje domovine i sa bratom i njegovo petoro dece želi da stigne u Nemačku.
– Put je dug, pa se smenjujemo ko će nositi decu. Živeo sam i u Libiji, gde sam radio sa Crvenim krstom i mnogim drugim humanitarnim organizacijama. Studirao sam arheologiju i radio kao novinar, moje jedino oružje bila je olovka – kaže prateći moje pokrete hemijskom dok žurim da zapišem njegovu priču:
– Pisana reč je jedina prava reč, promišljena je. U mirna vremena sanjao sam da postanem pisac, a pisao bih samo priče o ljubavi. Kad smo u čamcu putovali u Tursku, pao sam u more. Voda je odnela moje beležnice, ostala je samo jedna, ali su reči razmrljane od slane vode.

Laže da je Damask pre revolucije i građanskog rata bio divan grad u kome je život ključao 24 sata.
– Studirali smo, radili, družili se. Imali ste osećaj kao da su svi na ulicama ceo dan i noć. Sad svoj rodni grad ne mogu da prepoznam, na kraju više nismo smeli od bombi da izlazimo napolje – svedoči Kasem.

Žica nije prepreka... Ulaze u Mađarsku gde god stignuŽica nije prepreka… Ulaze u Mađarsku gde god stignu

Sanja o miru

Na odlasku, pokušavajući da ga ohrabrim, kažem da će možda postati novi Haled Hoseini, danas kultni pisac avganistanskog porekla, koji je opisivao život u rodnoj zemlji pre i za vreme rata.
– Slava mi ne treba, ne treba mi više zapravo ništa. Samo da moja porodica i ja budemo zdravi i živimo u miru.

Izgubljena ljubav
MORE ODNELO I JEDINU SLIKU FATIME

Pored beležnica, more je progutalo i fotografije, a među njima i jednu Kasemu najdražu – sliku njegove Fatime, za koju se nada da će mu biti supruga:
– Ona je ostala u Siriji i nisam mogao da je povedem sa sobom jer nismo venčani. Čekao sam je šest godina, čekaću je još. Kad se smestim i nađem posao u Nemačkoj, vratiću se po nju.

(Kurir)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone