U ČAST PREDAKA: OVIH 5 SRPSKIH MLADIĆA, 100 godina kasnije, prelaze ALBANIJU PEŠKE!

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
albanska-golgota
Foto: Albanskagolgota.rs
Marko Nikolić, Nenad Mitrović, Nemanja Nešković, Marko Marković i Siniša Vujić spremaju se da početkom decembra, preko Prokletija i Albanije pa sve do Drača i Krfa, peške pređu putanju dugu 280 kilometara istim onim putevima kojim se kretala i srpska vojska tokom povlačenja u Prvom svetskom ratu.

Na taj način, ova petorica profesionalnih sportista i planinara žele da odaju poštu precima i na dostojan način obeleže 100 godina od Albanske golgote tokom zime 1915. i 1916. godine tokom koje je život izgubilo više od 240.000 vojnika i civila.

Ideja se rodila tokom našeg zimskog uspona na jedan od vrhova Prokletija 2013. godine. Već tada smo krenuli sa konkretnom pripremom i logistikom što znači da se već 2 godine pripremamo za ovaj poduhvat. Dobar deo puta smo već jednom prošli, kako zimi tako i leti – kaže za Dnevno.rs vođa tima Marko Nikolić.

Spremni za put, Foto: albanskagolgota.rs

Ekspedicija „Albanska golgota 100 godina kasnije” krenuće u isto vreme kada je to, pre jednog veka, učinila i srpska vojska. Marko i njegova ekipa put počinju u Peći i preko prevoja Čakor kreću ka Skadru i Draču.

Tokom maršute, učesnici će koristiti samo ličnu opremu, ali bez logističke podrške.Moraće da nose hranu, da spavaju u šatorima, tope sneg za vodu, orijentišu se uz pomoć kompasa, i pregovaraju sa meštanima…

Naša ruta je najteža od te tri kojima se povlačila naša vojska . Ići ćemo preko prevoja Čakor od Peći pa ka Skadru i Draču. Čeka nas put dugačak 280 kilometara, a trajanje će zavisiti isključivo od vremenskih uslova. Procenjujemo da će nam trebati između 15 i 20 dana – objašnjava Marko i dodaje da će iz Drača, simbolično, članovi tima preći Jonsko more do ostrva Krf gde se Albanska golgota okončala.

Očekuju oštru zimu na Prokletijama, Foto: Facebook/Albanska golgota

Čim stignu na ostrvo, planiraju da spuste krst u “plavu grobnicu” – morsko počivalište hiljada srpskih vojnika koji nisu uspeli da se vrate u Srbiju.

Koliko je ekspedicija zaista bezbedna?

Iako Marko Nikolić ističe da njega i njegove drugove ne zanima politika i da preko Albanije ne idu kao vojska, već kao sportisti, pitanje o njihovoj bezbednosti ekcpedicije je ipak nezaobilazno.

– Situacija nije baš tako strašna kako ljudi kod nas misle i kako mediji umeju da „napumpaju“. Naravno, ne shvatamo ništa olako i preduzimamo određene korake i radnje kako ne bi došli u nezgodnu situaciju. Ipak, stanje koje smo zatekli na terenu, kao i sami ljudi, odaju pozitivnu sliku – ističe Marko.

Naravno, “albanska pustoš” se promenila u poslednjih 100 godina. Tamo gde su nekada bile staze i bogaze kojima su se naši preci sa mukom probijali danas su asfaltirani putevi.Ipak, ovo ne znači da je poduhvat na koji se spremaju Marko i njegovi prijatelji lak.

– Očekujemo oštru zimu jer su Prokletije surove i nepredvidive. Ne zovu se slučajno baš tim imenom. Svakako su putevi širi, jasniji, ali se ništa drugo nije promenilo sem granica – priča Marko i dodaje da mnogo vode računa o bezbednosti i situaciji na terenu.

Petočlana ekipa koja planira da se zaputi na ovaj opasan zadatak ima bogato iskustvo sa raznih ekspedicija širom sveta. Osvajali su Alpe, Himalaje, Kavkaz, Ande, a na ovoj ekspediciji planiraju i snimanje dokumentarnog filma.

Na ovaj način, ističe Marko, na sebi svojstven način, odaće poštu svojim precima, ali i celom srpskom narodu koji je u Prvom svetskom ratu stradao kao nijedan narod u istoriji.

Stradanje koje je zauvek promenilo Srbiju

U leto 1914. godine moćna Austrougarska monarhija napala je Srbiju. Posle očajničke i herojske borbe mnogo manje i slabije opremljene srpske vojske, izbora više nije bilo – jedini put za spas Srbije bilo je povlačenje.

Sa vojskom, Vladom i ostarelim kraljem Petrom bežao je i narod. Put je vodio preko nepristupačnih predela Albanije, a zima i hladnoća su se pobrinule da se povlačenje pretvori u golgotu u kojoj je stradao nezapamćen i nikada konačno utvrđen broj ljudi. Cifra koju izima najveći broj istoričara govori o oko 240.000 mrtvih, kako vojnika, tako i civila.

 

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone