TEORIJA ZAVERE: KONOPLJA LEČI KANCER I ZATO JE ZABRANJENA – JER BI UNISTILA FARMACEUTSKU MAFIJU

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
konoplja
Foto: printskrin
U Srbiji godišnje od raka oboli 33.000 ljudi, a 22.000 ih umre, što govori o potpunom neuspehu zvanične medicine da ga izleči.

Ali, godišnja zarada od prodaje citostatika koji se koriste u hemoterapiji je 5 milijardi dolara i stalno je u porastu, jer raste i broj obolelih. Citostatici se i dalje koriste, iako uništavaju i zdrave ćelije, a ne samo ćelije kancera. Reč je o farmaceutskoj industriji kao industriji smrti. Farmaceutska mafija zarađuje na bolesti, na smrti, iako se zna da postoje prirodni lekovi koji su specifični po tome što ubijaju samo kancerogene ćelije. Ovaj intervju sa Aleksandrom Mitrovićem Metanojom, magistrom psihologije, posvećen je lekovitim svojstvima jedne biljke, konoplje, koja se pokazala kao najefikasniji prirodni lek za kancer i mnoge druge bolesti. U narednim razgovorima sa Metanojom biće razmotreni i drugi prirodni načini lečenja kancera i još nekih oboljenja.

* Kada ste se upoznali sa lekovitim svojstvima konoplje?

– Moja tetka, koja živi u Holandiji, kao strastveni pušač obolela je od kancera pluća. Jedan od simptoma bio je i kašalj i iskašljavanje krvi.

Sreća u nesreći je bila što u Holandiji postoji Institut koji proučava medicinsku upotrebu konoplje i što je u ovoj zemlji legalizovano korišćenje ove biljke (kao i u pojedinim državama u SAD, poput Kolorada). Po preporuci prijateljice, počela je sa terapijom, sa pijenjem ulja koje je dobila od cvetnih vrhova i listova ženske biljke konoplje i na svoje i iznenađenje lekara – za nekoliko meseci se u potpunosti izlečila! Prilikom ove terapije jedina nus-pojava je bio osećaj pospanosti, ali je taj osećaj bio samo prirodni deo procesa lečenja, prirodan način da telo prikupi energiju u borbi sa bolešću. To je bio početak mog interesovanja za medicinska svojstva konoplje. Kako je moje istraživanje napredovalo, zapanjeno sam zaključio da su postojali ne medicinski, već ekonomski razlozi da se gajenje i upotreba prirodne konoplje zabrani.

* Da li je svaka vrsta konoplje dobra?

– Ne. Postoje dve vrste konoplje: industrijska, sa veoma niskim sadržajem smole i THC supstance (manje od 3 posto) i ona nije lekovita, i prirodna konoplja sa visokim sadržajem smole i THC supstance (u cvetnim vrhovima ženskih biljaka konoplje nalazi se i do 20-30 posto THC-a) koja upravo zbog toga ima lekovita svojstva.
Postoje i dve vrste THC supstance: industrijska THC dobijena hemijskim putem ne pokazuje lekovita svojstva koja ima prirodna. 
THC supstanca dobijena iz ženske vrste INDIJSKE KONOPLJE (indica) je tradicionalni (narodni) lek za oko 600 bolesti. Pomoću ulja od cvetnih vrhova i listova ženske biljke konoplje moguće je u potpunosti izlečiti kancer kože, kao i druge vrste tumora – što je dokazano i u naučnim studijama, a i ličnim iskustvom Rika Simpsona, Kanađanina koji je tako sebe izlečio od kancera kože konopljom; tu su i njegovi brojni pacijenti koje je besplatno lečio, sve dok mu nisu uništili zasade indijske konoplje.
Rik Simpson je izlečio uljem od konoplje oko 1.500 ljudi prema sopstvenoj evidenciji. Naučno je dokazano da THC suspstanca koja se nalazi u ulju od konoplje (od vrhova i listova biljke) ubija kancerogene ćelije i može u potpunosti da izleči kancer! 

Ulje od vrhova i listova konoplje se ne može nabaviti u Srbiji, izuzev ulja od semenki konoplje koje ne može da izleči rak zbog malog sadržaja THC supstance, a kao takvo se koristi kao dodatak prehrani. U Holandiji se ovo ulje može kupiti po ceni od 2.000 dolara po litru. Nedavno je Rik Simpson dobio ponudu od jedne farmaceutske kompanije, ali problem je što farmaceutske firme ne mogu patentirati ma kakvo ulje od konoplje kao lek, jer njega svako može proizvoditi u kućnoj radinosti i tako samog sebe izlečiti od mnogobrojnih bolesti. Takođe, prirodno ulje od konoplje sa visokim sadržajem THC supstance pokazalo se kao najbolja krema za zaštitu od sunčanja. Sve to bi zapravo uništilo farmaceutsku industriju u svetu. Zbog toga je gajenje konoplje zabranjeno odlukom Ujedinjenih nacija. Jer, farmaceutskoj industriji nije u interesu da ljudi budu zdravi, budući da ne zarađuje na zdravlju, već na bolesti. Otuda je farmacetuska industrija, zapravo, industrija bolesti, a time i industrija smrti.
Napominjem ponovo da lekovito svojstva ima samo prirodni THC dobijen iz indijske konoplje, a ne industrijske konoplje, a pogotovo lekovita svojstva nema
farmaceutski, hemijski sintetizovani THC. 

* Da li postoje i drugi razlozi zbog čega je gajenje ove biljke zabranjeno i zbog čega je ona kriminalizovana? 

– Da, problem je u tome što bi masovno gajenje konoplje uništilo savremenu industriju uopšte. Zbog toga je Konvencijom Ujedinjenih nacija o narkotičkim sredstvima iz 1961. godine konoplja proglašena narkotikom opasnim po zdravlje poput drugih, stvarnih narkotika kao što je heroin. Da stvar bude smešnija, u svetu umire 4 miliona ljudi godišnje zbog posledica pušenja, a cigarete nisu zabranjene, a meni nije poznato da je ma i jedan čovek preminuo zbog korišćenja konoplje. Verovatno se s pravom pitate u kakvom ludom svetu živimo, jer gde tu ima logike? Za industriju je najveći problem što se od ove biljke dobija jeftinije i učinkovitije gorivo za automobile koje ne zagađuje atmosferu, kao i bioplastika koja je 10 puta jača od čelika, iako je za 1/3 lakša od čelika. Henri Ford je načinio svoj prvi komercijalni automobil od konoplje. Na Internetu se može pronaći snimak Forda kako čekićem pokušava da razbije karoseriju od konoplje i u tome ne uspeva. 
Zatim, time bi bila ugrožena industrija plastike od nafte i toksičnih otpadaka, koja izaziva kancer. To su i razlozi zbog čega su industrijalci, uz podršku bankara koji su bili pravi vlasnici industrije, zabranili ma kakvo sejanje konoplje u bilo kojoj državi sveta (odlukom Ujedinjenih nacija) iako su po zakonu koji je važio u 17, 18. i 19. veku, a i za vreme Drugog svetskog rata – farmeri severne Amerike bili obavezni da seju konoplju zbog njene industrijske i farmaceutske primene. 

Za bankare i industrijalce problem je bio što svako može da gaji konoplju, jer ova biljka može uspeti i na pustinjskom zemljištu, budući da obnavlja zemlju pa pesticidi nisu potrebni, tako da bi farmaceutska industrija bila uništena, kao i industrija nafte i derivata (kojom se danas kontrolišu države). 
Isto tako, zabranom proizvodnje konoplje došlo je do planirane eksplozije narkomanije – pod kontrolom istih tih ljudi koji su to zabranili, što je uočljivo i iz činjenice da je proizvodnja opijuma u Avganistanu, od trenutka okupacije Avganistana od strane Vašingtona, pod potpunom kontrolom CIA i MI5, porasla na 6.900 tona – što donosi zaradu od 65 milijardi dolara – pri čemu njih nije briga što na taj način uništavaju živote 15 miliona heroinskih zavisnika (od kojih se polovina nalazi u Evropi, Rusiji i Iranu, a to su, za divno čudo, države koje Vašington želi, milom ili silom, da kontroliše i potčini svojoj volji). 

* Od kada se ova biljka gaji i u koje svrhe?

– Čovek od davnina gaji konoplju, a danas je jedini trenutak u istoriji čovečanstva kada je to zabranjeno. U Češkoj je pronađeno glineno posuđe staro 26.000 godina sa otiskom užeta od konoplje. Još su stari Kinezi od ove biljke pravili konopce, hartiju i odeću, a spominje se i u Atharva-Vedi. Od konoplje je čak moguće proizvesti beton sa odličnim termoizolacionim svojstvima. Ona se može koristiti i za izradu biorazgradive plastike, što bi dodatno ugrozilo industriju smrti – industriju nafte. Od nje je Levi Straus načinio prve farmerice u XIX veku, koje su pre nekoliko godina na aukciji prodate za 150.000 dolara. Dok je pamučnu odeću lako otrcati i uništiti, odeća od konoplje se pokazala neuništivom, što bi u velikoj meri ugrozilo tekstilnu industriju, ako bi se od pamučne preorijentisala na odeću od konoplje. Stare Biblije su bile pisane na konoplji kao i Deklaracija o nezavisnosti Sjedinjenih Država. Ova biljka ne samo da može poslužiti za izradu papira, već i nameštaja, čime bi se sprečilo uništavanje šuma, a time i prirode od koje zavisimo…
I po tome vidimo koliko oni koji danas vladaju svetom, bankarski lihvari, mrze prirodu. A zbog čega? Upravo zbog toga što je priroda Božija tvorevina. Prirodu žele zameniti industrijom smrti i hemikalijama, a od čoveka koga je Bog stvorio slobodnim žele načiniti pokornog i poslušnog roba. Otuda i savremena, namerno projektovana ekonomska kriza koja ima cilj da uništi srednju klasu, izmeša vere i rase u svetu stvarajući tako uslove za Treći svetski rat, a potom i novi svetski poredak sa jednom verom, i to verom u antihrista i satanu. A tim poretkom smrti, nesreće i neslobode bi upravljala uvek ista bankarska pseudoelita, sa krajnjim ciljem da u novom vrlom svetu postoje samo pseudoelita i njoj podređeni, kontrolisani i poslušni, što u krajnjem smislu znači zombirani robovi. 

* Zbog čega se vladari iz senke toliko plaše konoplje?

– Zbog toga što bi nas ona učinila energetski nezavisnim od njihove industrije. Na zemljištu veličine 60 puta 60 metara moguće je dobiti 1.800 litara etanola, a presovanjem semenki konoplje (koje se mogu koristiti i kao kvalitetna hrana, jer sadrže nezasićene masne kiseline i esencijalne aminokiseline), uz dejstvo enzima, moguće je proizvesti 6.800 litara biodizel goriva za automobile, traktore, kamione i ostala prevozna sredstva. Godišnje za automobil je potrebno oko 1.800 litara goriva, a oko 3.800 litara je dovoljno za grejanje i toplu vodu. Na taj način bi svako mogao biti ekonomski nezavisan, i to uz očuvanje prirodne sredine – slobodan, a ne rob. Više ne bi postajala zavisnost od lihvara i njihove industrije smrti. 

Ono što ohrabruje je da Rusija uviđa da je gajenje konoplje visoko profitabilno, budući da je moguće razne industrije zasnivati na njoj. Direktor Federalne službe za kontrolu narkotika u Rusiji, Viktor Ivanov, izjavio je na sednici Državnog antinarkotičkog komiteta prošle godine da će uvođenje sorti nenarkotičke konoplje u proizvodnju u širim razmerama doprineti antinarkotičkoj politici u Rusiji. Ne treba zaboraviti da je na vrhuncu svoje proizvodnje ove biljke, SSSR proizvodio oko 80 posto konoplje u svetu. To je još jedan važan razlog zbog čega su vladari iz senke odlučili da u potpunosti zabrane i kriminalizuju konoplju iako ona nije narkotik, niti se čak ni rekreativnim uzimanjem može ugroziti na ma kakav način zdravlje, čak nasuprot – konoplja je lek za oko 600 bolesti. To pokazuju brojne medicinske studije o njenoj lekovitosti. Ja sam dosad sakupio preko 800 medicinskih referentnih studija koje pokazuju tu izuzetnu lekovitost, po čemu se može zaključiti da je konoplja panaceja (čudotvorni, univerzalni lek) i da je to jedan od razloga zbog čega je kriminalizovana. Medicinskim studijama dokazano je da čak i uzimanje kanabisa dovodi do povlačenja tumora, a da ne govorimo o efektu ulja od prirodne konoplje. Prirodna konoplja sa visokim sadržajem THC-a uspešno može izlečiti i poboljšati stanje kod sledećih bolesti: multipla skleroze, kancera, hipertenzije, ateroskleroze, dijabetesa, AIDS-a, glaukoma, depresije, epilepsije, migrene, glavobolje, astme, svraba, skleroderma, jakih bolova, distonije, nesanice, herpesa, mučnine i povraćanja, ADHD poremećaja, narkotičke zavisnosti, Alchajmerove bolesti, bipolarnog poremećaja, opekotina, cistične fibroze, hronične opstruktivne plućne bolesti, ekcema, fibromijalgije, upalne bolesti creva, Parkinsonove bolesti itd.

Dakle, prirodna konoplja sa visokim sadržajem THC-a nije nakrotik, već ona leči narkotičku zavisnost. To je jedan od razloga zbog čega u vremenima kad se masovno gajila konoplja nije bilo narkomanije kao masovne bolesti. A to je i razlog zbog čega su oni koji danas vladaju zapadnjačkim svetom, a koji znatne prihode ubiraju od narkotičkog tržišta koje kontrolišu, odlučili da zabrane konoplju ne bi li napravili mesta za heroin, njihov omiljeni narkotik za masovno sejanje smrti i smanjenje populacije. Zato ova biljka nikako nije dobra za njihove ciljeve – smanjenje populacije na zlatnu milijardu, jer konoplja produžava životni vek i jedan je od malobrojnih lekova od teških bolesti koje oni seju po svetu. 

(Dejan Lučić,)

Share on FacebookTweet about this on TwitterShare on Google+Share on LinkedInPin on PinterestShare on StumbleUponShare on TumblrEmail this to someone
  • Ivica Karovic

    Moj deda je sejao konoplju pre 100god…nosio pantalone ad SuknaI doziveo 80 leta…Zube nije oprao nikad a imao je 30 zuba kad je umro…Jeo proju i pio pomalo rakiju svoju a ne kupovnu…Danas je sve hemija i svesno nas truju i unistavaju da sto manje zivimoRadis40-Primas10 pa izracunajte sami sto nas bombarduju sa Svim i svacim…

    • danica

      kao mala se secam da je celo selo sejalo konoplju ,pa se cupa ,topi u vodu zatim susi a meni je ostalo u secanju lupanjem stupom.dobijalo se platno zvano bez;belo kao sneg .leti je drzalo hladovinu a zimi toplo.nije se osecalo na znoj i ako su se ljudi kupali jednom nedeljno .STVARNO mi nije jasno zasto je zabranjeno?Atupe mi za zagadjenost,te gasovi itd