U PAUZAMA IZMEĐU SNIMANJA, EMIR KUSTURICA: Mi smo bombardovani zato što Milošević nije dao Srbiju „simensima“

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
govor
TANJUG / ZORAN ZESTIC / bb
U pauzama između snimanja kadrova svog novog filma, na traci od 35 milimetara, daleko od korporativnih studija u kojima kompjuter više niko i ništa ne mogu da zamene, Emir Kusturica je, u Užicu, „glasno razmišljao”: – Može li današnju civilizaciju, predvođenu zapadom, uopšte – neko ili nešto ikada zameniti?!

– Zapad je jedna vrlo ozbiljna i, zapravo, vodeća civilizacija, nastala na helenskoj tradiciji, nastala na receptu, ja bih rekao, Sokratovom, koji je patentirao demokratiju, ali, na žalost, od nje i stradao. Dakle, pošto ju je on izumeo u vreme dok je Atina bila u ratovima sa okolnim državicama, onda je, zbog teških okolnosti, praktično od nje i stradao… – seže Kusturica u daleku prošlost, tražeći odgovor na današnja – planetarna pitanja: – Bio je taj „otrov za mlade” i utoliko je morao i da popije otrov na kraju.

– Ja mislim da danas demokratija dolazi do svoje „nulte tačke”. Funkcionalizacija svega što postoji, a tu me film najviše zanima, dovodi do toga da se tu ispražnjavaju svi ljudski sadržaji i da oni, zapravo, nestaju ispred te ideje „market liberales”.

To je jedna vrsta, kako bih rekao, isključivosti i totalitarnosti u ideji da, zapravo, prolazak na tržištu funkcioniše kao jedino sredstvo socijalizacije. To je jedan veliki psihološki, istorijski i politički trik, posebno za zemlje koje su, kao naša, podložne – brzini onoga što oni zovu „tranzicija”. Zato svi ovi lašci koji se pojavljuju „u ime zapada”, a koji su tamo dva puta bili, jednom da kupe farmerke, a jednom da vide Pariz, oni su najbučniji u tome, što iz neznanja, što iz šminkeraja…Znači – ako je ideja da svet opslužuje jedna banka, jedna korporacija, onda se sve ono zbog čega je Sokrat izgubio život, što je, kroz vekove, a pod uticajem helenske kulture, razvijano, to se sve potrošilo i urušilo, i završiće totalitarnim režimom.

Zašto je to neizbežno?

– Zato što ima mali broj korporacija, razlike između naroda se smanjuju, tržište je vrhunski regulator socijalnih i psiholoških odnosa, a korporacija ne pita više skupštinu ni kad, recimo, „Motorola”, otpusti 150 hiljada radnika, nijedan od tih radnika više nema kome da se žali, jer parlamentarni oblik života ne postoji pošto nema dovoljno korporacija i nema dovoljno različitosti da izrazi potrebu da postoji parlamentarni čivot. Znači, zapad će na kraju, kao jedna vrlo ozbiljna civilizacija, da potroši svoj vlastiti model.

– I on će tada da popije otrov kojeg je atinska vlada nasula Sokratu da je popije.

Gde smo mi u tome?

– Mi smo u poljoprivredi, zanatstvu, stočarstvu, seoskom turizmu i svemu drugom…. Znaš gde smo mi? Mi smo u individualnom, nismo mi nikada uspeli da se formiramo kao jedan kolektivni obrazac koji bi eventualno, mogao da se nametne. Mi to izražavamo kroz fudbal, košarku, kroz mnoštvo aktivnosti gde individualci uspevaju, a kolektivno nas nema…. Mi nemamo regulator tih kolektivnih odnosa.

Internacionalni kapitalizam ukida demokratiju, a ne nacionalizam, nacionalizam je samo nezgrapna pojava u procesu spasavanja identiteta, nekada pozitivna, kad su krivci u pitanju, a nekad negativna, sa zapadnog stanovišta, kad se tretira istočni pravoslavni svet.

Niti je moglo, niti će moći da tržište bude regulator svih ljudskih odnosa, socijalnih i psiholoških, jer svet, samo jedan njegov segment, od onih sedam osmina nepoznatog u ljudskom mozgu, se bazira na funkcionisanju i upotrebi tržišta. Ostalo je haos. A da nema haosa – ne bi bilo ni dionizija, ne bi bilo ni prepoznavanja, ne bi bilo ni izvornog značenja te reči, a izvorno značenje reči haos je vezano za svemir. Dakle, ne treba izbegavati ni svemir ni haos.

Brzina tranzicije omugućava efikasan slom nacionalne ekonomije. Samo su Južna Koreja, koja je izvela tranziciju pod striktnom kontrolom jake države, i u novijim danima Kina, uspele da se pretvore iz planiranih u tržišne ekonomije – zahvaljujući dobroj jakoj državi. Čitav istočni svet. izuzev Miloševića, se lako adaptirao, a mi smo zato i bombardovani, jer je izdržao deset godina bez „simensa” i drugih zapadnih korporacija, koje traže male i usitnjene države i veliku prohodnost. Urušava se domaće tržište i samo ga ponekad neki film izvuče ili neka pozorišna predstava. Uslovi prikazivanja filmova postaju sve mizerniji i mizerniji, a onda dolaze osvajači, ali tek na kraju, kad je tržište sigurno, kad nema otpora, preuređuju sale, standardizuju zvuk i sliku, i pretvaraju to u svoja tržišna područja.

A kada i zapadna civilizacija, jednog dana, popije svoj otrov, neće biti kraj sveta. Kao što je Rimsko carstvo izniklo na temeljima Helenskog, o kao što su najbogatija deca iz stare Grčke odlazila na školovanje u Rim, tako će, sutra, neka civilizacija naslediti današnje zapadno carstvo – preuzimajući sve najbolje iz njega, a njega samog – ostavivši da umre i iščezne.

(Iskra, Radoje Andrić)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone